Ruski raketni udari na ciljeve širom Ukrajine dodatno su skrenuli pažnju međunarodne zajednice na bezbednosne rizike koje rat proizvodi i izvan ukrajinskih granica, uključujući sve veću vojnu ulogu Belorusije.

"Ovakvi napadi ne samo da uništavaju živote civila, već namerno testiraju granice strpljenja i odbrambene gotovosti susednih država i celokupne evropske bezbednosti" – upozorava se u jednoj od najnovijih analiza agencije AP (Associated Press). Istovremeno, postoji bojazan da bi ,,nakon što je 2022. godine pomogla rusku invaziju na Ukrajinu u punom obimu, Belorusija mogla da odigra novu ulogu u ovom ratu’’ – navodi DW (Deutsche Welle). 

Dodatnu zabrinutost izazivaju zajedničke vojne vežbe Rusije i Belorusije, kao i raspoređivanje ruskog taktičkog nuklearnog naoružanja na teritoriji Belorusije. Agencije Rojters (Reuters) i AP (Associated Press) navode da su Minsk i Moskva sredinom maja održali zajedničke nuklearne vežbe, dok Rusija već raspoređuje nuklearno sposobne sisteme i municiju u Belorusiji.

Ministarstvo odbrane Belorusije (Министерство обороны Республики Беларусь) tada je zvanično saopštilo da su zajedničke vežbe sa Rusijom obuhvatale uvežbavanje dopremanja nuklearnog oružja i procedura za njegovu upotrebu. Prema zvaničnom saopštenju Ministarstva odbrane Rusije (Министерство обороны Российской Федерации) tokom vežbe uvežbavani su dopremanje nuklearne municije i postupci pripreme za upotrebu nuklearnog oružja raspoređenog u Belorusiji.

I Putin i Lukašenko tvrdili su da je raspoređivanje nuklearnog naoružanja u Belorusiji odgovor na, kako navode, pretnje sa Zapada. Putin je prošle godine taj potez posebno povezao sa odlukom britanske vlade da Ukrajini isporuči protivoklopne granate sa osiromašenim uranijumom. Sigurno je da bi raspoređivanje taktičkog nuklearnog naoružanja u Belorusiji, koja sa Ukrajinom deli granicu dugu 1.084 kilometra, omogućilo ruskim avionima i raketama da lakše i brže dosegnu potencijalne ciljeve u Ukrajini, ukoliko Moskva odluči da ih upotrebi. Time su dodatno proširene i ruske mogućnosti za gađanje više NATO saveznika u istočnoj i centralnoj Evropi.

Ovakva upozorenja ranije su iznosili i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i zvaničnici u Kijevu, navodeći da Rusija pokušava da Belorusiju dublje uključi u rat, o čemu je agencija Rojters takođe pisala sredinom maja ove godine. Ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, tada je kazao da  Rusija razmatra planove za napad na sever Ukrajine ili neku od NATO zemalja sa teritorije Belorusije, ali i da Ukrajina ima saznanja o dodatnim kontaktima između Rusije i beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, kojima Moskva pokušava da ga ubedi da se priključi „novim ruskim agresivnim operacijama“.

Predsednik Zelenski je i sredinom aprila ove godine saopštio da Ukrajina smatra da Rusija vrši pripreme koje ukazuju na to da će ponovo pokušati da uključi svog saveznika Belorusiju u rat koji već četiri godine vodi protiv Ukrajine. Zelenski je ovu izjavu, objavljenu na aplikaciji Telegram, dao kao odgovor na obaveštajni izveštaj koji je, prema njegovim rečima, podneo vrhovni komandant ukrajinske vojske Oleksandr Sirski. 

Jedna od najnovijih analiza Instituta za studije rata (Institute for the Study of War) navodi da  vežbe sa ruskim nuklearnim naoružanjem raspoređenim na teritoriji Belorusije ukazuju na stepen do kojeg je Rusija faktički stavila Belorusiju pod svoju kontrolu. Beloruski ustav je ranije predviđao da je Belorusija država bez nuklearnog naoružanja, ali je zemlja 2022. godine izmenila ustav i odustala od neutralnog i nenuklearnog statusa, najverovatnije pod pritiskom Kremlja i usled njegovog uticaja na donošenje odluka u Minsku. Ove vežbe odražavaju dalje slabljenje beloruskog suvereniteta i rastuću sposobnost Rusije da koristi Belorusiju kao odskočnu platformu za sopstvene vojne ciljeve – smatraju iz ovog Instituta. 

