Više od dve trećine stanovnika Srbije - 71,5% svakodnevno ili bar jednom nedeljno snabdeva se u nekom od trgovinskih lanaca a ako se tome doda i procenat onih koji kažu da nekoliko puta mesečno potrepštine nabavljaju u velikim marketima, procenat se penje na čak 87%.

Tek 4,5% građana tvrdi da u megamarkete ide jednom u šest meseci ili ređe, a od tog broja gotovo polovina njih (2,2%) i nikada jer namirnice nabavljaju u manjim, lokalnim prodavnicama. U toj kategoriji “nikada” dominantniji su muškarci uzrasta od 40 do 49 godina, iz ruralnih područja južne ili istočne Srbije i uglavnom nižeg obrazovanja.

To je, uz logističku podršku Demostata pokazalo opsežno istraživanje KonsuMera kojim je obuhvaćeno 1024 ispitanika, u uzorku koji po polu, obrazovanju, starosnoj dobi i mestu stanovanja odgovara strukturi stanovništva utvrđenoj na popisu iz 2022. godine.

Anketirani građani imali su opciju da na pitanje: “Koliko često kupujete u trgovinskim lancima”, odgovore sa: “svakodnevno”, “nekoliko puta nedeljno”, “jednom nedeljno”, “nekoliko puta mesečno”, “jednom mesečno”, “jednom u šest meseci”, “ređe od jednom u šest meseci” i “nikada”.

Najčešći odgovor anketiranih na ovo pitanje bio je “nekoliko puta nedeljno” - 37,8%, a odmah za njim je i “svakodnevno” - 20,8%. U prvoj kategoriji anketiranih više je muškaraca (40,6% od ukupno ispitanih) nego žena (35,3%), ali zato “slabiji pol” češće tvrdi da je svakodnevno u megamarketima (25,5% prema 15,7% muških ispitanika). Ako se gleda starosna grupa, nešto više od četvrtine u generaciji od 18 do 39 godina (25,3%) kaže da svakodnevno ide u neki od većih lanaca, sličan udeo je i u populaciji do 49 godina (26%). Međutim, nadalje opada broj redovnih kupaca velikih marketa, pa u tu grupu spada petina građana do 65 godina a kod onih koji su strariji tek je 12,9% odgovorilo da su im lanci svakodnevni izbor.

Ipak, u svim starosnim kategorijama najbrojniji su oni koji se nekoliko puta nedeljno snabdevaju u velikim trgovinama - više od polovine mladih do 29 godina, više od 40% iz grupe do 39 godina i oko trećine iz kategorije ostalih životnih dobi. Slično je i kod razvrstavanja prema obrazovanju, gde su takođe najbrojniji oni koji po više puta tokom sedmice idu u nabavku: tu učestalost potvrdilo je više od četvrtine ispitanika (26,8%) iz kategorije sa nižim obrazovanjem, dok je u grupi srednjeg, kao i višeg i visokog taj procenat oko 41%. Posmatrano po regionima, od ukupno anketiranih Vojvođana, njih 43,9% spada u ovu kategoriju potrošača, takođe i 37,5% Beograđana, zatim nešto manje stanovnika zapadne Srbije i Šumadije – 36,6% i procentualno najmanje, 32,3% građana koji žive u južnoj ili istočnoj Srbiji. Od anketiranih koji žive u gradovima, njih 40,7% izjasnilo se da učestalo, više puta nedeljno ide u neki od megamarketa dok to isto tvrdi 32,9% stanovnika sela.

Dobijeni rezultati istraživanja ukazuju na navike potrošača što bi velike lance moglo da podstakne i na neke promene u modelu poslovanja kako bi uslugu približili realnim potrebama kupaca. Ali, iz odgovora anketiranih vidljive su i velike socijalne razlike između stanovništva različitih regiona ili unutar njih, između generacijskih ili obrazovnih grupa. Takođe je očekivano oštro vidljiv i nejednak ekonomski položaj građana u određenim sredinama, jer jedan od razloga zbog kojeg, na primer stanovnici sela u južnoj Srbiji ređe idu u megamarkete je i to što im lokacije tih trgovina nisu dovoljno dostupne – ili su na mestima koje ne pokriva javni prevoz ili troškovi tog ili ličnog prevoza anuliraju uštede dobijene iz po pravilu nižih cena nego što to mogu da priušte lokalne, komšijske radnje. S druge strane, velike trgovine ne otvaraju svoje prodavnice na mestima na kojima ne mogu da obezbede dovoljan promet, pa ih gotovo i nema u sredinama gde broj stanovnika opada. A to “pražnjenje teritorije” upravo je posledica neravnomerne ekonomske moći regiona.