“Pa, o tome ne mogu da govorim. Neću da govorim o tome. Samo hoću da Komi (Džejms, smenjeni direktor FBI) bude pošten i nadam se da će biti”, rekao je Tramp u četvrtak u intervjuu televiziji Fox News, naklonjenoj Republikanskoj stranci.

Portparol Bele kuće Šon Spajser je takođe odbio da odgovori na više pitanja o Trampovom tvitu, rekavši da “predsednik o tome nema šta da doda”.

Poricanja su, piše CNN, naklonjen Demokratskoj stranci, izrečena nekoliko sati posle Trampovog tvita upozorenja Komiju, koga je smenio u utorak: “Džejmsu Komiju bi bilo bolje da se nada da ne postoje ‘trake’ naših razgovora pre nego što počne da govori za medije!”.

Ako je Tramp naredio da sistem za prisluškivanje bude postavljen u Ovalni kabinet ili bilo gde u Beloj  kući, to bi bio prvi takav slučaj još od predsednika Ričarda Niksona.

Zato su Trampovi tvitovi poslužili kao sveža municija analitičarima i istoričarima za nova poređenja Trampa i Niksona koja su  počela od smenjivanja Komija, koji je kao šef FBI nadgledao istragu o mogućoj saradnji Trampovih saradnika u kampanji i Rusije tokom prošlogodišnjih američkih predsedničkih izbora.

Sudski slučajevi i zakoni koji su usledili posle Niksonovog tajnog prisluškivanja mogli bi da izazovu uzvratnu paljbu na Trampov tvit.

Kongres je 1974. godine usvojio Zakon o snimcima predsednika i čuvanju materijala kojim je propisano da trake poput onih koje je Nikson snimio budu označene kao zapisi predsednika i da moraju biti čuvane u federalnoj arhivi.

“Ako je Tramp postavio sistem za prisluškivanje... onda su to zvanični snimci zahvaljujući sudskim odlukama donetim u vezi sa Niksonom”, kaže Timoti Naftali, istoričar koji se bavi američkim predsednicima, a najviše Niksonom.

To znači da bi uništavanje snimaka predsednika bilo protivzakonito, a snimke bi kao dokaz mogao da zatraži, recimo, Kongres SAD, što je jedan od razloga zbog kojih nijedan predsednik od Niksona nije postavio prislušne uređaje u Ovalni kabinet.

“Predsednici posle Niksona uglavnom su zazirali od toga da mnogo snimaju”, kaže Daglas Brinkli, istoričar koji proučava američke predsednike.  

Bela kuća - južna fasada, Vašington SAD , foto: © Ad Meskens / Wikimedia Commons

Nije jasno na šta je Tramp ciljao kada je pomenuo “trake” u petak ujutru, ali javnost bi to uskoro mogla da sazna, pošto su kongresmeni iz Demokratske stranke Džon Konjers i Elajdža Kamings juče od Bele kuće zatražili kopije snimaka, ako postoje.

Izvor blizak Trampu kaže da njegovi saradnici ne znaju da li je predsednik snimao razgovore u Beloj kući, ali da ne bi bili iznenađeni i da je to učinio.

“Da, to izgleda kao nešto što bi on uradio da bi se zaštitio”, kaže taj izvor.

Snimci telefonskih razgovora bili bi, međutim, manje neuobičajeni.

Telefonski razgovori predsednika sa stranim državnicima se ponekad snimaju na predsednikov zahtev i sistem u Beloj kući to omogućava.  

“Svako ko razgovara telefonom sa Trampom trebalo bi da pomisli da je razgovor snimljen, ali ako se nasamo sastanete sa Trampom u prostoriji za večere, nećete pomisliti da vas snimaju”, kaže Brinkli.

Tramp i Komi su nasamo večerali kada je predsednik, kako sam kaže, pitao šefa FBI da li može da mu potvrdi da nije pod istragom i Komi je potvrdio da se protiv Trampa ne vodi istraga.

Izvori bliski Komiju su, međutim, rekli da je Tramp na toj večeri tražio od Komija da mu garantuje lojalnost, ali je Komi to odbio i obećao “samo poštenje”.

Bela kuća je odbacila te navode.

Jedno je jasno, Trampu je mnogo lakše da snimi privatne razgovore nego što je to bilo u vreme Niksona.

“Da li je on snimao ili neko drugi? Nemam pojma, ali danas je to mnogo lakše. Danas je mogao da stavi pametni telefon u džep i verovatno lako snimi razgovor u sobi”, kaže za CNN Džon Din, bivši Niksonov savetnik.