Prema Dimitrijevićevim rečima, pomenuti program pratio je i veliki tok političkih pregovora, kao i vojno-politička strategija, pa je Jugosalvija u prvih nekoliko godina bila deo vojnog planiranja za slučaj sovjetske invazije. On je naveo da je sledstveno tome Jugoslavija u tom periodu dobila veliku količinu naoružanja. 

- Pre svega, to je preko šest stotina različitih borbenih aviona. Zatim, preko 1.000 tenkova, više od 1.000 artiljerijskih naoružanja, skoro 15.000 vozila... Reč je o masovnom programu naoružanja Jugoslovenske narodne armije. U njega su bile uključene zemlje iz NATO-a, ali i sve zemlje u svetu koje su bile izložene sovjetskoj agresiji - rekao je Dimitrijević. 

On je ukazao da se "Titova" jugoslovenska armija u vremenu izolacije posle sukoba sa Staljinom našla u vrlo teškoj situaciji, u smislu nedostatka goriva, rezervnih delova, municije pa čak i hrane. 

- Sve to im je bilo potrebno u tom trenutku, a Amerikanci su shvatili da je jeftinije izdržavati Titovih dvadeset osam ili trideset dve divizije, nego jednu američku u Evropi. Senat je naravno zdušno podržao tu inicijativu i Jugoslavija je od 1951. godine uključena u taj program. Ključna stvar za NATO, a naročito za SAD, bila je naoružavanje jugoslovenskih vazduhoplovnih snaga koje su bile ključne za odbranu zemlje i snaga koje su se nalazile na tadašnjoj teritoriji Pete vojne oblasti, sa komandom u Zagrebu i korpusima u Ljubljani. Strateški se očekivalo da sovjetska agresija može krenuti iz Mađarske i ići prema Italiji kroz Sloveniju - kazao je Dimitrijević. 

On je istakao da je nabitinije to što je kroz pomenuti projekat Jugoslavija po prvi put dobila mlazne avione, koji su 1953. godine sleteli na aerodrom Batajnica, te da je kroz isti sistem dobijena druga generacija borbenih tenkova. 

- Jugoslavija je 1955. godine dobila prvi radarski sistem. Do tada, JNA nije raspolagala radarima, osim nekoliko komada koji su korišćeni za obuku. Uz pomoć Amerikanaca je formirana prva radarska slika. Karakteristično je da je uvođenjem te tehnike formirana protiv-vazdušna odbrana koju znamo iz kasnijih vremena. Tito je nevoljno pristao na prihvat te vojne pomoći. Bio je zadovoljan efektima pomoći, ali ga je žuljala činjenica da su Amerikanci ti koji mu daju vojnu pomoć. - ispričao je Dimitrijević.