Čad Blevit, doskorašnji generalni direktor projekta Jadar, nakon tri godine provedene na toj funkciji, uskoro odlazi iz Srbije gde od 2023. živi sa suprugom i trojicom sinova. U novembru prošle godine kompanija Rio Tinto objavila je da projekat stavlja u režim „care and maintenance“, nadzora i održavanja. “To znači da se smanjuju troškovi, fokus je na brizi o zaposlenima koji napuštaju kompaniju, kao i o našim partnerima i podizvođačima”, kaže Blevit u razgovoru za “Pola sata Demostata”. Naglašava da je kompanija usmerena na kontrolu troškova i aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine i radovima na zatvaranju i rekultivaciji istražnih lokacija, dok su sve studijske aktivnosti, kao i pripremni radovi koji su bili usmereni na eventualni budući razvoj i izgradnju potpuno zaustavljeni.

Na pitanje voditeljke Tamare Bajčić kako opisuje iskustvo rada u Srbiji, kaže da je bilo izazovno i ispunjavajuće iskustvo.

- Na ličnom nivou zaista sam zavoleo život ovde. Ovo je prelepa zemlja. Mislim da su ljudi u Srbiji veoma povezani sa zemljom i prirodom, što je ovde izuzetno važno. Porodica ima veoma značajno mesto, kao i vera i crkva. Sve su to vrednosti koje se poklapaju sa mojim ličnim porodičnim vrednostima - kaže sagovornik Demostata.

Kad je reč o projektu Jadar, dodaje, on je povremeno bio predmet političkih nadmetanja i često kontroverzan zbog zapanjujućeg broja dezinformacija koje su ga pratile. I on sam i zaposleni imali su mnogo izazovnih trenutaka zbog toga. U  Loznici i okolini , na primer, bilo je slučajeva da deca zaposlenih u Rio Tintu trpe targetiranje u školama, njihovi roditelji optuživani su da truju vodu, zagađuju vazduh i slično, a sve su pratile brojne teorije zavere.

- Kada sam se suočavao sa ljudima koji su bili iskreno zabrinuti zbog tvrdnji o oblacima sumporne kiseline ili trovanju vode, smatrao sam da je važno  da saslušam njihove strahove. Ti strahovi su stvarni za ljude koji ih imaju, iako su podstaknuti dezinformacijama. Rekao bih da u nekim slučajevima iza toga stoje politički motivi, dok su u drugim ljudi jednostavno veoma zabrinuti. Upravo zbog toga sam najviše cenio razgovore zasnovane na činjenicama. Trudio sam se da razumem odakle ljudi dolaze, šta ih brine i kako razmišljaju, a zatim da sa svima razgovaram otvoreno. Slušajući i odgovarajući na njihova pitanja proveo sam veliki deo tokom ove tri godine u Srbiji. Organizovali smo više od 220 sastanka, razgovarali za preko 5.500 ljudi, najčešće o uticaju projekta na životnu sredinu zbog dezinformacija koje su uglavnom čitali na društvenim mrežama – istakao je Blevit i dodao da je veliki ljubitelj prirode i često svojim prijateljima savetuje da ne veruju svemu što vide na društvenim mrežama.

Kako postati jedan od 13?

Posebno je ponosan na činjenicu da su ljudi iz njegovog tima, ne gubeći strpljenje, poslednje dve godine razgovarali uživo sa više od 5.500 ljudi, uz takođe potpunu otvorenost prema medijima.

- Organizovali smo brojne razgovore u lokalnoj zajednici i zaista sam ponosan na to što smo to uradili. Takođe sam ponosan što je projekat u Evropskoj uniji dobio status strateškog, što je jedan od svega 13 van EU kome je taj status  dodeljen nakon nezavisne procene da ispunjava evropske i domaće ekološke standarde, kao i da može da donese značajne koristi građanima Loznice i Srbije. Tu pre svega mislim na dobro plaćena radna mesta, mogućnost razvoja kompletnog lanca vrednosti za električna vozila, kao i na značaj projekta iz ugla nacionalne bezbednosti, imajući u vidu sve veću upotrebu dronova i litijumskih baterija u autonomnim sistemima. To su stvari koje me čine izuzetno ponosnim – naglašava Blevit, ali ne skriva ni negativnu stranu, osećaj da je propuštena prilika.

