Mađarske mere za pomoć porodici:

- Beskamatni krediti koji se otpisuju u slučaju rađanja troje dece

- Subvencije za kupovinu vozila sa sedam sedišta

- Doživotno oslobađanje od poreza za mejke četvoro i više dece

- Besplatna vantelesna oplodnja za sve parove koji imaju problema sa začećem

- Odsustvo sa posla za zaposlene bake i deke

- Od 2021. godine majkama naknade za porodiljsko odsustvo u punom iznosu plate

U trenutku kada globalna kriza izazvana pandemijom korona virusa preti da smanji već nisku stopu nataliteta u Srbiji i poništi rezultate koje su mere populacione politike do sada dale, sastavljanje nove Vlade Srbije pokazaće da li je „budućnost naše dece“ zaista najveći prioritet ove države.

U nastavku vođenja populacione politike, Srbiji bi mogao da pomogne i mađarski model mera za pomoć porodici koji su domaće vlasti već razmatrale i uzimale kao uzor.

Oslobađanje od poreza za majke četvoro i više dece, subvencionisani stambeni krediti koje parovi ne moraju da vrate ako dobiju treće dete, naknada u iznosu puno plate tokom porodiljskog odsustva i mogućnost bolovanja za bake i deke koji čuvaju decu – samo su neke od mera kojima Vlada Mađarske pokušava da podigne natalitet.

Jedna od najpopularnijih mera za podršku porodici u ovoj zemlji su subvencionisani krediti koje država daje mladim parovima u iznosu do 10 miliona forinti (oko 30.000 evra). Parovima koji dobiju dvoje dece biće „oproštena“ trećina duga, dok će onima sa troje dece biti poništen ceo dug. Uslov je da se venčaju zakonski, pre 41. rođendana supruge. Pored toga, Mađarska daje i olakšice za kupovinu porodičnih vozila sa sedam sedišta, tzv. „miniven“ kategorije. 

Pažnju javnosti, kako evropske tako i domaće, izazvala je i odluka Orbanove Vlade da mađarice koje imaju četvoro ili više dece budu izuzete od plaćanja poreza do kraja života.  

U ove mere Mađarska je rešila da uključi i bake i deke te se omogućava da ukoliko su oni još uvek zaposleni, uzmu plaćeno odustvo za čuvanje unučića.

Besplatna vantelesna oplodnja za sve parove koji imaju problema sa začećem takođe se našla u politici koju sprovode severni susedi.

Uspeh mera i rezultati u porastu broja brakova i stope nataliteta podstakli su Katalin Novak, mađarsku državnu sekretarku za pitanja mladih i porodice, da najavi da će od jula 2021. godine naknade koje majke primaju za porodiljsko odsustvo biti izjednačene sa iznosom plate koju su primale.

^{Katalin Novak / Foto: Elekes Andor / CC BY-SA}

Za populacionu politiku presudni budžet i odluka „sa vrha“

Da li će i Srbija nastaviti sa idejom da se parovima pomogne u kreiranju boljih uslova za proširenje porodice i koje od pomenutih mađarskih mera bi naša država mogla da sprovede, zavisi najviše od formiranja nove Vlade i stava koji ona zauzme prema demografiji. Ovako trenutnu situaciju sagledava Milica Vesković Anđelković sociološkinja sa Instituta za sociološka istraživanja.

- Kada analiziramo mađarski program prvo što primetimo jeste da su oni opredelili 4,8 odsto BDP-a za podsticaje rađanja i podršku porodicama, što je značajno više novca nego što naša država ulaže u ove programe. Deo tog novca iz mađarskog budžeta ide i za centre za socijalni rad, što nije direktno vezano za natalitet, ali i dalje ne znam koliko je realno da se kod nas slične sume novca izdvoje za ovu namenu, istakla je ona.

Vesković uzkazuje da je opredeljenje za ovakvu politiku – odluka koja mora da dođe sa vrha – odnosno da je u Mađarskoj lično premijer Viktor Orban najavio pronatalitetne mere i usmerio novac iz budžeta te da će i kod nas sve zavisiti od odluke Vlade.

- Mi smo do sada izdvajali 650 miliona dinara iz budžeta konkretno za Kabinet za demografiju, to se presumeravalo lokalnim samoupravama da one koriste za svoje programe i ni to nije dovoljno. Videćemo, vrlo brzo, kada bude sačinjena nova Vlada, da li će taj Kabinet uopšte opstati, da li će nova Vlada najaviti dodatne mere za podsticaj nataliteta, i na osnovu toga ćemo moći da procenimo koliko se u Srbiji pitanje dece i porodice vidi kao realan problem. Ukoliko Ministarstvo za populacionu politiku bude ukinuto to će značiti veliki pad na listi prioriteta.

Među konkretnim merama koje je Mađarska uvela za pomoć porodicama ima i nekih koje ne i odgovarale našim uslovima – ističe Vesković Anđelković, kao što su one koje se odnose na roditelje četvoro i više dece.

