Bilateralna saradnja Srbije i Bugarske veoma je aktivna a u oblasti odbrane razvija se na prijateljskim i dobrosusedskim odnosima uspostavljenim između naših oružanih snaga na osnovu zajedničkih interesa. To je u podkastu “Pola sata Demostata” ocenio ambasador Bugarske u Srbiji Petko Dojkov. On je u razgovoru sa voditeljkom Tamarom Bajčić naglasio da Bugarska podržava učešće Srbije u programu Partnerstvo za mir (PFP) i da je saradnja u vojnom obrazovanju kao i između vazdušnih snaga dve zemalje plodonosna u poslednjih nekoliko godina čemu su doprinele zajedničke obuke i vežbe. Takođe se uspešno razvijaju regionalne odbrambene inicijative poput Procesa saradnje ministara odbrane Jugoistočne Evrope (SEDM), što veruje da je odličan primer saradnje i važan element očuvanja bezbednosti u regionu.  

- Kao bliski susedi, Bugarska i Srbija oduvek su negovale iskren bilateralni dijalog, fokusiran na zajedničke interese, kao što su trgovina, povezivanje, itd. Sada, više nego ikad, dinamičan geopolitički kontekst zahteva da dodatno ojačamo naše partnerstvo. Bugarska namerava da to postigne pokretanjem otvorene diskusije sa našim srpskim prijateljima u narednim mesecima o tome kako dodatno unaprediti naše odnose i maksimizirati koristi. Uveren sam da ispred nas stoje mnoge prilike koje treba istražiti. Bilo da je reč o prekograničnoj saradnji, međuljudskim kontaktima ili transferu znanja, mi u Bugarskoj spremni smo da podelimo naše uspešne priče sa vama, na dobrobit  celog regiona – izjavio je ambasador Dojkov.

Objašnjava da NATO ostaje ključni akter globalne bezbednosti, da se prilagođava novim geopolitičkim realnostima, dok istovremeno ostaje dosledan svojim osnovnim principima kolektivne odbrane. Ta osnovna misija relevantnija je nego ikad, tvrdi bugarski diplomata i naglašava da snaga Alijanse leži u njenoj sposobnosti da odvrati velike agresije, posebno od strane Rusije.

Moć zasnovana na pravilima

- Istovremeno, NATO je proširio fokus kako bi odgovorio na netradicionalne bezbednosne pretnje, poput sajber napada, kampanja dezinformacija i drugih izazova. Sposobnost NATO-a da deluje u upravljanju krizama još je jedan ključni aspekt njegove savremene relevantnosti. NATO nastavlja da se fokusira na podršku stabilnosti u osetljivim regionima, uključujući partnerstva sa zemljama koje nisu članice i drugim međunarodnim organizacijama. Ovo dodatno jača sposobnost NATO-a da projektuje moć i uticaj, istovremeno podstičući međunarodni poredak zasnovan na pravilima -  navodi Dojkov.

Ističe da je odnos između NATO-a i Evropske unije postao još značajniji, a visoko na agendi su dijalog i saradnja sa partnerima u indo-pacifičkom regionu i na globalnom jugu. 

- Alijansa takođe radi na modernizaciji svoje odbrambene strategije kako bi odgovorila na izazove koje donose nove tehnologije, poput veštačke inteligencije. Dodatna vrednost NATO-a danas je višestruka jer služi kao sredstvo odvraćanja od velikih vojnih agresija, omogućava kolektivnu odbranu i stabilnost, jača međunarodna partnerstva i prilagođava se novim pretnjama. Iako postoje izazovi, poput unutrašnjih nesuglasica i promenljivih dinamika globalne moći, NATO ostaje suštinski stub zapadne bezbednosti i globalne stabilnosti. Njegova uloga u rešavanju pretnji 21. veka konstantno se širi – ističe ambasador Dojkov.

Potvrđuje da je vrlo rasprostranjena percepcija o NATO-u kao isključivo vojnom savezu, najpre zbog njegove osnovne svrhe – kolektivne odbrane. 

- I sam sam imao takav utisak pre nego što sam se pridružio našoj delegaciji pri NATO-u pre nekoliko godina. Međutim, politička uloga NATO-a je jednako važna, a vremenom je ovaj aspekt postajao sve izraženiji, naročito u savremenom bezbednosnom kontekstu. Jedna od ključnih političkih uloga NATO-a jeste promocija demokratije, vladavine prava i ljudskih prava među svojim članicama i partnerima. Ova posvećenost vrednostima utvrđena je u osnivačkom sporazumu Alijanse, a politički karakter NATO-a ogleda se u načinu na koji ovaj  savez deluje. Kroz diplomatiju i političke napore, NATO nastoji da spreči sukobe pre nego što prerastu u ozbiljne krize. Politička kohezija Alijanse ključna je za njen uspeh jer savez funkcioniše po principu da je napad na jednu članicu napad na sve, a političko jedinstvo je od suštinskog značaja za održavanje kredibiliteta ove obaveze – ističe Dojkov.

