Ekonomije zemalja članica Evropske unije (EU) poslednjih godina suočavaju se sa poteškoćama, uključujući spor rast, pa čak i recesiju u nekim slučajevima. U sedištu Evropske komisije (EK) zvanični portparol potvrđuje za Demostat da postoje jaki ekonomski šokovi, ali ukazuju da je ekonomija EU pod tim udarom pokazala izuzetnu otpornost. Kao uzroke, ukazuju na posledice zaključavanja tokom pandemije COVID-19, zatim na nagli rast cena energije nakon ruske invazije na Ukrajinu, intenzivnu međunarodnu konkurenciju u inovacijama i novim tehnologijama, kao i visoku geopolitičku i trgovinsku neizvesnost.

- Uprkos ovim šokovima, ekonomija EU je porasla za 11,6 odsto od 2020. godine (nivo realnog BDP-a u 2024. u poređenju sa 2020. godinom), zaposlenost je dostigla rekordni nivo od 76,1 odsto (prvi kvartal 2025, stopa zaposlenosti ljudi starosti od 20 do 64 godine), a nezaposlenost je pala na 5,9 procenata u junu 2025. godine. Tokom ovog perioda, države članice EU su rasle različitim brzinama, neke relativno snažnim tempom. To je zato što je nivo izloženosti tim osnovnim dinamikama u svakoj državi članici različit, a pozitivno ili negativno utiču i faktori na nacionalnom nivou.

DEMOSTAT: Uobičajena je tvrdnja da EU zaostaje u naučnim i tehnološkim istraživanjima, koja su temelj napretka. Da li bi se ova percepcija mogla promeniti ako se više sredstava izdvoji za nauku i da li postoji konsenzus među državama članicama da podrže takvu inicijativu?

EVROPSKA KOMISIJA: Evropa već ima drugi najveći naučni rezultat u svetu i dom je za preko dva miliona istraživača ili četvrtinu ukupnog broja u svetu. Mi smo lideri u zelenim tehnologijama, zdravstvu, ekonomiji, biznisu i društvenim naukama, i ističemo se u oblastima naučnih istraživanja i tehnologija koje su ključne za našu budućnost. Istraživanja koja finansira EU već su donela preko 30 Nobelovih nagrada i rezultirala velikim prodorima u oblasti vakcina, čistih tehnologija i digitalnih inovacija. Komisija je 16. jula predložila program za istraživanje i inovacije za period 2028–2034, novi Horizont Evropa. Sa predloženim budžetom od 175 milijardi evra, program je osmišljen tako da poveća produktivnost i konkurentnost Evrope, ojača je kao naučnu silu, pomažući u zadržavanju i privlačenju vrhunskih istraživača i preduzeća. Odnosi se na rešavanje izazova iz stvarnog sveta i povećanje konkurentnosti Evrope. Kako? Podržavanjem evropskih startapova i skejlap kompanija tj. preduzetničkih kompanija u fazi rasta. Privlačenjem globalnih talenata kroz inicijativu „Izaberite Evropu“. Otključavanjem privatnih investicija. I saradnjom sa državama članicama kako bi se postigao cilj od tri odsto izdvajanja za istraživanje i razvoj.

Istraživanja, inovacije, veštačka inteligencija

DEMOSTAT: Koliko je ekonomija EU spremna da usvoji nove tehnologije? Da li kompanije mogu da se oslone na podršku za istraživanje i na nacionalnom nivou i iz zajedničkih fondova EU?