Podseća da je Jadar trebalo da bude prvi projekat ove vrste realizovan u Evropi, ali sada se vidi da će Nemačka, Francuska, Češka, Rusija, Portugalija, a verovatno i još neke zemlje, razviti svoje litijumske projekte pre Srbije. To smatra velikom štetom, posebno zato što se radi o podzemnom rudniku, dok se mnogi evropski razvijaju kao površinski kopovi. A podzemna eksploatacija, kaže, ima veoma kontrolisan i ograničen potencijalni uticaj na životnu sredinu jer se gotovo sve aktivnosti odvijaju pod zemljom, kroz tunele i uz primenu najviših standarda.

Naglašava da je u Australiji iz koje dolazi rudarstvo najvažnija privredna grana i funkcioniše po veoma visokim međunarodnim standardima. Odrastajući u rudarskom gradu, uz roditelje i njihovu računovodstvenu firmu koja je sarađivala sa rudarskim kompanijama, uvideo je koliko značaja ima dobar odnos te industrije i lokalne zajednice. To je hteo da prenese u Srbiju.

Korporativna kultura je preuzimanje odgovornosti

- Želeli smo da otvorimo dobro plaćena i visokokvalifikovana radna mesta, da obučavamo mlade ljude koji danas odlaze iz Loznice, ali i iz Srbije, u potrazi za poslom u inostranstvu. To je sve odliv mozgova. Video sam priliku da se podrže turizam, lokalne vinarije i mala preduzeća, baš kao što se to dešava u Australiji. Kada se razvije rudarska industrija, čitava lokalna ekonomija počinje da oseća koristi kroz veliki multiplikativni efekat – tvrdi Blevit koji je radnu karijeru počeo kao ekonomista, računovođa poput svog oca, jedno vreme se bavio i investicionim bankarstvom, ali se potom obreo u Rio Tintu i u ovoj kompaniji je već duže od dve decenije. Razlog je, ističe, to što veruje u vrednosti koje kompanija gaji. Tokom 152 godine, koliko postoji, bilo je grešaka, ali korporativna kultura je da to prizna, da se sa tim suoči, dok nastoji da radi po najvišim standardima, da vodi računa o zaposlenima i lokalnim zajednicama kao o svojim susedima.

Objašnjava da Rio Tinto u Srbiji ima dosta opreme, lokalni vlasnici zemljišta dobrovoljno su im prodali 367 parcela, to je oko 164 hektara. Više od 105 kompanija je besplatno ustupila poljoprivrednicima na korišćenje dok se preostalo zemljište uredno održava. Saglasan je sa voditeljkom da kuće koje je kupio  Rio Tinto, sada bez prozora ili krovova, nisu lep prizor.

Kada smo kupovali te parcele, mnogi bivši vlasnici su sa kuća uklonili krovove, prozore i druge delove koje su želeli da zadrže. Te kuće se danas često prikazuju u medijima u Srbiji u negativnom kontekstu. Iskreno, to ne izgleda lepo. I sam sam zabrinut kada pomislim da bi neka deca mogla da ulaze u te objekte da se igraju ili provode vreme u njima. Postavili smo upozorenja i ograde, ali ako neko zaista želi da uđe, može da pronađe način. Takvih slučajeva je već bilo. Lično smatram da bi te objekte trebalo srušiti. Imamo sve potrebne dozvole za to. Pokušali smo da sprovedemo rušenje još u avgustu 2023. godine, ali je proces zaustavljen. Po mom mišljenju, to je bilo povezano sa tadašnjom političkom situacijom. Ono što me najviše brine jeste mogućnost da se neko dete povredi u tim objektima od kojih su mnogi nestabilni – kaže Blevit.

