Koncept proširenja Evropske unije se menja, rekla je Ajhorst, odgovarajući na pitanje kako vidi perspektivu pristupanja Srbije i Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Objašnjava da su, od početka ruskog rata protiv Ukrajine, 27 država članica EU ujedinjene u potrebi da se rat zaustavi, u kontinuiranoj podršci Ukrajini i u radu sa svim partnerima širom sveta na ublažavanju veoma negativnih efekata rata. Politika proširenja EU je sada jasno strateško ulaganje u bezbednost i mir u celoj Evropi, podvlači ona. 

„Što se tiče Srbije, a to posebno govorim narodu Srbije, pristupni pregovori za ulazak u EU su dobro napredovali”, ističe Ajhorst i podseća da su otvorena 22 od 35 poglavlja, a dva privremeno zatvorena. 

Ona navodi da je poznato da je na Srbiji da definiše tempo svog procesa pristupanja, posebno kroz snažnu posvećenost reformama u oblasti vladavine prava, pravosuđa i osnovnih prava, kao i kontinuirano angažovanje u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU, koji bi, kako ona navodi, trebalo da vodi normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. 

Međutim, Ajhorst ističe i da je danas značaj usklađivanja sa spoljnom politikom EU njenih najbližih partnera, uključujući Srbiju, veći nego ikada, te da neusaglašenost može imati negativan uticaj na pristupne pregovore. 

„Zajedno smo u ovom ratu, moramo zajedno da pronađemo rešenja. Zapadni Balkan je Evropa i evropski lideri u Savetu su to više puta potvrdili. Takođe je važno da ljudi u regionu čuju ove afirmativne poruke od svojih lidera i da vide afirmativnu akciju”, rekla je evropska zvaničnica. 

Dodaje i da je važno da se vidi dublja regionalna saradnja, više povezanosti, bolja infrastruktura, više razmene, stvarne diskusije između institucija, ljudi, kompanija, civilnog društva, investitora.

Na pitanje da li će rat u Ukrajini ubrzati put Srbije u EU, Ajhorst navodi da je rat u Ukrajini sve promenio, da se ubrzao i proces proširenja, uz ista pravila, te da se nada da će i Srbija imati koristi od tog obnovljenog fokusa na proširenje. 

Ajhorst, naime, navodi da je prethodna godina bila teška, pre svega za narod u Ukrajini, te podseća da je Ukrajina, tri dana nakon početka rata, podnela zahtev za članstvo u EU, ističući da su zemlji koja je napadnuta, koja vodi krvavi neželjeni rat, potrebni zaštita, solidarnost, garancije bezbednosti i pogled na bolju budućnost. 

„Narod Zapadnog Balkana takođe je doživeo bolne ratove i razaranja. Bez vere u bolju budućnost ne možete zaista izgraditi jaku otpornu zemlju. A za ovo su vam potrebni prijatelji. Prošli su dani kada se borimo sami. Svi znaju pravila kada žele da se pridruže klubu. Svi moraju da igraju po istom pravilniku”, navodi Ajhorst. 

Ona dodaje i da se, ako uporedimo Zapadni Balkan danas sa Zapadnim Balkanom pre dve decenije, ne može poreći da se mnogo toga promenilo na dobro. 

Navodeći da je rat u Ukrajini sve promenio, Ajhorst kaže da se nalazimo u vremenu velikog ubrzanja tranzicije: zelene, digitalne, energetske, bezbednosne i da Zapadni Balkan treba da bude deo toga. 

Dodaje da je EU ubrzala i proces proširenja, uz ista pravila, ali da su brzina i dubina postali bezbednosni imperativ.  

„Videli smo važne pomake u vezi sa proširenjem EU prošle godine, uključujući formalni početak pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, sporazum o liberalizaciji viznog režima za Kosovo i davanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU Bosni i Hercegovini. EU se menja i nadamo se da će Srbija imati koristi od ovog obnovljenog fokusa na proširenje”, ističe Ajhorst.

Govoreći o predlogu EU za KiM, takozvanom Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, Ajhorst podseća da su se 27. februara predsednik Aleksandar Vučić i premijer Aljbin Kurti, pod pokroviteljstvom EU, saglasili da o tom predlogu nisu potrebne dalje rasprave. 

Navodeći da je javnost videla tekst, Ajhorst kaže da su obe strane izrazile spremnost da nastave sa implementacijom Sporazuma, te da su potrebni dalji pregovori kako bi se utvrdili specifični modaliteti implementacije odredbi. 

„Visoki predstavnik Borelj sazvaće sledeći sastanak u Ohridu i svakako je važno videti da će se razgovori nastaviti. Ovo su složena pitanja. Verujem da mnogi ljudi u regionu žele da vide ishod gde će konačno moći da promene narativ i da zajedno sagledaju budućnost”, navodi ona.

Kad je reč o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, Ajhorst navodi da bi EU svakako pozdravila pojačano usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU, uključujući i restriktivne mere. 

Upitana da li bi EU zanemarila unutrašnje reforme u Srbiji ukoliko bi se Beograd uskladio sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uveo sankcije Rusiji, te prihvatio evropski predlog za KiM, Ajhorst naglašava da je proces proširenja zasnovan na zaslugama sa veoma jasnim i transparentnim uslovljavanjem, te da EU vladavinu prava neće ostaviti po strani. 

„To je jasno. Lideri u regionu to znaju”, ističe ona.

Upitana da li bi Srbija ostala politički i ekonomski izolovana ukoliko ne uvede sankcije Rusiji, Ajhorst odgovara: 

„Srbija je podnela zahtev i pregovara za članstvo u EU. Odluka Srbije implicira da se zemlja usaglašava sa EU, uključujući i spoljnu politiku. Evropska unija želi da računa na Srbiju kao na pouzdanog evropskog partnera za naše zajedničke principe i vrednosti, za našu bezbednost i prosperitet našeg kontinenta.”

Govoreći o jedinstvenom evropskom tržištu, Ajhorst je rekla da zapadnobalkanska šestorka želi da učestvuje na jedinstvenom tržištu, a da bilo kakvo učešće u unutrašnjem tržištu EU znači da se sva pravila EU moraju primenjivati. 

„Verujem da sada postoji mnogo bolje razumevanje ovih pitanja i da sada radimo mnogo bliže sa Zapadnim Balkanom nego ranije”, zaključila je Ajhorst.