Srbija i Ujedinjeno Kraljevstvo imaju dugu tradiciju vojne saradnje a glavne oblasti sada su vojna medicina, obrazovanje i saradnja vojnih orkestara, kaže vojni ataše Velike Britanije u Srbiji, pukovinik Džonatan Vilijamson. On u razgovoru koji je na odličnom srpskom jeziku vodio sa Tamarom Bajčić za potkast “Pola sata Demostata” dodaje da su sada srpski i britanski vojnici angažovani zajedno u misiji na Kipru. Takođe, u okviru tradicionalnog oblika vojne saradnje, Ujedinjeno Kraljevstvo je prošle godine imalo najveći strani kontingent na vežbi Vojske Srbije “Platinasti vuk” u bazi “Jug” kod Bujanovca. Pukovnik Vilijamson naglašava da je profesionalno, na to najviše ponosan, ali pominje i svoj lični uspeh jer je diplomirao na srpskom generalštabnom kursu prošlog leta. S obzirom na to da je na univerzitetu učio jezike, jako mu je interesantno da radi i komunicira na drugim jezicima.

- Ove godine imamo jedan veoma raznovrstan i detaljan program bilateralne saradnje koji sadrži više od 40 aktivnosti. Naša vojna medicinska saradnja, uključujući i komemoracije kojima obeležavamo partnerstvo iz Prvog svetskog rata, sve je obimnija. Posebno mi je drago što će i ove godine srpski vojnomedicinski tim da učestvuje na takmičenju u Ujedinjenom Kraljevstvu. Prošle godine su bili drugi, nadamo se da će ove godine da pobede. U aprilu smo vodili polaznike visokih studija bezbednosti i odbrane u posetu Londonu a njihove kolege sa britanskog Kraljevskog koledža za studije odbrane u maju su provele jednu nedelju u Srbiji – ističe pukovnik Vilijamson.

Neizvesno vreme i kolektivna bezbednost

Na pitanje kako vidi NATO savez, s obzirom na to da dolazi iz Velike Britanije koja je članica, podseća da su se NATO-u nedavno priključile još dve zemlje, Finska i Švedska čime je broj država porastao na 32.

- Nakon ruske invazije na Ukrajinu, većina zemalja je podigla vojne budžete, NATO trupe u okviru vojnog programa združenog prisustva, stacionirane su u Letoniji, Estoniji, Litvaniji, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj čime pružaju dodatnu zaštitu državama istočnog krila Alijanse. Ono što je još važnije, NATO je ono što drži SAD i evropske saveznike zajedno i u savezništvu kada govorimo o bezbednosnim pitanjima. On omogućava bližu saradnju u borbi protiv globalnih problema, poput terorizma, sajber ratovanja i tehnološkog takmičenja. Mi živimo u veoma neizvesnom vremenu, a NATO je ono što pruža garanciju kolektivne bezbednosti – naglašava pukovnik Vilijamson.

Potvrđuje da je važan dijalog između partnerskih i zemalja NATO saveza, ali i između samih partnerskih zemalja.

- Članice svake velike organizacije neće uvek imati ista gledišta, tako da razgovori pomažu da se reše nesuglasice i da na kraju ojačaju veze. Ipak, jednako je važno da NATO vodi neprekidan i jasan dijalog sa partnerskim zemljama. Neke od ovih zemalja žele da se priključe Alijansi a neke ne i u oba slučaja je važno da postoji razumevanje, da se pronađu oblasti u kojima mogu da sarađuju kao i da usaglase različita gledišta. Sve ovo će omogućiti postojanje smislene saradnje i sprečiti nerazumevanje – kaže sagovornik Demostata.

Komplikovan odnos

Interesantno je pitanje partnerstva i razvoja odnosa Srbije i NATO, smatra on.

- To je vrlo komplikovan odnos zbog 1999. godine. Ali, NATO je sada potpuno drugačija organizacija. Više nema 16 zemalja članica već 32 uključujući i nekoliko bivših vojno neutralnih. Srbija je jasno istakla da ne želi da se pridruži NATO savezu i mi poštujemo srpsku politiku vojne neutralnosti. Srbija ipak ima već dobro razvijen odnos sa Alijansom, priključila se NATO-u u procesu planiranja i revizije 2007. godine kako bi se pripremala za multinacionalne operacije pod mandatom Ujedinjenih nacija, kao i na operacije upravljanja krizama. Ova saradnja je produbljena 2015. godine kada je Srbija dogovorila Individualni partnerski akcioni plan koji je sada postao Individualni posebni partnerski program. Time obezbeđuje ažurirani okvir za specifične ciljeve koje Srbija želi da postigne u okviru saradnje sa NATO savezom. U Beogradu postoji NATO vojna kancelarija za vezu, kao i ABHO centar Vojske Srbije u Kruševcu gde NATO učestvuje u radu regionalnog centra za obuku. Naravno, tu je i KFOR, NATO snage u koje svi na Kosovu imaju poverenja jer se kao pravedni i neutralni trude da izgrade mir i održe stabilnost – navodi pukovnik Vilijamson i dodaje da je Srbija ta koja odlučuje koliko blisko želi da sarađuje sa NATO savezom.

Sagovornik ističe da od partnerstva obe strane mogu da imaju samo koristi. Srbiji saradnja može da pomogne u nastojanju da razvije svoju vojsku, njene kapacitete, da modernizuje oružane snage zajedno sa svojim regionalnim partnerima i drugim članicama NATO. Srbija je nedavno kupila značajnu količinu vojne opreme od NATO zemalja i bliska saradnja sa tim zemljama će joj pomoći da maksimalno iskoristi te kapacitete. NATO, s druge strane, dobija od Srbije sposobnog vojnog partnera, od poverenja, koji je najuticajniji u ovom složenom regionu i na koga može da se osloni kada je to potrebno, ukazuje pukovinik Vilijamson. On potvrđuje da zemlje Zapadnog Balkana danas nisu više iste kao kasnih 90-ih godina.

Raznoliko, fascinantno i posebno mesto

- Zemlje Zapadnog Balkana su značajno napredovale od 90-ih, izgradile su svoju privredu i društvo. Transformacija od zemlje u ratu do zemlje na putu evropskih integracija znači posvećenost demokratskoj reformi i regionalnoj saradnji. I dalje postoje određeni problemi, ali uspešna budućnost regiona leži u prevazilaženju istorijskih podela i fokusiranje na veću integraciju a ne na podele. To bi bilo najbolje za budućnost ovog regiona – kaže on.

Na kraju razgovora, podseća da je veliki deo svoje vojne karijere proveo na Zapadnom Balkanu i zavoleo ovaj deo sveta.

- Postoje određeni problemi kao i u drugim delovima sveta, ali je to i dalje jedno tako raznoliko, fascinantno i posebno mesto. Zato je moja poruka: Ne zaboravite prošlost, ali usmerite svu energiju na budućnost – zaključuje pukovnik Džonatan Vilijamson.