Ključan politički dijalog

Ukazuje da politička uloga u složenom današnjem svetu postavlja Alijansu na mesto ključnog aktera u diplomatiji, rešavanju sukoba i promociji zajedničkih vrednosti.

- U svetu u kojem su bezbednosne pretnje sve složenije i hibridnije, sposobnost NATO-a da politički deluje presudna je za suočavanje s globalnim izazovima. Tu je ključan i politički dijalog među članicama NATO-a, kao i između NATO-a i partnerskih država. On igra presudnu ulogu u obezbeđivanju efikasnosti, kohezije i fleksibilnosti Alijanse. Dijalog ne služi samo rešavanju sporova ili usklađivanju vojnih operacija. To je osnovni mehanizam kojim se NATO prilagođava brzo promenljivom svetu. Bez kontinuiranog političkog dijaloga, postoji rizik od nesuglasica ili pogrešnih tumačenja koja bi mogla ugroziti jedinstvo Alijanse, posebno u kriznim situacijama - ističe bugarski ambasador.

On naglašava da se odluke u NATO-u zasnivaju na koncenzusu što zahteva čestu i transparentnu komunikaciju kako bi se osiguralo da su interesi, bezbednosne brige i strateški prioriteti svake zemlje uzeti u obzir. Politički dijalog jača solidarnost unutar NATO-a i obezbeđuje jedinstvo unutar Alijanse, bez čega bi bilo mnogo teže postići konsenzus o ključnim pitanjima poput izdvajanja za odbranu, vojnih raspoređivanja ili odgovora na globalne pretnje. Ali, saradnja sa drugim zemljama, ili kroz Partnerstvo za mir ili druge okvire, jednako je važna jer im kroz politički dijalog NATO pomaže u jačanju bezbednosne saradnje, izgradnji interoperabilnosti vojski i promociji zajedničkih vrednosti poput demokratije i vladavine prava, ukazuje Dojkov. 

- Partnerstvo između NATO-a i Srbije jedno je od kompleksnijih i osetljivijih odnosa u okviru šireg okvira angažmana Alijanse sa državama koje nisu članice. Uprkos tenzijama iz prošlosti, ti odnosi su se postepeno razvijali tokom 21. veka. U budućnosti, pragmatična saradnja u oblastima poput borbe protiv terorizma, reforme odbrane i regionalne bezbednosti verovatno će se nastaviti, ali u okvirima politike vojne neutralnosti Srbije. NATO će i dalje biti važan partner u kontekstu šire evropske integracije Srbije pa se ta saradnja može posmatrati kao posvećenost vaše zemlje regionalnoj stabilnosti i usklađivanju sa zapadnim standardima, čak i ako se članstvo u NATO-u ne razmatra. Pravac odnosa između NATO-a i Srbije zavisiće od toga kako će srpsko političko rukovodstvo balansirati između unutrašnjih i spoljnih izazova. Javno mnjenje u Srbiji i dalje je u velikoj meri skeptično prema NATO-u, posebno zbog dugotrajnog osećaja gorčine u vezi sa sukobom na Kosovu. Međutim, kako se bezbednosna situacija bude menjala i kako se Srbija bude suočavala s novim izazovima, poput sajber pretnji i regionalnih nestabilnosti, politički lideri mogli bi da prepoznaju kako dublja saradnja sa NATO-om donosi konkretne koristi – navodi sagovornik Demostata i naglašava da će dijalog između NATO-a i Srbije, čak i ako članstvo nije opcija, ostati važan za oblikovanje stabilnosti na Balkanu.

Mala zemlja u složenom geopolitičkom pejzažu

Ističe da partnerstvo između NATO-a i Srbije donosi brojne prednosti za obe strane. Za Srbiju, jedan od glavnih benefita jeste mogućnost modernizacije njenog odbrambenog i bezbednosnog sektora. Učešće u NATO programima, poput Partnerstva za mir (PFP) ili Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP), omogućava Srbiji da unapredi svoju vojnu obuku, upravljanje krizama i reformu sektora bezbednosti ali i jačanju kapaciteta za suočavanje sa savremenim pretnjama, uključujući terorizam, sajber napade i hibridne pretnje.