Dodaje da će o tom delu održavanja odlučivati tim koji ostaje da upravlja novom fazom. Nije srećan ni zbog otpuštanja zaposlenih, sa angažovanim izvođačima bilo ih je 380, sada će taj broj biti smanjen na 20 do 25 ljudi.

Kapital je kukavica

- Mnogi od tih sjajnih zaposlenih odlaze bez ikakve svoje krivice, jednostavno zato što, u postojećim uslovima za investicije u Srbiji, projekat ne može da napreduje. Istovremeno, sa stanovišta kapitala i naših akcionara, sredstva su preusmerena na druge projekte. Samo tokom poslednjih 12 meseci kompanija je uložila više od 10 milijardi dolara u projekte litijuma u Australiji, Kanadi, Argentini i Čileu. Volimo da kažemo da je kapital najveća kukavica koja postoji. On se kreće veoma brzo i odlazi tamo gde postoji stabilnost, predvidivost i mogućnost ostvarivanja prihoda. 

Svet prolazi kroz zelenu tranziciju, a istovremeno raste značaj pitanja nacionalne bezbednosti, što se vidi kroz ratove u Ukrajini i Iranu. Sve više sistema zasniva se na dronovima, autonomnim vozilima i baterijama. Zbog toga vlade širom sveta pozivaju kompanije poput Rio Tinta da ulažu u projekte litijuma. Jadar je i dalje izuzetno kvalitetan projekat, ali danas se takmiči sa projektima u drugim državama koje nude drugačije uslove za ulaganja, priča doskorašnji generalni direktor projekta Jadar. Kaže da je dugo bio održavan broj zaposlenih u očekivanju da će projekat nastaviti da napreduje i da će preći u sledeću fazu razvoja, čekali su naredni korak koji bi omogućio da se završe i objave studije procene uticaja na životnu sredinu.

Mnogi ljudi su iznosili različite tvrdnje o potencijalnim ekološkim rizicima projekta. Međutim, prema zakonu u Srbiji, mi ne možemo da objavimo konačne studije procene uticaja na životnu sredinu niti da nastavimo sa projektom dok ne dođemo do odgovarajuće faze procesa izdavanja dozvola. Drugim rečima, projekat ne može da napreduje dok se te studije ne predstave javnosti, dok ne budu predmet stručnih analiza i javnih rasprava, kao i dok se ne organizuju sastanci sa lokalnom zajednicom. Mi smo i ranije organizovali veliki broj sastanaka na kojima smo govorili o mogućim uticajima projekta na životnu sredinu. Reč je o podzemnom rudniku koji bi bio realizovan u skladu ne samo sa srpskim, već i sa evropskim standardima zaštite životne sredine. Ali, pošto tokom poslednjih nekoliko godina nije bilo pomaka u tom zakonodavnom i regulatornom procesu, morali smo da donesemo odluku da više ne možemo da ulažemo  sredstva istim intenzitetom kao ranije – kaže Blevit.

Jadar pa pet mesta prazno

Naglašava da postoji jasan razlog zbog kojeg je Evropska komisija projektu Jadar dodelila status strateškog projekta: on ima najduži projektovani životni vek među litijumskim projektima u Evropi, najviši sadržaj litijuma, najviši kvalitet rude među svim poznatim evropskim nalazištima i ne postoji nijedan projekat u Evropi koji mu je po tom pitanju blizu. Koncentracije litijuma u Jadru gotovo su dvostruko više nego kod brojnih drugih ležišta. A Jadar sadrži i bor o kome se mnogo manje govori a predstavlja izuzetno važnu sirovinu koja se koristi u proizvodnji stakla, nuklearnoj industriji zatim kao i litijum nalazi se u pametnim telefonima, električnim automobilima, dronovima i velikim baterijskim sistemima za skladištenje energije. Ti sistemi omogućavaju da se energija proizvedena iz solarnih panela i vetroparkova skladišti i koristi onda kada nema sunca ili vetra.

