Vlast u Srbiji se velikim delom konsolidovala u odnosu na jesen prošle godine, kada je bila dobro uzdrmana a studentski pokret nema više snagu koju je imao na početku protesta. Ali, studenti su napravili prvi veliki korak kad su probudili otpor u narodu i ukazali na slabosti ove vlasti. Zastali su kad je trebalo sve da se operacionalizuje, a razjedinjena opozicija nije uspela da im da podsticaj. To je samo jedan od zaključaka iz podkasta “Razgovori u Demostatu” gde su gosti voditelja Zorana Panovića bili istraživač u Demostatu, sociolog Srećko Mihailović i univerzitetski profesor, psiholog Žarko Korać.

- Studentski pokret je bio ogromno iznenađenje ali podsetio bih na faktografiju koja se obično previđa. Kad je pala nadstrešnica, prvih mesec dana su protestovali republički i pokrajinski poslanici, bile su blokade suda, sukobi sa žandarmerijom. Posle mesec dana pojavio se studentski pokret iako je do tada generacija mladih bila izuizetno apolitična: studentske organizacije nisu radile, mali deo njih je bio u političkim strankama a odjednom su ti mladi ljudi išli po celoj zemlji, pešačili, vozili bicikle i po inostranstvu. Izazvali su ogromnu pažnju javnosti i tada je Vučić bio zaista ozbiljno uzdrman. U međuvremenu je, velikim delom ali ne i kompletno, uspeo da to amortizuje. Učinio je to uz veće teškoće nego što je očekivao jer studentski pokret nema lidera, neće da kažu ni koga će staviti na svoju listu niti se zna njihova politička agenda. Vlast je oslabljena studentskim pokretom i nekim drugim stvarima koje su se desile a Evropa je ipak manje-više odbacila Vučića. Ne kompletno jer sa vlastima mora da razgovara, ali je počela da zove našu demokratsku opoziciju a neke domaće stranke imaju direktnu komunikaciju sa njima – rekao je Žarko Korać.

Prema uverenju Srećka Mihailovića, studenti su posle početnog velikog iskoraka, zastali kad je trebalo u tom buđenju naroda utvrditi mesto gde se Srbija danas nalazi, put kojim treba da ide i konture budućeg društva.

Neki već slute propast

- Bio sam jedan od onih koji su očekivali da će opozicione stranke uzeti učešća u političkoj operacionalizaciji, ali one već 14 godina to ne uspevaju. Mislim da je ocena o referendumskoj atmosferi prividna, jer nisu na jednoj strani vlast i njene pristalice a na drugoj oni koji bi da dođu na vlast. Latentna podela u ovom društvu se svodi na one koji su koncentrisani oko vlasti, bilo da učestvuju bilo da se bore za nju, dok su na drugoj strani apolitični, antipartijski građani, siti svega. To se u politici dešava i to je podela koja će na kraju da izrodi neko rešenje u ovoj zemlji. Naznake već imamo, za sada su slabe ali neki već počinju da beže od ove vlasti jer slute njenu propast. Ali, nemamo drugu stranu, ko će da dođe na brod koji tone i pokuša da ga održi na površini – objasnio je Mihailović.

Međutim, studenti su posebna tema, istakao je Korać koji tvrdi da je ekipa vrlo ozbiljnih ljudi uspela da napravi svoj ulaz na studentsku listu na kojoj neće biti studentni već ljudi koje oni podržavaju. Nismo doznali do kraja koji su kriterijumi za to, ali uz one sa altruističkim motivima, koji zaista žele da pomognu Srbiji, na listi ima i onih politički jako ambicioznih za koje je to kraći put do vlasti nego što je to preko političkih stranaka. Ipak, kao pozitivan trend ističe da je proevropska opozicija, iako kasni, počela proces ujedinjanja i sve češće gostuje u sestrinskim evropskim partijskim centralama i institucijama.

- Vučićeva vlast se specifična u poređenju sa Miloševićevom koja je počivala na nacionalnoj lojalnosti. Bio je rat pa se smatralo kao dužnost da se podrži država i predsednik. Ja sam 1993. ušao u parlament i većina poslanika je bila iz Saveza komunista. Bili su to vrlo disciplinovani ljudi, retko je bilo ispada, bar u početku. Specifičnost ove vlasti je da Vučić ima fantastičnu sposobnost da korumpira ljude, parama ili funkcijama, a to vrlo pažljivo radi, preko svojih ljudi koji kao kopci gledaju i utvrđuju ko nije za njih a ko jeste pa treba da se nagradi. Druga karakteristika je da mu je potpuno svejedno kakve ličnosti dovodi na funkcije, da li su prethodno korumpirane, ranije osuđivane… Važno je samo da su lojalni. Jako je teško boriti se protiv takvog sistema – objašnjava profesor Korać.

I iskreni i kupljeni

Dodaje da Vučić kažnjava one koji mu se ozbiljnije suprotstave pa u bolnicama smenjuje načelnike odeljenja, šefove klinika. Vrlo je jasno da ako podrže studente, više neće biti na tim mestima. On u malim mestima postavlja predsednike opština, lojaliste koje pažljivo bira. Oni nemaju nikakvu školu ni kvalifikacije za posao koji rade i znaju da ako ode Vučić, nikada više u životu neće imati taj položaj.

