Dimitrijević: Tita je žuljala činjenica da mu Amerikanci daju vojnu pomoć

Kroz Maršalov plan Jugoslavija je dobijala velike količine oružja i tri ili četiri godine bila uključena u vojno planiranje NATO-a, što je kuriozitet. Taj program je u Beogradu potpisao Josip Broz Tito sa američkim ambasadorom - poručio je zamenik direktora Instituta za uporednu istoriju Bojan Dimitrijević, jedan od govornika na konferenciji "Savezništvo SAD sa Jugoslavijom - Srbijom: Hladni rat; Pozitivni aspekti američko-srpske saradnje kroz istoriju”, koju je organizovao Atlantski savet Srbije uz podršku ambasade SAD i medijsko pokroviteljstvo Medija centra Beograd i Demostata. 

Dimitrijević: Tita je žuljala činjenica da mu Amerikanci daju vojnu pomoć
foto: Demostat

Dimitrijević: Tita je žuljala činjenica da mu Amerikanci daju vojnu pomoć

Kroz Maršalov plan Jugoslavija je dobijala velike količine oružja i tri ili četiri godine bila uključena u vojno planiranje NATO-a, što je kuriozitet. Taj program je u Beogradu potpisao Josip Broz Tito sa američkim ambasadorom - poručio je zamenik direktora Instituta za uporednu istoriju Bojan Dimitrijević, jedan od govornika na konferenciji "Savezništvo SAD sa Jugoslavijom - Srbijom: Hladni rat; Pozitivni aspekti američko-srpske saradnje kroz istoriju”, koju je organizovao Atlantski savet Srbije uz podršku ambasade SAD i medijsko pokroviteljstvo Medija centra Beograd i Demostata. 

autor teksta
Miloš D. Miljković | Demostat | Beograd 13. May 2020 | U fokusu

Prema Dimitrijevićevim rečima, pomenuti program pratio je i veliki tok političkih pregovora, kao i vojno-politička strategija, pa je Jugosalvija u prvih nekoliko godina bila deo vojnog planiranja za slučaj sovjetske invazije. On je naveo da je sledstveno tome Jugoslavija u tom periodu dobila veliku količinu naoružanja. 

- Pre svega, to je preko šest stotina različitih borbenih aviona. Zatim, preko 1.000 tenkova, više od 1.000 artiljerijskih naoružanja, skoro 15.000 vozila... Reč je o masovnom programu naoružanja Jugoslovenske narodne armije. U njega su bile uključene zemlje iz NATO-a, ali i sve zemlje u svetu koje su bile izložene sovjetskoj agresiji - rekao je Dimitrijević. 

On je ukazao da se "Titova" jugoslovenska armija u vremenu izolacije posle sukoba sa Staljinom našla u vrlo teškoj situaciji, u smislu nedostatka goriva, rezervnih delova, municije pa čak i hrane. 

- Sve to im je bilo potrebno u tom trenutku, a Amerikanci su shvatili da je jeftinije izdržavati Titovih dvadeset osam ili trideset dve divizije, nego jednu američku u Evropi. Senat je naravno zdušno podržao tu inicijativu i Jugoslavija je od 1951. godine uključena u taj program. Ključna stvar za NATO, a naročito za SAD, bila je naoružavanje jugoslovenskih vazduhoplovnih snaga koje su bile ključne za odbranu zemlje i snaga koje su se nalazile na tadašnjoj teritoriji Pete vojne oblasti, sa komandom u Zagrebu i korpusima u Ljubljani. Strateški se očekivalo da sovjetska agresija može krenuti iz Mađarske i ići prema Italiji kroz Sloveniju - kazao je Dimitrijević. 

On je istakao da je nabitinije to što je kroz pomenuti projekat Jugoslavija po prvi put dobila mlazne avione, koji su 1953. godine sleteli na aerodrom Batajnica, te da je kroz isti sistem dobijena druga generacija borbenih tenkova. 

- Jugoslavija je 1955. godine dobila prvi radarski sistem. Do tada, JNA nije raspolagala radarima, osim nekoliko komada koji su korišćeni za obuku. Uz pomoć Amerikanaca je formirana prva radarska slika. Karakteristično je da je uvođenjem te tehnike formirana protiv-vazdušna odbrana koju znamo iz kasnijih vremena. Tito je nevoljno pristao na prihvat te vojne pomoći. Bio je zadovoljan efektima pomoći, ali ga je žuljala činjenica da su Amerikanci ti koji mu daju vojnu pomoć. - ispričao je Dimitrijević. 

Komentari
U fokusu
Zapadne demokratije ne smeju da zavise od kineskog izvoza
Zapadne demokratije ne smeju da zavise od kineskog izvoza

Prema nalazima te institucije, u te kategorije robe spadaju elektronski proizvod...

"Nije medicinski opravdano štititi ljude od jedne bolesti a izazivati niz drugih"
"Nije medicinski opravdano štititi ljude od jedne bolesti a izazivati niz drugih"

Sigurno da ih ima. “Dugotrajan stres, ograničeno kretanje i zabrana izlaz...

Fruškogorski koridor na "dugačkom štapu"
Fruškogorski koridor na "dugačkom štapu"

Projekat je trenutno u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije, navode...

Postoji li šansa da Dveri ipak izađu na izbore?
Postoji li šansa da Dveri ipak izađu na izbore?

Beograd - Iznošenje iz skupštinske sale, preskakanje ograde u Pion...

Panović: Junski izbori "prelazni", glavni su predsednički
Panović: Junski izbori "prelazni", glavni su predsednički

U Srbiji se glavne stvari uvek dešavaju na predsedničkim izborima", isti...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

2020. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web