Berlinske diplomate za Demostat o aktuelnom stavu nemačkih političara prema Beogradu

Viola Fon Kramon govori ono što misle i mnogi u stranci Angele Merkel

Naši sagovornici nezvanično konstatuju da se “mnogi u CDU tiho distanciraju od Vučića”. Kako preciziraju, “ne samo zbog toga što predsednik Srbije neprestano flertuje sa Moskvom, već i zbog nedvosmislenih grešaka koje on pravi u unutrašnjoj politici, poput nedovoljnog stepena slobode medija i izražavanja”

Berlinske diplomate za Demostat o aktuelnom stavu nemačkih političara prema Beogradu
Foto: © Jorge Royan / http://www.royan.com.ar

Berlinske diplomate za Demostat o aktuelnom stavu nemačkih političara prema Beogradu

Viola Fon Kramon govori ono što misle i mnogi u stranci Angele Merkel

Naši sagovornici nezvanično konstatuju da se “mnogi u CDU tiho distanciraju od Vučića”. Kako preciziraju, “ne samo zbog toga što predsednik Srbije neprestano flertuje sa Moskvom, već i zbog nedvosmislenih grešaka koje on pravi u unutrašnjoj politici, poput nedovoljnog stepena slobode medija i izražavanja”

autor teksta
Marija Stojanović | Demostat | Beograd 14. Dec 2020 | U fokusu

*U Briselu i Berlinu se uveliko spekuliše da će međustranački dijalog, u kojem će glavnu reč što se tiče Evropskog parlamenta imati izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik (funkcioner Evropske narodne partije) i predsednica Delegacije EP za odnose sa Srbijom Tanja Fajon (istaknuta članica Partije evropskih socijalista), biti “glavna tema” u Srbiji u narednoj godini, imajući u vidu činjenicu da aktuelna vlada i parlament imaju “oročen” rok trajanja

* Blokada otvaranja novih poglavlja tumači se u diplomatskim krugovima takođe kao jedan od načina na koji   EU, naročito Nemačka,  “pritiskaju” Beograd pred narednu fazu pregovora o Kosovu, pod okriljem Brisela, koja bi trebalo da započne naredne godine, daljim sastancima i na tehničkom i na političkom nivou.

Zvanično, nema nikakve izmene u politici Berlina, odnosno Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i nemačke kancelarke Angele Merkel prema Srbiji - Nemačka i dalje u načelu podržava ideju o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, ali zbog neprestane politike balansiranja srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koju dosledno sprovodi i nova-stara premijerka Ana Brnabić, Berlin je “zahladneo” prema vlastima u Beogradu, što se najjasnije vidi na primeru uzdržane retorike  berlinskih zvaničnika, odnosno na osnovu  činjenice da oni više ne iskazuju “glasnu” podršku potezima koje preduzima Vučić, kažu za Demostat pojedini predstavnici diplomatskih krugova iz Berlina, komentarišući odluku Nemačke, aktuelnog predsedavajućeg Savetu EU,  da ne da zeleno svetlo za otvaranje nijednog novog poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u EU.

Naši sagovornici nezvanično konstatuju da se “mnogi u CDU tiho distanciraju od Vučića”. Kako preciziraju, “ne samo zbog toga što predsednik Srbije neprestano flertuje sa Moskvom, već i zbog nedvosmislenih grešaka koje on pravi u unutrašnjoj politici, poput nedovoljnog stepena slobode medija i izražavanja”.

“Nedavne oštre kritike koje je izrekla Viola Fon Kramon Taubadel, funkcionerka nemačkih Zelenih i izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu, na račun Srbije odražavaju i stavove mnogih u CDU. Merkel i njeni saradnici su suviše uzdržani, obazrivi i imaju dovoljno diplomatskog takta da javno ne progovaraju o velikim rezervama koje osećaju prema Vučiću. Ipak, uveliko se spekuliše da kancelarki nimalo nije po volji mnogo toga što on radi i govori. U političkim krugovima u Berlinu Vučića uglavnom ne vide u pozitivnom svetlu”, kažu diplomate.

Viola Fon Kramon Taubadel / Foto: Heinrich Böll Stiftung from Berlin, Deutschland, CC BY-SA 2.0, via Wikimedia Commons

Fon Kramon Taubadel, koja je i izvestiteljka iz senke za Srbiju poslaničke grupe Zelenih u EP, prva je izvestila javnost da Srbija ne treba da se nada otvaranju novih poglavlja. “Dobra vest! Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja sa Srbijom. Stanje demokratije u Srbiji pogoršano je 2020. godine. Napadi na medije, nasilan odgovor na mirne proteste i izbori sa ozbiljnim problemima. To nije način na koji se ulazi u EU”, poručila je ona putem Tvitera. Na takav “izliv oduševljenja” burno su reagovali pojedini srpski zvaničnici, uključujući funkcionera naprednjaka i direktora Vladine Kancelarije za KiM Petra Petkovića, koji je ocenio da je reč o “nezapamćenom ispadu evroposlanika”. Ipak, pokazalo se da Fon Kramon Taubadel ima dobre informacije, budući da je nekoliko dana kasnije objavljeno da Savet ministara EU nije odobrio otvaranje poglavlja Srbiji. Kako je preneo RTS, a što niko nije do sada demantovao, protiv takve odluke bile su Holandija, Belgija, Švedska, Finska, Nemačka i Bugarska, “pozivajući se na nedostatke i kašnjenja u reformama vladavine prava i nedavni godišnji izveštaj Evropske komisije”.