- Nikada nije bilo ovoliko falsifikovanih diploma kod ljudi koji su na vlasti, na svim nivoima i to je specifično za ovu vlast. Tragično je to što imamo na desetine hiljada njih sa kupljenim papirima viših škola i fakulteta, nisam pominjao srednje a ima i osnovnih škola a vlast neće to da proverava kao što to čine u BiH i Hrvatskoj. Vlast koristi mehanizme koje do sada nismo imali i zbog toga deluje vrlo stabilno. Ne očekujem da će doći do rascepa unutar SNS-a, jer su oko lidera izabrani oni koji ne mogu da ga ugroze – smatra Korać.

Sociolog Mihailović nije u to uveren i očekuje osipanje u vrhu te vladajuće elite, bilo da će neke Vučić da izbaci, bilo da odlaze sami jer vide kuda brod plovi. Ali, promene očekuje pre u institucijama, neke se poslednjih meseci već dešavaju u sudstvu i tužilaštvu, neke naznake javljaju se i u zdravstvu, a sama činjenica da je Vučić prinuđen da smenjuje jedne i dovodi druge govori da njegov sistem i bez “pomoći” opozicije, slabi iznutra. Najviše promena, dopunio je Korać, Vučić je napravio u policiji, gde je na suzbijanje demonstracija morao da izvodi i inspektore, jer je bilo otpora: nisu se ljudi zapošljavali u MUP da bi tukli decu. Morao je da dovede svoje lojaliste pa se šef jedne od najvažnijih grana u toj službi ranije bavio prodajom automobila.

- U strukturi pristalica SNS-a ima jedan deo iskrenih, oni u Vučiću vide spasitelja koji će rešiti njihove lične i sve društvene probleme. Ali, tu je i veliki broj kupljenih ljudi, koji su “prodali obraz” i neprikosnoveno su uz svog vođu dokle god procenjuju da će on opstati na čelu države. Tu je i deo potkupljenih profesija, policija, delom vojska i sudstvo, vlast na raznim nivoima. Sabrano, to je dva miliona glasova. U situaciji kada se ništa bitnije ne menja među opozicionim partijama i u studentskom pokretu, on može da dobije izbore bez obzira na priču da opozicija ima šanse za pobedu ako animira apstinente - ističe Mihailović.

Reciklaža parola

Na pitanje voditelja da li bi slogan vlasti mogao da bude “javni sektor pobeđuje” s obzirom na to da je Vučićeva socijalna baza među 650.000 zaposlenih u državnim i lokalnim službama, uz više od milion penzionera, Mihailović kaže da bi te tvrdnje o opredeljenju najstarijih trebalo precizirati. Plasirali su ih istraživači javnog mnenja nedorečenim nalazima a potpirivali ljudi iz vlasti jer im to viđenje odgovara. Ali, za penzionere važi ono što i za društvo u celini - oni koji imaju male penzije, koji jedva preživljavaju, u Vučiću vide mesiju dok su srednje i visoko obrazovani većinski protiv predsednika, njegove stranke i njegove kamarile. Problem je što ne vide cilj, opciju za koju bi glasali.

- Mislim da se već ocrtava jedan nacionalni blok koji će voditi DSS i (Miloš) Jovanović kao i proevropski. Neki se još kolebaju poput Zeleno-levog fronta i Demokratske stranke, neće da izađu na izbore ako budu na leto, ali će podržati studente. S druge strane, ne zna se ko je na studentskoj listi, neka imena se pominju, ali nisam siguran da će kad je objave, to povećati broj glasača. Ali, niko nije rekao da ako sve tri liste uđu u parlament one ne mogu da naprave savez. Moguće su razne kombinacije, moguće je i da Vučić ustupi deo vlasti kako bi ostao i obnovio je – navodi Korać.

Voditelj je podsetio da postoji kontinuitet u parolama iz 90-ih godina i naveo primer slogana socijalista “S nama nema neizvesnosti” koji je imao efekat a sada i Vučić vrlo često ubeđuje ljude da bez njega neće biti ni plata ni penzija.

- To je važilo za izbore 90-ih, sada više ne jer se narod sve manje može zavaravati. Pri tom, postoji dualizam između veoma raširenog negativnog mišljenja o aktiuelnoj vlasti, institucijama, posebno o lokalnoj vlasti i s druge strane relativnog, natpolovičnog zadovoljstva životom. Protivurečnost je i što je vlast podržana od onih koji su njene najveće žrtve, koji loše žive, na dnu društvene lestvice, dok opoziciju podržavaju visoko obrazovani, ljudi koji su napravili društveni uspon. Apsurd je da ne možete pokazati onima koji loše žive da je tako zbog toga što su ovi na vlasti. Mi u socijalnoj strukturi društva imamo pad i to je uzrok straha koji Vučić koristi, pretnjama ili indirektno. U takvim uslovima se pokazuje sva nemoć opozicije da podrži onaj deo društvene strukture koji je po pravilu podržavao demokratski orjentisane političke partije. Naprimer, u strukturi DOS-a 2000-te godine učešće radnika bilo je veoma visoko ali od 2004. radnici nestaju kao i njihova podrška ostatku DOS-a ali i DOS diže ruke od njih i prepušta ih radikalima, naprednjacima… - objašnjava Maihailović.