U poslednjih deset godina svet prolazi kroz ogromnu transformaciju. U Sjedinjenim Američkim Državama solarna energija je prvi put u istoriji pretekla ugalj kao izvor električne energije. Sve ove promene koje danas vidimo zasnivaju se na elektrifikaciji, a ona zahteva kritične sirovine poput litijuma i bora. EU je usvojila Akt o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act - CRMA) kako bi obezbedila sigurnije snabdevanje ovim mineralima, od kojih je značajan deo pod kontrolom Kine. Ali, važno je da uprkos onome što se često može pročitati ili čuti, eksploatacija i prerada litijuma imaju znatno manji uticaj na životnu sredinu od mnogih drugih rudarskih aktivnosti širom sveta – tvrdi Blevit i dodaje da se više ne čuju glasovi kako EU koristi Srbiju kao neku vrstu rudarske kolonije, jer i evropske zemlje sve intenzivnije razvijaju svoje projekte. “Shvatile su da zbog potreba svoje privrede, zaštite životne sredine i pitanja nacionalne bezbednosti moraju da obezbede sopstvene izvore kritičnih sirovina iako njihova ležišta nisu tako atraktivna kao Jadar”, kaže on.

Kada se procenjuju projekti, ne posmatra se samo naredna godina ili dve, već razmišlja u okvirima decenija. Jedna od najvećih promena koje su vidljive u Evropi jeste plan da se od 2035. godine postepeno ukinu vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. To znači da će gotovo svi automobili koji se budu kupovali biti električni.

Konjske zaprege i Fordov T-model

- To je ogromna promena. Poslednji put smo videli nešto slično početkom dvadesetog veka, kada su ljudi prelazili sa konjskih zaprega na Fordov T-model. Danas se nalazimo usred slične tehnološke transformacije. Pored toga, sve veći značaj  imaju veliki baterijski sistemi za skladištenje energije. Sve više električne energije proizvodi se iz obnovljivih izvora, baterije služe za njeno skladištenje a poslednje dve godine beleži se veliki rast ulaganja u te sisteme - kaže Blevit.

On veruje da projekat Jadar ipak može biti realizovan. Podseća da su 2024. godine javnosti stavili na uvid nacrte studija procene uticaja na životnu sredinu koje su radili domaći i međunarodni stručnjaci i pozvali na razgovor sve poznate protivnike projekta. Ali, nijedan to nije prihvatio. A projekat se ne može realizovati bez dijaloga zasnovanog na činjenicama. Takođe, nezavisne institucije moraju dati svoje mišljenje i procenu o projektu. Na kraju, odluka je u rukama Srbije, ističe on.

Negira da postoji bilo kakav sporazum niti poseban aranžman između Rio Tinta i države Srbije, jer “ne postoji ništa da je potpisano, a da je skriveno od javnosti”.

To jednostavno nemamo. Radio sam na projektu u Gvineji, u zapadnoj Africi, gde su postojali investicioni sporazumi sa državom. Ti sporazumi su javni. Kada god imamo sporazume sa zajednicama ili sa državnim institucijama, oni su javni i transparentni. To je jedini ispravan način rada. Reč je o investicijama koje traju decenijama a vlade se menjaju.

Zašto u Srbiji strane investicije beleže pad

Iako se u poslednjih godinu ili dve dosta govorilo o padu stranih direktnih investicija u Srbiji, o tome da li je trend privremen ili dugoročan, on ukazuje da veliki projekti često dolaze u talasima. Ponekad su to investicije vredne više milijardi evra, zatim nastupi period zastoja, pa se pojave novi veliki projekti.

Politička polarizacija se sve češće pominje u različitim međunarodnim analizama investicione klime. Postoje različiti indeksi koji procenjuju atraktivnost zemalja za investitore. U rudarskoj industriji, na primer, postoji Frejzer indeks (Fraser), koji poredi različite jurisdikcije širom sveta. U tim analizama posebno se vrednuju predvidivost, pravna sigurnost i vladavina prava. Takođe se procenjuje atraktivnost investicionog okruženja, odnosno postojanje podsticaja i mehanizama zaštite investicija u različitim zemljama. Takve analize i pokazatelji postoje. Mislim da smo u poslednje dve godine bili svedoci prilično izazovne investicione klime u Srbiji a stručnjaci kažu da bez obzira gde u svetu poslujete, od ključne važnosti je da postoje predvidivost, pravna sigurnost, transparentnost i snažne institucije - naglašava Blevit.