EK: EU ima snažnu osnovu izgrađenu na decenijama ulaganja u istraživanje i inovacije. Programi poput Horizont Evropa, Digitalna Evropa i Evropski savet za inovacije nude milijarde podrške kompanijama. Od istraživanja u ranoj fazi do širenja na tržištu. Pored toga, države članice takođe obezbeđuju nacionalno finansiranje i šeme podrške. EU takođe ulaže u naprednu infrastrukturu poput centara za razvoj veštačke inteligencije (AI), što kompanijama olakšava bezbednu primenu najsavremenije tehnologije u velikim razmerama. Kao što je predsednica Fon der Lajen pomenula na Samitu o AI u Parizu, „želimo da Evropa bude jedan od vodećih kontinenata u oblasti AI“. U tom kontekstu, već smo odabrali 13 razvojnih centara AI i trenutno radimo na predstojećim Giga centrima AI, za koje smo već primili više od 76 prijava iz 16 različitih država članica. Obezbedićemo sve što je našim državama članicama i industriji potrebno da EU postane pravi kontinent u oblasti AI: infrastrukturu, podatke, računarsku snagu, talente i, naravno, jasnoću i pravnu sigurnost.

DEMOSTAT: Jedan od ključnih faktora nestabilnosti bila je energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini. Da li Evropska unija ima kapacitet da obezbedi stabilnost snabdevanja energijom, s obzirom na to da nisu sve države članice u istoj poziciji?

EK: Kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine i u skladu sa Versajskom deklaracijom šefova država i vlada, Komisija je u maju 2022. godine pokrenula plan REPowerEU. Plan je zahtevao okončanje zavisnosti Evrope od ruskih fosilnih goriva povećanjem energetske efikasnosti, ubrzavanjem primene obnovljivih izvora energije i diverzifikacijom snabdevanja energijom. Tri godine nakon usvajanja REPowerEU, Evropska unija je drastično smanjila uvoz ruskih fosilnih goriva, uspešno diverzifikovala svoje snabdevanje energijom i osigurala energetsku bezbednost. Pored toga, od početka ruske invazije na Ukrajinu, EU je takođe usvojila 18 paketa sankcija, uključujući zabranu uvoza ruskog uglja i nafte, i zabranila pretovar ruskog tečnog prirodnog gasa u lukama EU. 

Kako je komesar EU za energetiku, Dan Jorgensen, 12. marta ove godine rekao u Evropskom parlamentu: „Očekuje se da će kontinuirano sprovođenje energetske tranzicije i efekti nedavno usvojenog Akcionog plana za pristupačnu energiju imati značajan uticaj i dodatno smanjiti uvoz gasa. (...) Nastavljamo intenzivno da radimo na postepenom ukidanju preostale zavisnosti od uvoza ruske energije, nadograđujući se na napredak REPowerEU.“

U junu je Komisija predstavila Mapu puta, zakon za uklanjanje sve preostale ruske nafte, gasa i nuklearne energije sa tržišta EU, a to ćemo učiniti postepeno uz dobru koordinaciju sa državama članicama kako bismo ograničili svaki uticaj na bezbednost snabdevanja i cene energije.

Retki metali u zelenoj tranziciji

DEMOSTAT: U kojoj meri su neizvesnosti u lancu snabdevanja i periodični poremećaji u isporuci uticali na kompanije unutar EU?

EK: Neizvesnosti u lancima snabdevanja, posebno mehanizmi kontrole izvoza, mogu uticati na kompanije u EU. Da bi odgovorila na njih, EU je razvila skup instrumenata. U kontekstu kritičnih sirovina, na primer, EU ima jači sistem praćenja kako bi predvidela rizike u snabdevanju, a neke velike kompanije su dužne da sprovedu mapiranje takvih rizika kako bi povećale svoju otpornost.

DEMOSTAT: Jedan od izazova odnosi se na retke metale neophodne za nove tehnologije, čija su nalazišta u evropskim zemljama donedavno bila uglavnom neistražena i nedovoljno iskorišćena. U kojoj meri je došlo do promene stava u državama članicama i njihovoj javnosti?

EK: Značaj retkih metala za zelenu i digitalnu tranziciju postao je sve vidljiviji i sve bolje shvaćen. Brzina kojom su države članice i Evropski parlament pregovarali i dogovorili se o Zakonu o kritičnim sirovinama (CRMA), nakon predloga Komisije, svedoči o želji javnih tela da se uhvate u koštac sa ovim izazovom. Pored toga, veliki broj podnosilaca zahteva za strateške projekte (160 prijava) pokazuje interesovanje privatnih operatera za razvoj projekata duž lanca vrednosti kritičnih sirovina.