Tehnologija najava najave

Korać međutim misli da je Vučić ipak došao na vlast tako što je  obnovio sve nacionalističke floskule Miloševićevog režima pa se i dalje ne prihvata da smo višestruko poraženi u ratu. Ali, naglašava da prema njegovom iskustvu, postoji velika razlika između Miloševića i Vučića: Miloševića su ljudi voleli, videli su ga kao borca za Srbiju. Vučića se plaše. Mihailović dodaje da se Vučić veoma oprezno igra vatrom a da je za Srbiju veoma opasno dalje raspirivanje nacionalizma. Uz to, ni opozicione partije se ne usuđuju da kažu da Kosovo nije više deo Srbije, faktički je samostalno. I vlast i opozicija se pribojavaju raspirivanja nacionalističke vatre, drže je pod kontrolom ali je svaka strana spremna da u slučaju kad je priterana uza zid, aktivira taj plamen. “Srbija nema ni levicu ni desnicu, svi u programima imaju ideje koje možemo svrstati kao leve ili desne, ali u praksi kada su na vlasti ili uz vlast, pokazuju svoje pravo lice koje ne vodi računa ni o levom ni desnom, pa čak ni o nacionalnom” ističe Mihailović dok Korać kao glavnu karakteristiku vidi to što je “ovo prva vlast koja neće da siđe sa vlasti. Ona oduzima fundament demokratije, da se vlast dobija na izborima”.

- Ovo je privid, opsena parlamentarizma. Šta su govorili ljudi za Orbana, a on je čovek u sred brojanja glasova pozvao Mađara i čestitao mu. I da li su u Mađarskoj bili crni džipovi, da li su imali kriminalce, dal to neko pita u Evropi? Jel smo imali batinaše? Mi smo u jezivoj situaciji. Imamo batinaše na izbornim mestima, crne limuzine sa zatamnjenim staklima, gde to ima u Evropi, u Mađarskoj toga nije bilo. On zove studente ustašama. To nije normalno. Ko je ustaša u Srbiji? O čemu priča? - pita Korać i dodaje da 12 godina imamo sistematsku prorusku politiku i da Srbija nikada u istoriji nije bila više proruska nego danas.

Na pitanje kako na narod deluje tehnologija najava da će se za pet dana, 48 sati, posle Đurđevdana najaviti izbore ili nešto, pa to ne bude, Korać kaže da na to reaguje samo opozicija jer još nije dobro pripremljena za izbore.

- Obični ljudi su na deo Vučićevih priča oguglali, poslednjih meseci on neke teme gubi, a opsednit je Hrvatskom. U ovom trenutku počinje da greši u svojoj propagandi jer ljudi sve više idu na odmor u tu zemlju, jako mnogo ih ide i da bi zaradili. Ta njegova propaganda sada deluje zastrelo ali on ne može da izađe iz te matrice – ističe profesor Korać.

Mihailović smatra da je fokus Vučićeve politike proizvodnja straha i neizvesnosti oko toga šta će biti sutra, pa pominje ratove, najavljuje fizičke napade na njega… Česta mu je i sintagma, podsetio je voditelj, da će nešto biti “ako državni razlozi to dozvole” što je vrlo kontroverzan pojam koji relativizuje normu. Jer, ako izbori zavise od “državnog razloga”, da li to znači diskreciono pravo vladara da, bez obzira na normu, kaže kako zbog “državnog razloga” neće biti izbora u redovnom roku. “Državnim razlogom” Vučić manipuliše, potvrđuje Mihailović, plaši narod i orjentiše ga ka nekom opredeljenju u ključnom trenutku.

Predsednički ili parlamentarni izbori

Na pitanje da li je mit tvrdnja kako u Srbiji sve zavisi od predsedničkih izbora, Korać prisećajući se razgovora sa Zoranom Đinđićem, kaže da je svojevremeno Milošević u svim većim gradovima izgubio lokalne izbore 96. i 97. godine, pa je preživeo, jer je doneo zakon o lokalnoj samoupravi kojim joj je oduzeta sva imovina.

- Đinđić je tvrdio da je ključ u predsedničkim izborima i zato smo tražili kandidata koji može da “tuče” Miloševića, nekog ko nije krao što je tada bila velika stvar a ključno je bilo to što vlast nije pre toga napadala Koštunicu, citirali su ga naročito oko Kosova. To je bio dobar izbor. Ali ako bi Vučić izgubio i na parlamentarnim izborima, sasvim sigurno bi izgubio i na predsedničkim – kaže Korać dok Srećko Mihailović dodaje da je važno dobiti prve naredne izbore.