Kada je reč o Rio Tintu, on ističe da je to kompanija koja se kotira na tri svetske berze i odgovorna je svojim akcionarima. Ti investitori zahtevaju da kompanija poštuje čitav niz međunarodnih standarda i konvencija. Jedan od razloga zbog kojih su aplicirali i dobili status strateškog projekta EU jeste upravo to što su ti standardi usklađeni sa onima koje i sami primenjuju.

Želimo da razvijamo partnerstva sa lokalnim zajednicama i programe zajedničkog monitoringa koji značajno prevazilaze ono što zakoni različitih zemalja predviđaju kao našu obavezu. Da zajedno sa nama uzimaju uzorke vode, vazduha, zemljišta i da učestvuju u praćenju biodiverziteta. To nije specifično samo za Srbiju. Ako pogledate Edelman Trust Barometar, videćete da iz godine u godinu opada poverenje građana u institucije, vlade i korporacije širom sveta. Zbog toga su zajednički monitoring i direktna saradnja sa lokalnim zajednicama toliko važni – ističe ali ne osporava ni značaj snažnih i nezavisnih institucija jer su one, uz razvijeno poverenje zajednice, ključne za privlačenje i očuvanje investicija.

Na pitanje voditeljke kako tumači deklaraciju koju je potpisalo više od 300 uglednih naučnika upozoravajući na ekološke rizike projekta Jadar, kaže da u Rio Tintu slušaju različita mišljenja, ali i da je kompanija zbog dugog čekanja na neophodnu dozvolu koja omogućuje da se otpočne proces predaje konačnih studija na procenu uticaja na životnu sredinu, što uključuje i javnu raspravu, odlučila da dobrovoljno objavi nacrte studija o uticaju projekta na životnu sredinu koje su pripremili domaći i strani stručnjaci sa iskustvom rada na rudarskim projektima. 

Sagovornik Demostata ističe da se glavni kritičari u javnosti  nisu uključili u komentarisanje  tih objavljenih nacrta, ali se kompanija umesto toga, suočila sa velikom količinom dezinformacija koje su plasirane. Jedan od primera bio je naučni rad objavljen u časopisu Nature Scientific Reports.

Taj rad je objavljen tokom 2024. godine i trebalo nam je oko 18 meseci da se pokaže da problem nije moguće rešiti samo manjim ispravkama. Na kraju je izdavač odlučio da rad u potpunosti povuče. To znači da nije samo korigovan, već je u potpunosti uklonjen iz naučne evidencije. Takve stvari se veoma retko dešavaju. A objavljivanje tog rada izazvalo je ogromnu pažnju javnosti, njegovo povlačenje jedva da je propraćeno. Mislim da danas živimo u veoma polarizovanom političkom okruženju, ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Zbog toga su nezavisne institucije koje nisu vezane ni za jednu političku opciju od suštinskog značaja. Zbog toga smo i odlučili da objavimo nacrte studija i pre nego što je to zakonski bilo obavezno. Koliko znam, nijedan drugi projekat u istoriji Srbije nije uradio tako nešto. Na te dokumente dobili smo ukupno 62 komentara. Nijedan od tih komentara nije ukazivao na problem koji bi onemogućio realizaciju projekta. Naprotiv, neki od komentara bili su veoma korisni i odmah smo ih ugradili u dokumentaciju – naglašava Blevit i dodaje da ukoliko se dozvoli da dezinformacije dominiraju javnim prostorom, to će neminovno uticati na investicionu klimu, a posledice mogu biti veoma ozbiljne.

