Planetarna popularnost dijeta koje se zasnivaju na “povremenom postu” ima naučno utemeljenje u otkrićima o autofagiji

Preskočite doručak, jedete sve obroke u normalnim količinama u prozoru od osam sati, što znači da ostalih 16 sati u toku dana koji uključuje i period spavanja - postite, odnosno gladujete, uz minimalnu fizičku aktivnost – i akitviraćete proces autofagije.

To podrazumeva obnovu ćelija tokom koje se organizam podmlađuje, čisti od toksina i štetnih materija a daje dobre rezultate i u prevenciji različitih bolesti, sprečava stvaranje malignih ćelija pa čak i različitih oblika karcinoma.

 Taj period povremenog posta pruža telu priliku da se „očisti“ od sastojaka koji ostaju zarobljeni, a to su naravno toksini. Prava prilika da se obavi „čišćenje“ loših elemenata. Tako se u stvari troše toksini nakupljeni, nutricionisti kažu, tokom prethodnih 30 sati.

Ljudi širom sveta poslednjih godina oduševljeni su dijetama koje su slične onome što je u našoj tradiciji poznato kao post – moderan naziv iz engleskog jezika je „interemittent fasting“ a prevodi se i kao gladovanje. Ove dijete podrazumevaju periode potpunog gladovanja od najčešće 16 sati u toku dana bez hrane dok se ostatak dana sve namirnice konzumiraju u normalnoj količini. Neki ljudi primenjuju čak i 24-časovni post.

Iako se dugo preporučivalo, kao najzdraviji način ishrane, da se jede više manjih obroka a češće, i do pet puta dnevno, poslednji nutrcionistički trendovi idu u suprotnom pravcu, i zasnovani su na novim naučnim otkrićima. Post odnosno dijeta zasnovana na periodima gladovanja bazira se na procesu autofagije koji je naučno istražen i njegova pozitivna dejstva dokazao je Jošinori Osumi, japanski biolog, koji je za otkrića u vezi autofagije, 2016. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Upravo ovo naučno utemeljenje učinilo je dijetu zasnovanu na autofagiji planetarno popularnom i razlikuje je od mnogih drugih popularnih a nedovoljno istraženih mehanizama za korigovanje prehrambenih navika i kilaže.

Da li je ova dijeta zaista tako efikasna i ostavlja li neke negativne posledice na organizam, za Demostat je odgovorio dr Dejan Škorić, hematonkolog sa Unverzitetske dečije klinike “Tiršova”, koji je i sam isprobao i osetio pozitivne efekte autofagije.

- Autofagija je naučno dokazani proces. Japanca Jošinorija Osumija, koji je istraživao autofagiju, uživo sam slušao na svetskom kongresu dečje onkologije, koji je održan 2018. godine u Kjotou. Predavanje je bilo izuzetno i od tada sam lično zainteresovan za autofagiju. Povremeno je primenjujem i uspeo sam da podignem psihofizičku kondiciju, koja mi je bila narušena posle teških sportskih povreda, otkrio nam je dr Škorić.

On preporučuje primenu autofagije svima: mladima, starijim, zdravim i bolesnim osobama.

- Svima će autofagija unaprediti zdravlje, doprineti u lečenju određenih bolesti i usporiti starenje. Najkraći period gladovanja koji aktivira autofagiju u ćeliji je 12 časova, a optimalno je od 16 do 24 časa. Zbog toga je veoma važno da večera ne bude posle 20 h, a da doručak bude posle 8 h sledećeg dana. Ako želimo da pokrenemo snažnu autofagiju, period gladovanja treba da bude najmanje 16 časova (večera u 18 h, a doručak posle 10 h sledećeg dana. Autofagiju mogu da primenjuju svi, osim osobe koje boluju od dijabetesa tip I (insulin zavisni dijabetes) i deca u razvoju, tj., do završetka puberteta, istakao je naš lekar.

Iako se radi o procesu koji je već urođen našem organizmu i prirodno se dešava, potrebno ga je i podstaći odnosno pokrenuti čišćenje.