Zamerka mađarskom programu jeste što se oni, kao i mi, fokusiraju na politiku „četvrtog deteta“, recimo kroz ovu meru da se poreza oslobađa majka koja je rađala četvoro i više dece. Nadam se da će se to kod nas promeniti ako budu preuzimali ovu meru jer je, istraživanja pokazuju, najveći problem kod nas rađanje – drugog deteta. Imamo mnogo porodica koje se zadržavaju samo na jednom detetu i za početak bi trebalo raditi na tome da se te porodice osnaže i odluče za drugo dete. Statistika pokazuje da oni koji imaju dvoje, lakše se odluče i za treće, četvrto dete, ukazuje Vesković Anđelković.

^{Milica Vesković Anđelković}

Pored toga, istraživanja pokazuju da je za majke najbitnije da se vodi računa o njihovim radnim pravima, naglasila je sociološkinja, te to kod nas može doneti jednako dobre rezultate kao što je novčana pomoć u vidu davanja subvencionisanih kredita za mlade parove.

- Ne znam koliko bi kod nas mera sa davanjem kredita dala rezultata jer to zavisi od mnogih drugih faktora. Jednako efikasni mogu biti i državni stanovi, ali za sada mislim da je osnaživanje žena na polju radnih prava – izjednačavanje naknada za porodiljsko bolovanje sa platom – jako važno. Pored toga, naše ispitanice pokazuju da bi im podrška starijih generacija dosta značila, otkriva ona.

Naime, istraživanje o međugeneracijskoj solidarnosti pokazalo je da bi se mnogo više porodica odlučilo na rađanje drugog deteta da su imali više pomoći od baka i deka, objasnila je Vesković.

Ovo je i Mađarska prepoznala te su uveli mogućnost da i bake i deke koji su juš uvek zaposleni uzmu odsustvo sa posla radi čuvanja unučadi.

Ovakva mera dala bi dobre rezultate i kod nas, smatra sociološkinja.

- I podaci sa terena to potvrđuju - majci više znači da ona dobije 100 odsto plate nego baki čiji je plata često manja, to je čista računica a činjenica je da naši građani moraju da vode računa o svakom dinaru. Pojedine lokalne samouprave na jugu Srbije nudile su besplatan prevoz za bake i deke koji putuju do drugog mesta da bi čuvali unučiće. Ovo  deluje kao „mala“ pomoć ali je porodicama jako značila i prepoznata je kao pozitivna mera, istakla je Vesković.

Subvencionisani stanovi i vantelesna oplodnja daju značajne rezultate

Pronatalitetni program Mađarske privukao je pažnju cele Evrope pa i kritike zbog pojedinih rešenja a kreatori srpskih demografskih politika u ovom modelu prepoznali su tačke za ugledanje, kako je svojevremeno najavila dr Slavica Đukić Dejanović, odlazeća ministarka bez portfelja za demografiju i populacionu politiku.

Đukić Dejanović u razgovoru za Demostat ističe da su sve mere koje je Srbija već primenila i koje nastavlja da sprovodi, uključujući i iskustva preneta iz drugih zemalja, već dale rezultate i sa njima treba nastaviti.

^{Slavica Đukić Dejanović/Foto: Medija centar Beograd}

-  Bez obzira na to kakav će biti sastav nove Vlade, demografija treba da ima svoje mesto koje je započeto u prethodnom mandatu. Aktivnosti vezane za demografiju i populacionu politiku se neće menjati jer je država već počela da radi na sprovođenju mera i one daju rezultate. U 2019. godini, kada su počele promene u ovoj oblasti, mi smo bili jedina zemlja u regionu, od 10 država, koja je zabeležila veći broj novorođene dece u odnosu na prethodnu godinu za 424 dece. To je mali pomak, za demografe i statističare to ne znači mnogo, ali nama ipak govori da primena mera donosi neke rezultate. Ništa se ne može postići preko noći jer je ovo oblast gde konkretni efekti mogu da se sagledaju tek nakon 10 do 15 godina, objasnila je ona.

Ministarka ističe i da ovi pozitivni pomaci koji su zabeleženi ukazuju da je potrebno da svaka naredna godina ima i inovacije a ne samo primenu postojećih mera. Zato se stalno gledaju iskustva i rezultati drugih država među kojima je Mađarska jedna od najuspešnijih, navodi Đukić Dejanović pominjući neke od mera koje se tamo primenjuju.

- Njihov postupak za dobijanje subvencionisanih kredita je dao vrlo zapažene rezultate. Pored toga oni su predvideli i 21000 mesta u vrtićima i brojne druge mere, to su sve modeli koje razmatramo. Naravno nijedan nije idealan, uzeli smo u obzir i iskustva skandinavskih zemalja i pokušavamo da prilagodimo to našoj stvarnosti i mogućnostima. U našem nacionalnom investicionom planu takođe je predviđena izgradnja subvencionisanih stanova za mlade i predlog je da izgradnja bude završena do 2025. godine. Mi smo to već uneli u naša akta, istih mera svakako ne može biti ali ovo već podseća na ono što se dešava u Mađarskoj. Nesumnjivo je da je rešavanje stambenih pitanja mladima jedan od najvažnijih koraka za započinjanje porodice, zaključila je Đukić Dejanović.

