Kod mladih u Srbiji, posebno u poslednjih godinu dana, uočava se pozitivan trend po pitanju odnosa naše zemlje i Evropske unije, tvrdi Bojana Džulović, menadžerka projekata Beogradske otvorene škole (BOŠ). Ona u razgovoru sa voditeljkom Tamarom Bajčić u emisiji “Pola sata Demostata” navodi da prema rezultatima iz ovogodišnjeg Alternativnog izveštaja koji objavljuje Krovna organizacija mladih Srbije, 43% ispitanika iz te populacije ima pozitivan stav prema EU što jeste pomak u odnosu na 2024. Takođe, negativan stav prema EU ima 7% manje mladih dok je najviše neutralnih kojima bi trebalo približiti evropske vrednosti. Ali, ističe, osim tih brojeva, velika većina mladih ocenjuje demokratiju kao najbolji oblik vladavine i ne vide potrebu za jakim liderom, pastirom koji vodi naše stado. To, posle godina kolebanja i nesigurnosti, uliva nadu, kaže ona, jer možemo govoriti o sistemu vrednosti koji podržava EU.

Povodom nedavne posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen voditeljka je pitala da li podršku građana članstvu u EU umanjuje to što EU očito podržava vlasti u Srbiji. Pad entuzijazma po pitanju članstva, napomenula je, potvrdila su i istraživanja Demostatove fokus grupe.

- Ursula fon der Lajen došla je u trenutku kad je naš put ka EU više stvar izbora vrednosti nego politički proces. Mislim da mladi i obrazovaniji ljudi iz urbanih sredina jesu izgubili entuzijazam i on nije na nivou na kom bih ja volela da bude. Ali mislim da se Evropa i dalje vidi kao sistem vrednosti, demokratske slobode i to ima priličan odjek u društvu. Mladi ne vide više Evropu kao mesto gde mogu da odu na školovanje, putovanje ili izlet, već kao sistem vrednosti koji treba da nam pomogne da izgradimo svoj, odnosno državu državu kakva je potrebna da bi ostali da žive u njoj. Ali, pad entuzijazma postoji jer je naš put u EU poprilično usporen, posebno u protekle tri godine. Kada smo 2021. promenili metodologiju pristupanja i prihvatili klastere, delovalo je da će proces ići brže. Nažalost, to se nije desilo. Nismo otvorili ni jedan klaster već dve-tri godine, od izbijanja sukoba u Ukrajini. Mislim da i mladi i građani gube entuzijazam kada vide da se ništa ne dešava, kada od predstavnika vlasti čujemo obećanja, fraze da naša budućnost jeste u EU, da ona jeste naš strateški partner, ali kada dođe do toga da se urade konkretne svari, onda ta implementacija izostaje. S druge strane, i predstavnici EU pored te deklarativne podrške evropskom putu Srbije su se poprilično ućutali poslednjih nekoliko godina. Nema jasne kritike ni konkretnih rešenja kako da se odblokira naš put ka EU – kaže Džulović i navodi primer Albanije i Crne Gore koje su sada viđene kao prve koje bi trebalo da uđu u EU, dok Srbija u tome zaostaje.

Balans između realnosti i vrednosti

Na pitanje da li se još uvek vidi podrška EU srpskim vlastima, s obzirom na to da je Ursule fon der Lajen na početku obraćanja pomenula i slobodu okupljanja i represiju i da ovog puta nije počela da “dragi Aleksandre”, sagovornica Demostata kaže da je predsednica EK pokušala da balansira između politike realnosti i evropskih vrednosti.

- Mislim da su predstavnici EU i ona svesni sa kakvim se izazovima, problemma suočavaju građani Srbije i vrlo se obazrivo pristupa kada govorimo o odnosu prema vastima. Zato bih to nazvala više izrazom institucionalne pristojnosti nego podrškom ovakvom sistemu vladanja kakav sad imamo u Srbiji. Sve poruke koje dolaze od evropskih zvaničnika u proteklih nekoliko godina mogu da se svedu na to da su vrata EU i dalje otvorena ali je Srbija ta koja treba da pokaže spremnost da živi sistem vrednosti koji postoji u EU a koji prilično zakazuje u našoj zemlji. Jer, na proces pristupanja ja ne gledam kao na politički proces, a mislim da to dele i zvaničnici EU. Nije dovoljno da radimo samo na usvajanju zakona. Imamo parlament koji je protočni bojler i koji bespogovorno usvaja svaki zakon koji predloži vlada ali proces pristupanja nije samo usvajanje zakona i implementaciju evropske regulative u naš zakonodavni sistem. To je dosta širi proces. Podsećam na negativna iskustva iz komšiluka, Bugarska i Rumunija su usvajale zakone preko noći, čak i na engleskom jeziku. Njihovi poslanici nisu znali šta usvajaju i to im se nekoliko godina kasnije obilo o glavu. Ako mi samo usvajamo zakone, to se neće dobro završiti. Moramo da radimo na implementaciji, da imamo konretan plan kako će se obaviti. I mora da postoji volja i želja da živimo te zakone i vrednosti integrisane u njima – ističe Bojana Džulović.

Ona naglašava da promene u našem društvu treba da krenu ne sa “vrha piramide”, već odozdo, od lokala a iskustvo BOŠ-a pokazuje da to jeste moguće. Smatra da treba više da radimo u mikro sredinama, da se povezujemo sa ljudima koji su aktivisti u pravom smislu reči i žele da menjaju svoje sredine jer je to u njihovom i u interesu njihove dece. Tek kada se uspostavi mreža na lokalu, možemo govoriti o većim i krupnijim promenama na nacionalnom nivou.

- Nažalost, promene na nacionalnom nivou idu jako teško. Trenutno nemamo ni politički kontinuitet i stabilnost da bi mogli da zagovaramo promene koje su u interesu svih građana. Mi smo od 2016. imali izbore za parlament svake druge godine, što znači da nemate konstantu u radu sa istim ljudima, jer svaki izbori znače povratak na nultu tačku i kretanje ispočetka. Zato su važne mikropromene na lokalu a za one na višem nivou treba da sačekamo neko bolje vreme – objašnjava Džulović.

Potraga za pravdom, zajedništvom, demokratijom

Upitana da oceni da li je ovaj talas aktivizma i spremnosti mladih da se pokrenu i budu nosioci društvenih promena, novi građanski impuls ili je reakcija na nagomilano nezadovoljstvo, sagovornica veruje da su prisutna oba razloga.

- Mladi ljudi u Srbiji su umorni od osećaja isključenosti i od činjenice da njihov glas ne vredi dovoljno i da ne dovodi do konkretnih promena. S druge strane, mladi jesu svesni svoje snage ali i odgovornosti. Ja na dešavanja poslednjih skoro godinu dana ne gledam samo kao mladalački bunt. Želim da verujem da to jeste potraga za pravdom, zajedništvom, demokratskom i pravičnom državom. Mladi danas ne žele više da ćute i sede skrštenih ruku, pokazali su da mogu da nas vode, motivišu, inspirišu… To jeste buđenje građanske svesti, energija koja je nastala iz frustracije ali ta situacija dovodi do nekih konkretnih akcija i budi nadu koju smo kolektivno izgubili u prthodnom periodu – naglašava Džulović.

Ona je podsetila da je BOŠ nedavno organizovao godišnju konferenciju “Move.Linke.Engage” koja je imala simboličan naziv: “Imaju li mladi u Srbiji uslove za budućnost”, a pokazalo se da mladi ljudi i studenti politiku više ne gledaju kao nešto loše i rezervisano samo za političke elite, predstavnike civilnog sektora ili medije, već kao mogućnost da ostvare svoje ciljeve.

- Mladi danas nisu samo pasivni posmatrači. Imali smo jedan period, duže od decenije, tokom kog su mladi bili prilično apatični jer nisu bili pitani. Nažalost, pokrenule su ih velike tragedije u poslednje dve godine. Kroz konkretne akcije pokazali su da žele da se pitaju i zajedno je ustala jedna heterogena grupa, studenti, srednjoškolci... Pokazali su zajedništvo i solidarnost, pešačili stotine kilometara, budili celu državu. Kada sam gledala slike kako im ljudi širom Srbije iznose hranu, tople napitke, to je za mene bio znak da solidarnost i dalje postoji – podseća sagovornica Demostata.

