Nikada nismo imali izbore koji se održavaju u atmosferi u kojoj dva ravnopravna politička bloka pretenduju, i jedan i drugi, da ostvare apsolutnu pobedu na tim izborima. Imam utisak da nijedan od ta dva bloka neće biti zadovoljan ako recimo osvoji 40% ili 42%. Imamo situaciju da politička stranka pretenduje da osvoji vlast na ovim izborima, a alternativa nije politička stranka, već jedan društveni pokret nastao iz studenata i po tome su ovi izbori jedinstveni. Ne pamtim stičan primer da se bilo gde dogodio. Treća stvar je da dobar deo političkih stranaka, ne učestvuje u ovim izborima, opredelili su se za podršku studentima ali i (neučešćem na izborima) verovatno na politički nestanak jer na Balkanu kad neko padne, teško je da više politički ustaje. I na kraju imate ovu atmosferu da su bukvalno ljudi podeljeni u tabore, nema izlaska iz njega. Više nije važno da li tražite istinu od nekog, važno je samo da li je vaš ili nije vaš. Više ne pitate nikog da li je dobar čovek, već da li pripada nama ili onom drugom taboru. Takva situacija stvarno nikada nije bila od uvođena višestranačja do danas – kaže u razgovoru sa voditeljem Zoranom Panovićem za predizbornih “Pola sata Demostata” nosilac manjinske liste “Rasim Ljajić – ljudski (Sandžačka demokratska partija – Crnogorska demokratska partija)”. 

Iako manjinska, ta lista se, kaže Ljajić, ne obraća samo bošnjačkom biračkom telu već svima u Srbiji, što je njena specifičnost.  

- Smatram da ni jednoj manjinskoj zajednici ne može da bude bolje ako je državi u kojoj živite loše. Mi moramo da pravimo zajedničku kuću, državu, da učestvujemo u njenoj izgradnji, da se integrišemo. To ne znači odustajanje od nekog nacionalno-kulturnog identiteta. Ne, ali u političkom smislu morate igrati na velikom terenu. To što ćete vi tražiti neka posebna prava samo za svoju zajednicu, ne znači da će se ta prava i ostvariti ako je država nedemokratski uređena. I zato se mi u celoj kampanji nismo obraćali samo Bošnjacima iako, naravno, očekujemo njihove glasove, vodili smo i tamo kampanju, ali sam više vremena provodio u ostatku Srbije. Obraćao sam se i manjini i većini, posebno većini, zato što bez toga nema političke snage ni uređene države. To nas razlikuje od svih drugih manjinskih – kaže Ljajić.

Ukoliko jedan od glavnih izbornih favorita dobije više od 50% glasova, svoje učešće u vlasti ne vidi jer ne želi da ulepša većinu, da skuplja mrvice sa stola. Ali, ako bude situacija da od tri poslanika zavisi formiranje većine, razmislio bi o svom učešću jer bi to značilo da se aktivno učestvuje u donošenju svih odluka. 

- Ni sa kim nismo napravili dogovor, sa svakim ćemo razgovarati posle izbora. Da li ćemo se dogovoriti ne znam, ali nikakvog unapred dogovora nema, nikom se nismo obećali pre ovih izbora – kaže Ljajić.

Konstatacija voditelja je da priča o velikom “derbiju” Vučićeve i Studentske liste, a u igri su i SPS, Evropska Srbija, Autentična desnica kao i manjinske liste, otvara temu cenzusa. “Da li je cenzus toliko suštinski bitan sada ili se samo tako čini”, pitao je.

- Bitan je nema dileme, najbitniji do sada upravo zato što posle ovoga će sigurno uslediti jedna rekompozicija političke scene, imaćemo restart, jednu novu političku, stranačku mapu sa novim i sa tradicionalnim strankama koje će praktično nestati sa političke scene. Videćemo da li će novi izbori biti za godinu ili dve ili čak četiri godine, od toga će u dobroj meri zavisiti kakva će ta rekompozicija biti, ali nemam nikakve dileme da će od studentske liste nastati nekoliko političkih stranaka u bilo koje varijanti – procenio je gost Demostata.

U nastavku razgovora bilo je reči o nacionalizmu koji je u izborima “najjeftinija roba”, o ideji socijaldemokratije koja je na političkoj sceni Srbije rascepkana na desetak stranaka, o međunarodnom faktoru i koliko on može da utiče u Srbiji kao i o tome šta se očekuje u postizbornom periodu.