Ista evroposlanica je na nedavnoj diskusiji o proširenju Unije u Spoljnopolitičkom odboru EP navela:”Svi želimo da vidimo demokratsku Srbiju, koja će postati  članica Evropske unije, ako ispuni uslove… Sigurna sam da Vučić priča sve najlepše o Uniji kada se nalazi u Briselu ili Berlinu, ali moraju biti u praksi sprovedena obećanja, kao što je uvođenje slobode medija i primena drugih reformi”. Fon Kramon Taubadel je tom prilikom istakla i da se EP zdušno zalaže da što pre započne druga faza međustranačkog dijaloga o unapređenju izbornih uslova u Srbiji, uz posredovanje evroparlamentaraca”, uz napomenu da rezultati dijaloga moraju biti “konkretni”, što znači da srpske vlasti “ne treba da biraju šta će ispuniti sa liste, jer im ide u prilog, već sve obaveze”.

Stav Viole Fon Kramon Taubadel ponovio je i nemački ministar za Evropu Mihael Rot, mada, mora se priznati, on je koristio znatno “umiveniji” rečnik. Kako je izjavio Rot:”Delim razočaranje što sa Srbijom nije otvoreno nijedno poglavlje ove godine, ali otvaranje poglavlja zavisi od napretka koji je učinjen, a ne od Brisela ili Berlina…Sloboda medija, stabilna demokratija, regionalno pomirenje, nezavisno pravosuđe su primeri oblasti u kojima je neophodan napredak ako se želi učiniti pomak. To nije u našim rukama, već u rukama zemalja koje žele da se pridruže, odgovorio je on na pitanje kako komentariše to što za vreme nemačkog predsedavanja Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje”.

U sličnom tonu, ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib rekao je za TV N1:”Brzina kojom se zemlja kandidat približava EU zavisi pre svega od sprovođenja reformi u oblasti vladavine prava u čemu ove godine Srbija nije ostvarila veliki napredak…Ustanovljeno je da je napredak skroman i da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje novih poglavlja za šta je potrebna jednoglasna odluka svih zemalja članica”.

Foto: Steven Lek, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons

U Briselu i Berlinu se uveliko po diplomatskim kuloarima spekuliše da će međustranački dijalog, u kojem će glavnu reč što se tiče Evropskog parlamenta imati izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik (funkcioner Evropske narodne partije) i predsednica Delegacije EP za odnose sa Srbijom Tanja Fajon (istaknuta članica Partije evropskih socijalista), biti “glavna tema” u Srbiji u narednoj godini, imajući u vidu činjenicu da aktuelna vlada i parlament imaju “oročen” rok trajanja. Prema Vučićevim najavama, nove izbore treba očekivati najkasnije početkom aprila 2022. Široko je rasprostanjen stav među političarima u EU da je predsednik Srbije odlučio da se izađe na glasanje “pre roka” jer je svestan da saziv Narodne skupštine koji je maltene bez opozicije nema legitimitet u očima Unije.

Vladimir Bilčik se javno založio za otvaranje makar jednog poglavlja našoj državi ove godine, ali je prilikom brifinga sa novinarima nakon predstavljanja Nacrta godišnjeg izveštaja o Srbiji, čiji je autor, podsetio da konačni sud imaju Savet ministara EU i Evropska komisija, a ne Evropski parlament. Nakon što je postalo jasno da nema saglasnosti o novim poglavljima, Bilčikov pres tim dostavio je listu Danas njegovu izjavu u kojoj se navodi:”Politička kriza iz 2019-2020. još nije gotova. Za naredne izbore treba da budu osigurani fer uslovi za sve i oni moraju da se odigraju u poboljšanom izbornom okviru, kako je s pravom naglasio OEBS/ODIHR. Sada je vreme da se radi na tim preporukama, znatno pre izbora. U tom kontekstu, spremni smo da nastavimo međustranački dijalog sa Skupštinom, što je pre moguće. Srpske demokratske institucije treba da iskoriste sva raspoloživa sredstva kako bi se poboljšalo njihovo funkcionisanje i treba da se obrate Evropi ili međunarodnoj zajednici za pomoć kako bi napredovale”.

