Imamo vlast koja je za 14 godina uništila sve vrednosti, normalan politički život i koja je sada dobila odgovor kroz specifičan pokret dok su se ljudi koji se bave politikom u nekim strankama našli u poziciji kakva se do sada nije dešavala. To je u razgovoru sa voditeljem Zoranom Panovićem rekao Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde koja na izbore, pod rednim brojem 9 izlazi u koaliciji sa partijama Srbija Centar (Srce) i pokretom Solidarnost a pod nazivom “Evropska Srbija”.

- Izlazimo na izbore sa onim u šta verujemo, za šta se neki od nas bore decenijama – za neki normalan, pristojan evropski život u zemlji koja je deo Evrope, za borbu protiv korupcije, kriminala, za ulaganja u zdravstvo, obrazovanje... To znači da imamo konkretna rešenja, šta se radi prvi dan, kad se raspušta BIA i RTS, šta u sedam dana, kad stižu prvi zakoni. Sve to smo napisali. Ali, koliko to ljudi čuju u ovim uslovima veliko je pitanje – rekao je Đilas i dodao da mnogo ljudi dele te stavove i ako bi svi glasali veruje da lista ima potencijal da osvoji oko 5% glasova. Ali, kaže da zbog najgore kampanje koja se protiv njih vodi, deo ljudi se plaši da neće preći cenzus i da će njihov glas biti “bačen”. Ipak, smatra da je zadatak u ovim izborima da Studentska lista osvoji više glasova od SNS-a a da Evropska Srbija bude veća od SPS-a.

Gost Demostata potvrđuje da zbog zaostajanja na putu evrointegracija postoji realna opasnost da se opet vratimo na vizni režim i da se neka ograničenja već primenjuju. Podseća na redove koji su nekada bili ispred evropskih ambasada, sada ih nema jer su prijave onlajn. Ali, već je otežan prelazak preko granice sa zemljama EU, od kraja godine biće dodatnih ograničenja jer smo svrstani u “beton ligu” sa Gruzijom i Turskom. Druga liga su BiH, Severna Makedonija a prva Crna Gora, Albanija, Moldavija. Ukazuje da Studentska lista najavljuje kako će šest ili 12 meseci po formiranju vlade raspisati referendum o pristupanju EU, ali tvrdi da u tako kratkom periodu ne može da se anulira prethodnih 14 godina tokom kojih je proces pristupanja zaustavljen.

- Mi podržavamo promenu vlasti time što idemo na izbore. Jedan deo ljudi ne bi izašao ako nema jasnu proevropsku opciju, takođe deo ne bi izašao ako nema Miloša Jovanovića i njegove desne opcije. Oni ne bi izašli da glasaju za studentsku listu - navodi sagovornik Demostata i dodaje da ukoliko bi njihova koalicija bila “jezičak na vagi”, ne bi tražili ministarska mesta već samo garancije da se ne prekida proces evrointegracija jer to znači isti sistem u zdravstvu, nesmetan prelaz preko granica, radnička prava…

Đilas objašnjava da za najteže poteze postoje najjednostavnija rešenja i navodi primer podizanja plata zdravstvenim i prosvetnim radnicima.

- To je vrlo jednostavno: ima 100.000 prosvetnih radnika. Takođe, imate 100.000 zaposlenih po administraciji i slično koji uopšte ne dolaze na posao i oni više neće imati posao a njihove plate prebacićemo nastavnicima. Zdravstvo? U Srbiji se godišnje ukradu milijarde evra na izgradnji puteva, IT uslugama za koje i Narodna banka izdvaja 70 miliona evra, na raznim stvarima. Kad isečete korupciju, kriminal, vama se pojavljuju milijarde. Deo tih para će morati da ide na vraćanje dugova jer su nas gurnuli u dužničku krizu – kaže on.

Na pitanje kako reaguje na priče da on potkopava opoziciju, da šuruje sa Vučićem, iako pokazatelji govore da je dugo i održavao opoziciju, Đilas kaže da ga to pogodi i rastuži. Ali, zbog takvih glasina su njegove prijatelje hapsili, pored njegove dece su demonstrirali, tukli su ih u školi a njega na ulici.

- Moj stav je bio da sva opozicija treba da ide na jednu listu a i iz EU sam čuo da bi to Evropa najpre podržala. Ja ne bih bio na toj listi, znam svoj rejting ali bih se bavio stvarima oko organizacije izbora i niko ne može da mi ospori da sam dobro upravljao i Beogradom, i košarkom i firmom. Vlada bi trajala devet meseci, posle toga bi mogli izbori – kaže Đilas.

Tokom razgovora u podkastu je bilo reči o Studentskoj listi, ulozi “inženjerskog mozga” u politici, kolegama iz drugih opozicionih partija i o lažnoj opoziciji, ekonomskim ciljevima, prednostima ulaska u EU, beogradskim izborima, odnosima sa Proglasom, strahovanju od dana posle izbora i pitanju: kako smo do toga došli?