Odgovarajući na pitanje voditeljke da li je projekat povezan sa drugim kontroverzama koje se pominju u javnosti, poput izgradnje gasovoda ili eksproprijacije zemljišta, kaže da takve veze ne postoje. Ni sa gasovodom, ni sa izgradnjom dalekovoda kroz Gornje Nedeljice, sa moto-putem koji je izgrađen, izgradnjom biblioteka ili bilo kojim drugim infrastrukturnim projektima. Sve su to nezavisne odluke i projekti države.

Društvene mreže i sistem dezinformacija

Kada je reč o politizaciji projekta i širenju dezinformacija, kaže da su u tome društvene mreže odigrale veoma značajnu ulogu. One su se posebno razvile u vreme pandemije kovida, i protiv njih je bilo gotovo nemoguće boriti se. A istovremeno, rudarska industrija globalno se suočava sa problemom imidža što nije karakteristično samo za Srbiju. On priznaje da je to nekada zaista bila “prljava industrija”, ali da se danas koriste napredne tehnologije a da je bezbednost ljudi na prvom mestu. “Savremeno rudarstvo 21. veka potpuno je drugačije od onoga što smo viđali pre 50, pa čak i pre 30 godina”, kaže Blevit.

Rudarstvo nam je potrebno. Pravo pitanje je kako ga sprovoditi po najvišim standardima. Evropski standardi su među najvišima na svetu. Pitanje je i kako obezbediti transparentnost. Kako uključiti lokalne zajednice. Kako omogućiti građanima da sami učestvuju u monitoringu i proveri podataka. Ne tražim od ljudi da veruju nama. Ne tražim od njih da veruju vladi. Ne tražim ni da slepo veruju institucijama. Želim da sami mogu da provere činjenice. Verujem da upravo ka tome ide moderna rudarska industrija, ka većoj transparentnosti, višem nivou tehnologije i većem uključivanju zajednice. Istovremeno, rudarstvo ostaje neophodno za elektrifikaciju, nacionalnu bezbednost i ekonomski razvoj – ističe doskorašnji direktor projekta Jadar i dodaje da je prošle godine Rio Tinto platio oko 8,6 milijardi američkih dolara poreza, što su sredstva koja mogu da budu uložena u škole, puteve, mostove, vrtiće i drugu javnu infrastrukturu.

Upitan koju poruku bi želeo da uputi građanima Srbije, kao stranac koji je živeo ovde i vodio jedan od najvećih investicionih projekata, odgovara da se, pre svega, zahvaljuje na gostoprimstvu pruženom njemu i porodici. Kaže da su stekli mnogo prijatelja i da će im to nedostajati. “Zaista smo uživali u životu ovde i ostaće mi u sećanju porodična okupljanja, slave i snažna povezanost ljudi sa porodicom”, kaže on.

A poruka je: preispitujte sve što pročitate na društvenim mrežama. Postavljajte pitanja. Pitajte zbog čega neko ima određeni stav prema rudarstvu. Naravno, postoje rudarski projekti koji ne ispunjavaju najviše standarde, i takvi projekti ne bi trebalo da budu realizovani. Ali postoje i projekti za koje treba postaviti drugačija pitanja. Šta taj projekat donosi meni? Šta donosi mojoj porodici? Šta donosi mojoj zajednici? Na koji način će biti realizovan? Da li će biti sproveden po najvišim standardima? Verujem da bi projekat poput Jadra, imajući u vidu posvećenost naših zaposlenih, izvođača radova i dobavljača, mogao da bude realizovan po najvišim standardima ukoliko građani Srbije to budu želeli. Uvek bih podsticao ljude da se zapitaju zbog čega imaju određeni stav prema takvom projektu. Da li se taj stav zasniva na činjenicama? Da li se zasniva na emocijama? Da li se zasniva na nauci? Mislim da će Srbija kao društvo i kao ekonomija morati da nastavi da postavlja upravo ta pitanja. Veoma polarizovane političke rasprave često stvaraju mnogo emocija i dovode do iznošenja veoma dramatičnih tvrdnji. To nije dobro za investicionu klimu – poručio je na kraju razgovora Čad Blevit, doskorašnji direktor projekta Jadar.