Blokada otvaranja novih poglavlja tumači se u diplomatskim krugovima takođe kao jedan od načina na koji   EU, naročito Nemačka,  “pritiskaju” Beograd pred narednu fazu pregovora o Kosovu, pod okriljem Brisela, koja bi trebalo da započne naredne godine, daljim sastancima i na tehničkom i na političkom nivou. Naznake za to videle su se i u obraćanju specijalnog izaslanika Unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka na video-skupu organizovanom povodom dvadesetpetogodišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Lajčak, čija matična zemlja Slovačka nije priznala nezavisnost Kosova, smatra se čovekom od poverenja i kancelarke Merkel, što znači da  u obavljanju aktuelne funkcije ne predstavlja “glas” Bratislave, već EU. On je poručio da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine “od ključne važnosti za stabilnost regiona”. U kontekstu daljih pregovora značajno je podsetiti da je ideja podele Kosova u potpunosti “stavljena van stola”, umnogome zbog “tvrdog” stava Berlina, “obnarodovanog” još u leto 2018.

Pojačano insistiranje Berlina i Brisela na uspostavljanju vladavine prava u državama kandidatima za članstvo u EU, uključujući Srbiju, u skladu je i sa planovima buduće američke administracije predvođene demokratom Džozefom Bajdenom, od koga se očekuje da obnovi “transatlantsko prijateljstvo”, odnosno da ponovo pokrene snažnu “polugu” saradnje na liniji Vašington-Nemačka-EU. Za razliku od svog prethodnika na predsedničkoj funkciji, republikanca Donalda Trampa, Bajden će, prognozira se, blisko sarađivati sa “tradicionalnim zapadnim saveznicima”, što će značiti snaženje pritiska na srpske vlasti da uvedu “funkcionalnu demokratiju”. 

Foto: Evan Vucci

Ali, to ne znači da će novi predsednik SAD moći da se u potpunosti distancira od Trampovog “kursa” prema Beogradu. Prisetimo se, stoga, nedavnih poruka poznatog britanskog stručnjaka za Balkan i bivšeg diplomate Timotija Lesa:”Srbija je obnovila poziciju najvažnije države na Balkanu... Srbija se takođe upustila u svojevrsno mudro diplomatsko manevrisanje, zahvaljujući čemu je dobila podršku različitih nezapadnih sila koje žele da budu prisutne na Balkanu - Rusije, koja želi da ima „tampon-zonu“ protiv zapadnog ekspanzionizma, Kine, zbog ekonomskih razloga, i Turske, koja nastoji tome u okviru šire težnje da stekne status velesile. To je osnažilo poziciju Srbije u odnosu prema SAD, jer Beograd može da istovremeno određuje koliko će uticajne ove sile biti na Balkanu i da se oslanja na njihov uticaj kako bi izdejstvovao poželjno rešenje kosovskog pitanja“.

Strah od uspona Kine, ne toliko u političkom smislu, koliko u sferi ekonomije u našem regionu, o kojem govori Les, i te kako je prisutan i u briselskim institucijama. Imajući u vidu zabrinutosti diplomata iz sedišta EU da bi Peking i ostali „spoljni igrači“ (u prevodu: Rusija), mogli da „istisnu“ Uniju, ne čudi podatak da je Evropska komisija nedavno odobrila Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, u vrednosti od devet milijardi evra. Dakle, iako se članstvo u Uniji čini sve nedostižnijim za Srbiju, Albaniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i BiH, EU ostaje prisutna tako što će podsticati i rečima i novcem ekonomsko povezivanje Balkana, što je u skladu i sa Vašingtonskim sporazumom, od čijih glavnih odredbi, smatra se, ni Bajden neće odustati.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Dva scenarija za nove izbore u Vučićevoj režiji
Dva scenarija za nove izbore u Vučićevoj režiji

Prema nezvaničnim saznanjima Demostata iz političkih i diplomatskih krugova, p...

Klupski učinak fudbalskih reprezentativaca Srbije
Klupski učinak fudbalskih reprezentativaca Srbije

GOLMANI Marko Dmitrović (Eibar) * zbog poštede ostao na klupi u dobije...

Ekonomska integracija Balkana realnija od skorog prijema u EU
Ekonomska integracija Balkana realnija od skorog prijema u EU

Nemački stručnjaci za Zapadni Balkan kažu za Demostat da su saglasni  sa...

Klupski učinak fudbalskih reprezentativaca Srbije
Klupski učinak fudbalskih reprezentativaca Srbije

GOLMANI Marko Dmitrović (Eibar) * dva puta ga matirali u porazu od Alavesa; j...

Kosovski izbori i faktor Kurti
Kosovski izbori i faktor Kurti

Samoopredeljenje, čiji lider je Aljbin Kurti, može da se nada pobedi na kosovs...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti