Rascep u srpskom identitetu možemo posmatrati kao izraz traumatizovanih razvojnih potreba identiteta malog naroda smeštenog na raskrsnici civilizacija, između istoka i zapada, sa potrebom da bude istovremeno i prepoznat, kao i neminovnošću da traži pomoć i zaštitu od velikih – poručila je psihoanalitičarka Ivanka Dunjić Jovanović, jedna od govornica na tribini "Građani Srbije između Istoka i Zapada: Poreklo i uzroci dilema" koju je organizovao Atlantski Savet Srbije pod pokroviteljstvom Ambasade SAD u Medija centru.

Dunjić Jovanović je objasnila da se sadržaj socijalno-nesvesnog u društvu najčešće kristališe oko kolektivne traume, u vidu značajnih istorijskih događaja koji su doneli masovne gubitke, poraze i poniženja na nivou nacije.

- Na nivou nacionalnog identiteta, socijalno-nesvesno se manifestuje u obliku različitih kooperacija, kao što su mitovi, predanja, bajke, narodne umotvorine, spomenici ali i predrasude, bojeći donekle mentalitet velikih grupa naroda – kazala je  Dunjić Jovanović.

Ona je ukazala da je duboka podeljenost karakteristična za srpski mentalitet, te da se ona ogleda u anegdoti “dva Srbina, tri partije” ili opomeni sa grba Srbije “samo sloga Srbina spašava”.

- Ona je ispunjena kroz dinastijske, zatim ideološke, a poslednjih decenija i kroz postojanje dve Srbije: jedne, nacionalističke i konzervativne i druge politički korektne i progresivne, između kojih je dijalog nemoguć – navela je Dunjić Jovanović.

Prema njenom viđenju, tu polarizaciju moguće je posmatrati kao razvojne teškoće u uspostavljanju  individualnog i nacionalnog identiteta. Dunjić Jovanović je objasnila da u razvojnom smislu, svaki identitet mora da se suoči sa dva zadatka i iskušenja: mora da se razdvoji od sličnih identiteta, sa opasnošću da ode u preveliku odvojenost, ili da se suviše približi nekim identitetima, sa opasnošću da bude progutan i da se u njima izgubi.

- U odnosu na to, diskurs jedne Srbije izražavao bi defanzivan stav: “mi smo samodovoljni i ne želimo da klečimo pred Evropom”, uz potisnutu potrebu za pripadanjem. Diskurs druge Srbije, u ekstremnom obliku je: “prihvatamo sve optužbe, čak ih i radikalizujemo, samo nas prihvatite”, uz potisnutu potrebu za integritetom i samosvojnošću – istakla je Dunjić Jovanović.

Ona se osvrnula na prošlost, kako bismo pokušali da razumemo senke transgeneracijskih trauma koje se, kako je kazala, pružaju do današnjeg dana.

- Počećemo od Kosovske bitke. Možemo da se pitamo zašto nešto što se dogodilo toliko davno razmatramo kao nešto što ima relevantan uticaj na socijalno-nesvesno srpskog naroda danas. Jedno od objašnjenja nalazimo u teoriji Revine Šolc, koja kaže da postoje dve vrste istorijske memorije: jedna je “komunikativna”, odnosi se na nedavne događaje i prenosi se s kolena na koleno kroz narativ. Druga je “kulturna” i prisutna je više kroz spomenike, pisana dela, mitove i predanja – kazala je Dunjić Jovanović.

Tribina "Građani Srbije između Istoka i Zapada: Poreklo i uzroci dilema" jedan je u nizu događaja koji će u narednom periodu organizovati Atlantski savet Srbije.