Poslanička grupa konzervativaca i reformista (ECR) u Evropskom parlamentu osnovana je 2009. godine prema osnivačkim principima Praške deklaracije. Ideološki je evroskeptična, anti-federalistička i desničarska, sa frakcijama desnog centra i krajnje desnice. ECR sadrži frakcije socijalno konzervativnih, desno-populističkih, liberalno-konzervativnih, hrišćansko-demokratskih, krajnje desničarskih i nacionalno konzervativnih partija koje imaju antifederalistički, evrorealistički i evro-kritički stav. Deo poslanika podržava potpuno povlačenje iz EU, referendume o članstvu i protive se evrozoni. 

Naslednici su poslaničkog kluba Pokret za evropsku reformu koji je okupljao britansku Konzervativnu partiju, češku Građansku demokratsku stranku i poljsku stranku Pravo i pravda. Među ostalim članicama su i belgijski Novi flamanski savez, Stranka Finaca, Liberalno-konzervativni reformisti koji su se odvojili od Alternative za Nemačku (AFD).

Ova poslanička grupa nastala je kada je tadašnji lider britanskih konzervativaca Dejvid Kameron napustio EPP (Evropsku narodnu partiju) i formirao novu poslaničku grupu, zajedno sa partijama koje su delile iste ciljeve. Poslanici iz različitih država EU, okupili su se oko zajedničke ideje: reforme Evropske unije. 

U aktuelnom sazivu Evropskog parlamenta imaju 68 od ukupno 705 poslanika. Najveći broj poslanika ima poljska partija Pravo i pravda (24), zatim Braća Italije (9). Poslanička grupa Evropskih konzervativaca i demokrata ima dva kopredsedavajuća: Ryszad Antoni Regutko poslanika poljske partije Pravo i pravda i Nicola Procaccini iz italijanske partije Braća Italije. 

Predsednica Evropskih konzervativaca i demokrata, od 2020. godine, je Đorđa Meloni, premijerka Italije i predsednica partije Braća Italije (Fratelli dItalia). Poljska partija Pravo i pravda, Jaroslava Kačinjskog, takođe pripada ovoj političkoj grupaciji koja okuplja 20 partija iz 17 zemalja među kojima su i poljska španski Voks, švedske Demokrate. 

Klub poslanika ECR smatra da su upravo oni glas eurorealizma u Evropskom parlamentu pozivajući na poštovanje suvereniteta evropskih nacionalnih demokratija, unapređenje ekonomskog oporavka i rasta, smanjenje birokratije, veću fiskalnu odgovornost, kontrolisano useljavanje i ravnopravnost svih država članica. Zalažu se za imigracioni sistem koji funkcioniše, što uključuje više izdvajanja za zaštitu spoljnih granica i ulogu FRONTEKS-a, vraćanje ljudi kojima je zahtev odbijen azil u matične zemlje i sprečavanje zloupotreba sistema azila. 

Evropska unija trebala bi postojati kao zajednica evropskih država koja poštuje prava i legitimitet svake države. To su razlozi zbog kojih predlažu alternativnu viziju reformisane Evropske unije kao fleksibilnije konfederacije nacionalnih država koje treba da odlučuju o saradnji u oblastima od zajedničkog interesa. 

Jedini način da u Uniju udahnu novi život je vraćanje poverenja glasača, slušanje potreba građana, ali i pružanje rešenja za zajedničke izazove sa kojima se Evropa danas suočava. Veću pažnju treba pokloniti potrebama građana država članica. EU je postala previše centralizovana i previše udaljena od građana. 

U svom Programu navode: „Želimo da zaštitimo sve što je postignuto evropskom saradnjom od napada federalističkih ekstremista s jedne i zelenih ekstremista s druge strane. Njihova opsednutost centralizacijom Evrope i uvođenjem sve većih birokratskih ograničenja, uz istovremenu marginalizaciju država članica, neizbežno će dovesti do slabljenja njene ekonomije i ugrožavanja njenih demokratskih i kulturnih temelja. Ali, ako evropske nacionalne demokratije ponovo preuzmu kormilo, možemo izgraditi Evropu koja će delovati kao platforma za saradnju na kojoj će se unaprediti evropsko blagostanje i sigurnost za dobrobit budućih naraštaja”.

Takođe ističu da „Sve povezanija unija” više nije izraz kojim se budi nada evropskih građana u međusobnu saradnju; reč je o dogmi kojom se opravdava centralizovana federalna Evropa, koja sve manje poštuje prava svojih nacionalnih demokratija. Klub poslanika ECR-a nudi srednje rešenje između „uticajnije Evrope” i „nikakve Evrope”: novu nadu za budućnost Europe.

Prema nekim procenama na predstojećim izborima za Evropski parlament predviđa se rast nacionalističkih partija tvrde desnice i populističkih partija. 

Očekuje se da će ECR povećati broj svojih poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu. Zabrinutost postoji oko eventualnog udruživanja sa ID (Identitet i demokratija) čiji su članovi Nacionalni front Marin Lepen, Alternativa za Nemačku (AFD) i Liga Matea Salvinija. Ukoliko bi se ove radikalno desne politčke grupacije udružile, mogle bi da uspore ili blokiraju predloge Evropske komisije što bi moglo da ugrozi ključne projekte kao što su zelena tranzicija i podrška Ukrajini. ECR i ID nisu uspele da ostvare saradnju u prošlosti, ali među njima postoji saglasnost oko nekih pitanja kao što su migracija, iako su podeljeni oko stavova o Rusiji i podršci Ukrajini. 

Sadašnja predsednica Evropske komisije i kandidat EPP za istu poziciju nakon izbora nije odbacila mogućnost saradnje sa Evropskim konzervativcima i demokratama. Takođe je osudila druge desničarske partije, kao što je ID kao “ruske zastupnike”. Poslanička grupa Evropske narodne partije (EPP) odbila je da potpiše Deklaraciju, koju je iniciralo nekoliko političkih grupacija u EP, u kojoj se traži odbacivanje saradnje sa krajnje desničarskim i radikalnim strankama.