Ni u ovom kontekstu ne treba zaboraviti da NATO direktno navodi podršku pravu Ukrajine na samoodbranu u skladu sa članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija - ,,NATO čvrsto i nepokolebljivo stoji uz vladu i narod Ukrajine u herojskoj odbrani njihove države, njihove teritorije i naših zajedničkih vrednosti. Alijansa u potpunosti podržava neotuđivo pravo Ukrajine na samoodbranu, garantovano članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija.’’

Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji, kao i profesor ekonomije i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji sve ovo vidi kao deo jednog šireg plana, od ranije poznatog, koji režira Kremlj, budući da mu stanje stvari na frontu uopšte ne ide na ruku, a rat se vratio kući, tamo odakle je lansiran. 

Srećko Đukić/foto: printscreen Youtube(Insajder)

Đukić objašnjava da Ukrajinci dnevno gađaju rafinerije, vojne fabrike, pristaništa, lance snabdevanja i koridore za opskrbu fronta. ,,Putin otvoreno preti otvaranjem severnog fronta i napadom na Kijev, kako je i započeo agresiju na Ukrajinu 24. februara 2022. Međutim, uprkos obećanjima Lukašenka – a, on jednostavno Putinu ne može da protivureči javno - Lukašenko nema armiju za tako nešto. Njeno brojno stanje je do 60.000 ljudi, a treba držati vojsku na još dve ,,neprijateljske strane”, prema Poljskoj i Litvaniji, pri čemu je naročito osetljiv Suvalkski koridor (Suwałki Corridor) prema Kalinjingradu. Ispada da bi Rusi morali da šalju vojsku u Belorusiju, a sami imaju problema na ukrajinskom frontu” - naglašava bivši ambasador Srbije u Belorusiji. 

Đukić dodaje i da je ,,druga stvar ako se Putin odluči za masovnu mobilizaciju, koja jedino može da nešto znači u spasavanju ruskog obraza u ratu koji gubi, po oceni mnogih u svetu; ali to je onda jedna druga ,,priča” i jedna druga matematika - koliko to košta, gde naći pare, kako ubediti javnost da ostane mirna, i tako dalje...’’

Sa druge strane, Oleksandr Levčenko, spoljnopolitički analitičar, ambasador i diplomata, za Demostat kaže da je beloruski lider izjavio da neće napasti nikoga, već navodno samo u slučaju agresije na Belorusiju, te da nijedan od beloruskih suseda – Letonija, Litvanija, Poljska i Ukrajina – nikada nije planirao napad na Belorusiju, i da predsednik Lukašenko to veoma dobro zna.

On dalje navodi da je, ipak, očigledno da može delovati poput staljinističkog SSSR-a 1939. godine. ,,Tada je Moskva tvrdila da je navodno mala Finska napala Sovjetski Savez, zbog čega je Crvena armija navodno započela odbrambene borbe, dok je u stvarnosti reč bila o ofanzivi duboko na finskoj teritoriji. Tokom navodnog napada finske vojske na sovjetsku, finska armija bila je 50 puta manja. Međutim, to uopšte nije zabrinjavalo Kremlj, koji je plasirao veliku laž u sovjetske medije i davao nespretna objašnjenja svoje agresije čitavom svetu’’ – objašnjava Levčenko za Demostat. 

Oleksandr Levčenko/foto: Demostat

Prema njegovim rečima, pre nekoliko dana je visoki predstavnik Minska tokom sastanka sekretara saveta bezbednosti Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, čije su članice Rusija, Belorusija, kao i Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan, izjavio da ukrajinski dronovi navodno stalno napadaju belorusku pograničnu infrastrukturu. ,,Pri tome je zaboravio da pomene da je Minsk davao Kijevu desetine uveravanja početkom 2022. godine da teritorija Belorusije neće biti korišćena za napad ruskih snaga na Ukrajinu; međutim, ispostavilo se da je to bila otvorena laž. Jasno je da i sada Minsk manipuliše. Ukrajini apsolutno nije potrebno da započinje zaoštravanje situacije. Ali dolazi do podizanja tenzija sa beloruske strane’’ – zaključuje Levčenko. 

Jedno je izvesno - dalji razvoj situacije zavisiće od odnosa Moskve i Minska, ali i od spremnosti Zapada da nastavi vojnu i političku podršku Ukrajini. Nesumnjivo je i da bi svaki pokušaj otvaranja novog fronta mogao da dovede do dodatne eskalacije rata i ozbiljnih posledica po evropsku bezbednost.