Govoreći o ostalim merama mađarskog programa, srpska ministarka za demografiju istakla je i da naša država takođe omogućava besplatne vantelesne oplodnje što je i Mađarska obezbedila, kao i da mere koje se odnose na pomoć baka i deka mladim roditeljima daju jako dobre rezultate i da se u našoj zemlji već izdvajaju sredstva za ovakve podsticaje.

- Ne možemo se fokusirati samo na pronatalitetne mere, moramo da počnemo da radimo i na aktivnom starenju, da uključimo bake i deke, oni su nezamenljiva pomoć roditeljima. Mi smo u lokalnim samoupravama opredelili novac da oni procene gde su koje mere najbolje i posebno se istakla ova pomoć za bake i deke, to je na obostrano zadovoljstvo, i ubuduće će imati svoju primenu, navela je ona.

Kritike koje dolaze iz zapadnog sveta usmerene su na račun toga da je „politika porodice“ koju vodi Orbanova Vlada nacionalistički orjentisana i okrenuta konzervativnim vrednostima zato što insistira na bračnoj zajednici i vrlo je restriktivna prema migrantima. Ministarka Đukić Dejanović ističe da u Srbiji postoji razlika i da mi jesmo liberalniji u nekim merama.

- U našoj državi parovi koji odlaze na vantelesnu oplodnju ne moraju biti u formalnoj bračnoj zajednici kao što je slučaj u Mađarskoj. Za njih je tipična tradicionalnost i podsticanje bračnog statusa i to se vidi i iz podataka da je broj brakova u januaru 2019. skočio za 103 odsto u odnosu na 2018 godine. Očigledno je da kod njih da ove mere daju rezultate, istakla je ona.

Ministarka dodaje i da je uverena da će u našoj zemlji biti nastavljeno sa promovisanjem ovakve politike.

- Nema sumnje da vlast u Srbiji, na čelu sa predsednikom države koji je i predsednik Nacionalnog populacionog saveta, prepoznaje pitanje pronatalitetnih mera, kao i pitanje upravljanja migracijama, kao vrlo važno i da će ono biti na dnevnim aktivnostima buduće Vlade. U Srbiji se mogu izgraditi putevi i fabrike, ali ako nema ljudi to gubi svaki smisao. Populaciona dinamika će biti izazov i neće moći da se radi samo na jednom resoru jer i finansije i privreda i sektor socijale utiču na populacionu politiku, smatra Đukić Dejanović.  

Kriza zbog korona virusa veliki izazov za održavanje stope nataliteta

Aktuelna kriza izazvana pandemijom korona virusa mogla bi negativno da utiče na stopu nataliteta, kako u našoj zemlji tako i širom sveta. Iako se početkom krize govorilo o mogućem „bejbi bum“ efektu posle mera zatvaranja i u mnogim zemljama, sada preovladava strah mladih ljudi da stvaraju porodicu u uslovima velike neizvesnosti.

Zbog svega ovoga, sociološkinja Milica Vesković ističe da očekuje pad nataliteta što se istorijski videlo i prolikom drugih većih kriza i da je jako važno da sada država reaguje sa dodatnim merama.

- U aktuelnoj situaciji očekujem pad nataliteta a pogotovo pad stope rađanja deteta drugog reda. Statistika već beleži veći procenat razvoda a vidimo i porast stope samoubistva što nam sve ukazuje koliko je ovo vreme izazovno i nepovoljno za proširenje porodice. Neki parovi su već upali u finansijske probleme, neki su ostali sami sa detetom, još uvek nije poznat uticaj virusa na razvoj ploda i održavanje trudnoće – sve su to faktori koji će doprineti padu nataliteta. Tek kada prođe kriza možemo očekivati porast prirodnog priraštaja, ukazuje Vesković Anđelković.

Da je ovakav trend moguć svesna je i ministarka Đukić Dejanović, zbog toga ona ukazuje na značaj svih mera koje se već primenjuju.

- Kriza nesumnjivo izaziva strah, pre svega jer je nepoznat uticaj virusa na proces trudnoće i na novorođeno dete. Sa druge strane, u početku je delovalo da će pandemija imati oštriji pik i brži pad, međutim prolongiranost epidemije je uticala na odluku mladih ljudi o roditeljstvu i verovatno ne možemo očekivati bejbi bum već određeni pad. Mere koje se u Srbiji primenjuju će svakako ublažiti taj pad nataliteta a važna je i jako pozitivna činjenica da mi posle 15 godina u Srbiji sada prvi put imamo porast fertiliteta (prosečan broj dece koju u reproduktivnom dobu rodi jedna majka, prim. aut.) na 1,5 sa 1,4 koliko je bio godinama. Bez obzira na korona virus i sve poteškoće u ekonomskoj stabilizaciji, stopa fertiliteta se još uvek održava, navela je ministarka.