Na pitanje šta mlade sprečava da se uključe u proces donošenja odluka, da li je to manjak poverenja u institucije ili osećaj da njihov glas ne utiče dovoljno na sistem, Bojana Džulović kaže da je verovatno presudan osećaj da oni kao pojedinci ne mogu ništa da promene i da se njihov glas ne vrednuje dovoljno. Tačno je i da ne veruju institucijama, jer se u njima odluke donose iza zatvorenih vrata, ti procesi su daleko od transparentnih zbog čega su mladi nepoverljivi. Navodi podatak da mladi čine 17% od ukupnog stanovništva, svaka šesta osoba je mlada ali je u parlamentu svega šest mladih osoba od ukupno 250 poslanika, što je mizernih 2,4%, a situacija je još lošija ako se gleda sastav Vlade. Kada mladi nisu dovoljno zastupljeni u državnim telima, kada se njihovi predstavnici ne čuju, onda izostaje poverenje u institucije.

U razgovoru je pomenuta Demostatova originalna metodologija kojom je u nekoliko navrata vršen kvalitativni medijski minitoring RTS-a kao javnog servisa ali i ostalih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Kod RTS-a je utvrđeno da postoji ne samo apsolutna cenzura za kritičko mišljenje, a ono je jako bitno za populaciju mladih, već i cenzura za opoziciju. Džulović kaže da ti rezultati potvrđuju trend izveštavanja posebno u poslednjih godinu dana, ali i dosta duže.

Gde je nestala debata

- Javni servis plaćaju svi građani Srbije, od našeg novca se finansira a ne radi svoj posao, ne izveštava objektivno, nepristrasno i nisu kritički nastrojeni. To je situacija sa svim televizijama koje imaju nacionanu pokrivenost, na nekima ne može da se čuje bilo kakva kritika a kada se to izgubi, nestaje balast i nestaje poverenje građana. Uz to, godinu i po već nemamo Savet REM-a, tela koje treba da kontroliše izveštavanje medija pa ne možemo ni očekivati da se ona ponašaju u skladu sa zakonom. Sećam se da su nekada na RTS-u postojale predizborne debate između predstavnika vlasti i opozicije, mogli su da se čuju argumente za i protiv, bilo je neko sučeljavanje mišljenja. Sada toga nigde nema. Debata je izbačena iz našeg društva. Naši ljudi nisu slobodni, nemamo institucije koje funkcionišu, pa onda ni poverenje građana u njih – objašnjava Bojana Džulović.

Ona potvrđuje da vlast svojim postupcima urušava univerzitete, posebno u poslednjih 11 i više meseci. Više nemamo slobodan i autonomni univerzitet i to mišljenje deli velika većina građana. Podseća da je univerzitet bio mesto gde je moglo da se izrazi mišljnje i kad je vrlo kričko, ali da to više ne postoji. Profesori su pod velikim pritiskom, neki trpe i nasilje, studenti koji učestvuju na protestima se hvataju, jure ih po ulicama, odvode u policijske stanice, vrši tortura nad njima, a nedovoljno je informacija o tome. U takvoj situaciji, pita se sagovornica Demostata, šta možemo da očekujemo? Mladi jesu budućnost, ali ona nije svetla ukoliko nemaju mogućnost da izraze svoje mišljenje i pokreću svoje akcije. To pokazuje i fenomen odliva mozgova a da bi se to smanjilo mladi ljudi moraju da vide da zemlja radi na uspostavljanju i sistema vrednosti i sistema institucija, da ovde može da se živi pristojno.

- Želim da verujem da ćemo uskoro videti pozitivne promene u našem društvu, slobodnu državu u kojoj su fer i slobodni izbori, gde svaki glas jednako vredi, u kojoj su mediji slobodni, univerziteti autonomni, gde mladi ljudi jestu proaktivni pokretači promena i, možda najbitnije, korektivni faktor u društvu – zaključuje Džulović.