- Autofagija se pokreće gladovanjem i fizičkom aktivnošću. Ako neko uzima obilne i česte obroke, naročito u kasnim večernjim satima, autofagija izostaje. Autofagija je evolutivni proces kojim omogućava organizmu da preživi bez hrane, stvarajući iz otpadnog matrijala nove proteine i glukozu. U toku autofagije povećana je sekrecija hormona glukagona, koji je zadužen za stvaranje glukoze iz otpadnog ćelijskog materijala. Glukoza služi kao izvor energije. Pored toga, u toku autofagije se sekretuje i hormon rasta koji doprinosi regeneraciji ćelija i tkiva, istakao je Škorić u našem razgovoru.

Metabolički proces – čišćenje ćelija

Dr Škorić nam je bliže objasnio i da se radi o metaboličkom procesu i kako autofagija deluje na nivou ćelije.

- Autofagija je metabolički proces, koji pomaže da se ćelije oslobode otpada i toksina. U toku autofagije, u ćeliji se uništavaju nepotrebne i oštećene čestice (ćelijski otpadni materijal –najčešće oštećeni proteini), a od njega nastaju nove aminokisline koje služe za sintezu novih proteina i glukoza koja je izvor energije. Prema tome, autofagija čisti ćelije od oštećenih delova i zamenjuje ih sa novim delovima. Na ovaj način se u toku autofagije telo regeneriše, sprečava se ubrzano starenje i gubi se višak kilograma. Pored toga, autofagijom se ne uklanjaju samo sopstveni oštećeni materijali, već i strani toksični materijal koji u organizam ulazi putem hrane, vode i vazduha, ukazuje Škorić.

S obzirom da postoji nekoliko dijeta koje su trenutno među najpopularnijima na svetu a koje se kombinuju sa periodima gladovanja i preporučuju kao dobre za pokretanje procesa autofagije, pitali smo doktora Škorića i kako ih treba kombinovati.  Povremeni post, ketogene dijete, hrono ishrana, redovno i pravilno vežbanje – šta daje najbolje rezultate, interesovalo nas je. Njegov odgovor je gladovanje – da, ketogene dijete odnosno dijete koje se zasnivaju na niskom unosu ugljenih hidrata – nikako.  I po potrebi konsultovati nitrucionistu kako bi se ispratile individualne potrebe organizma. 

Savetujem da se konsultuje nutricionista, pogotovo ako se odlučimo na radikalane promene u ishrani. Ketogenu dijetu ne savetujem, jez izaziva acidozu u organizmu, što pogoduje razvoju malignih bolesti, objasnio je hematonkolog prenoseći iskustva iz rada sa pacijentima obolelim od različitih vrsta karcinoma.

Nauka intenzivno proučava i efekte autofagije u lečenju određenih bolesti kao što su Parkinsonova, Hantingtonova bolest pa i demencija. Postoje brojne studije koje proučavaju da li autofagija može imati efekte na prevenciju i lečenje određenih tipova karcinoma. 

Autogafija, prema oceni dr Škorića, može da pomogne kod izlečenja ovih bolesti i on je savetuje uz terapiju pacijentima koji su oboleli od neke od ovih bolesti. 

- Odstranjivanjem starih i oštećenih proteina, autofagija sprečava nastanak neurodegenerativnih bolesti kao što su Alchajmerova demencija i Parkinsonova bolest. Autofagija takođe sprečava nastanak malignih bolesti, reumatskih bolesti, dijabetas tip II i povoljno deluje na imunski sistem. Primenom autofagije smo otporniji na virusne, bakterijske i gljivične infekcije. Na kraju da zaključim, primenom autofagije, na jednostavan i bezbedan način možemo da značajno poboljšamo zdravlje i usporimo proces starenja, istakao je on.

Posebne vežbe – intervalni trening visokog intenziteta

HIIT su posebne vežbe u koje spadaju na primer: sprint na sportskom terenu, trčanje na pokretnoj traci ili veoma brzo izvođenje vežbi na eliptičnoj spravi, piše portal samoobrazovanje. Na temu zdrave ishrane i autofagije oni su analizirali i vežbe koje su veoma dobar način za stimulisanje autofagije. Treba imati na umu da je autofagija telesna reakcija na stres, a vežbanje visokog intenziteta nam donosi baš taj dobar stres jer čin tu malu razliku: izaziva u našem telu poželjne i povoljne biohemijske promene. Bićete taman toliko pod opterećenjem da mišići ojačaju (i podstaknu autofagiju) bez oštećenja. Vežbajte barem 20-30 minuta dnevno kako biste mišićima i zglobovima dali optimalan podsticaj.