- Mnogi procesi pristupanja Srbije Evropskoj uniji međusobno su povezani sa odnosom prema NATO-u, budući da EU često smatra saradnju s Alijansom važnim aspektom regionalne stabilnosti. Na kraju, ali ne manje važno, angažman Srbije s NATO-om omogućava joj da diversifikuje svoju spoljnu politiku i bezbednosne odnose, što može biti ključno za malu zemlju koja se kreće kroz složen geopolitički pejzaž. S druge strane, stabilnost Zapadnog Balkana predstavlja ključni interes za NATO, s obzirom na njegovu blizinu glavnim članicama saveza u Evropi. Angažman Srbije s NATO-om pomaže u očuvanju mira i stabilnosti u regionu, smanjujući verovatnoću budućih sukoba ili nestabilnosti koje bi mogle imati odjek u Evropi. Održavanjem partnerstva Srbija omogućava savezu da prati i odgovara na bezbednosne pretnje na Balkanu i šire, posebno u svetlu promenljivih globalnih bezbednosnih izazova. Uključivanje Srbije u NATO okvire olakšava dijalog i izgradnju poverenja. Na primer, angažman Alijanse u Srbiji može igrati pozitivnu ulogu u poboljšanju odnosa s Kosovom i drugim zemljama u regionu, podržavajući diplomatske napore u rešavanju dugotrajnih pitanja kao što su teritorijalni sporovi i prava manjina – naglašava bugarski diplomata.

Dodaje da u saradnji sa Srbijom, NATO može osigurati da se vrednosti poput demokratskog upravljanja, vladavine prava i ljudskih prava, promovišu u regionu čak i bez direktnog članstva. To je, kaže, ključno za očuvanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima u Evropi i jačanju demokratskih normi u zemljama koje bi mogle podleći alternativnim uticajima. Uveren je da bi nastavak razvoja ovog odnosa mogao da igra ključnu ulogu u dugoročnoj stabilnosti Zapadnog Balkana i stvaranju sigurnijeg i kooperativnijeg okruženja u Evropi.

Kako ko živi

Na pitanje kako ocenjuje evoluciju kroz koju su prošle zemlje Zapadnog Balkana od kasnih devedesetih i šta nam donosi budućnost, on kaže da je nedavno naišao na vrlo zanimljiv pregled mladog bugarskog ekonomiste, čiji nalazi, zasnovani na ažuriranim podacima Svetske banke, govore sami za sebe. 

- Prema njegovoj analizi, BDP po glavi stanovnika Bugarske prema paritetu kupovne moći (PPP) izražen u američkim dolarima, povećao se 2,6 puta u poslednje 23 godine, između 2000. i 2023. godine. S druge strane, BDP po glavi stanovnika Srbije u istim uslovima porastao je 2,3 puta u istom periodu. Brojke za Severnu Makedoniju su se gotovo udvostručile, povećane su 1,9 puta. To ukazuje na dve ključne stvari. Prvo, naše ekonomije rastu uprkos masovnom odlivu mozgova, relativno slaboj povezanosti i opadajućoj demografiji. I drugo, što je neka ekonomija otvorenija i bolje integrisana sa svojim trgovinskim partnerima, to brže raste. U tom smislu, članstvo u Evropskoj uniji igra ključnu ulogu. Proces pregovora o pristupanju EU stvara neophodne uslove za razvoj društava zasnovanih na pravilima, gde se znanje visoko ceni, a naporan rad nagrađuje. U prilog tome ide i činjenica da je Bugarska postala atraktivno mesto za život i rad, kako za Bugare, tako i za strance. Dok se 2023. godine gotovo 12.000 Bugara odlučilo za odlazak u inostranstvo, više od 17.000 naših građana izabralo je suprotno i trajno se vratilo kući. To je dobra vest. Slično pozitivni su i podaci kada je reč o građanima EU – samo 682 građana EU napustilo je Bugarsku 2023. godine, dok je gotovo 7.600 prepoznalo prilike koje im ona pruža. U tom kontekstu, ne mogu dovoljno da naglasim koliko je važna ukupna stabilnost regiona. Zato je Bugarska snažan i glasan zagovornik integracije svih zemalja Zapadnog Balkana u EU – naglašava a savet mladima sumira u jednu reč: istražujte. “Istražujte sebe, istražujte svoje zemlje, istražujte nove horizonte, jer što ste radoznaliji, to ćete uspešnije navigirati kroz izazove koji vas očekuju u budućim poduhvatima”, poručuje ambasador Bugarske u Srbiji Petko Dojkov.