Ambiciozni ciljevi

DEMOSTAT: EU se obavezala prihvatanjem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i razvila je ambicioznu mapu puta za eliminaciju emisija gasova staklene bašte. Da li će potreba za ekonomskim rastom dovesti do promena u politici zaštite životne sredine?

EK: Evropa je postavila ambiciozan cilj da postane dekarbonizovana ekonomija do 2050. godine. Ona će ostati na kursu ka ciljevima Evropskog zelenog plana, sa postizanjem smanjenja neto emisija gasova staklene bašte (GSG) od 55 odsto što je dogovoreno za 2030. godinu, i kroz srednji cilj od 90 odsto za 2040. godinu.

Posebno u nestabilnom svetu, regulatorna sigurnost i predvidljivost EU, u kombinaciji sa pojednostavljenim pravilima, velika su prednost za privlačenje investicija. Akcije koje smo do sada preduzeli već daju rezultate: brzo dekarbonizujemo, smanjujući našu zavisnost od uvoznih fosilnih goriva i borimo se protiv zagađenja životne sredine. Sporazum o čistoj industriji pozicionira dekarbonizaciju kao snažan pokretač rasta i prosperiteta za Evropljane.

Podsetimo se da su prošle godine neto emisije gasova staklene bašte u EU pale za 8,3 odsto u 2023. godini u poređenju sa prethodnom godinom, prema Izveštaju o napretku u klimatskim akcijama za 2024. godinu, koji pokazuje da su neto emisije gasova staklene bašte sada 37 odsto ispod nivoa iz 1990. godine, dok je BDP porastao za 68 procenata u istom periodu, što pokazuje kontinuirano razdvajanje emisija i ekonomskog rasta.

DEMOSTAT: Kako EU planira da podrži 47 odobrenih projekata za eksploataciju kritičnih sirovina? Da li postoji rizik da bi ubrzane procedure za pokretanje takvih projekata mogle da ugroze bezbednosne i ekološke standarde?

EK: Da bi postali operativni, očekivana ukupna kapitalna ulaganja za 47 strateških projekata iznose 22,5 milijardi evra. Ovi projekti će moći da imaju koristi od koordinirane podrške Komisije, država članica i finansijskih institucija, posebno u pogledu pristupa finansiranju i podrške za povezivanje sa relevantnim kupcima. Takođe će imati koristi od pojednostavljenih odredbi o izdavanju dozvola, kako bi se osigurala predvidljivost za promotere projekata, uz očuvanje ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda. U skladu sa CRMA, proces izdavanja dozvola neće trajati duže od 27 meseci za projekte vađenja ruda i 15 meseci za ostale projekte. Trenutno, procesi izdavanja dozvola mogu trajati od pet do 10 godina.

Bez direktnog finansiranja projekata u trećim zemljama

DEMOSTAT: Za Srbiju je posebno važno što je projekat „Jadar“ uvršten u strateške investicije EU. Na koje konkretne načine će se odraziti podrška EU – finansijski, institucionalno ili kroz regulatorni nadzor?

EK: Komisija je navela ,,Jadar” kao strateški projekat u skladu sa CRMA zajedno sa 12 drugih strateških projekata u trećim zemljama (uključujući prekomorske zemlje i teritorije – OCT). Oni dopunjuju 47 strateških projekata u EU koje je Komisija izabrala u martu 2025. godine. Strateški projekti u okviru CRMA se navode kada prijava projekta ispunjava relevantne kriterijume CRMA. Projekti moraju biti obostrano korisni za EU i treću zemlju i treba da ispunjavaju isti nivo socijalne i ekološke održivosti kao i projekti koji se sprovode u EU. Nije predviđeno direktno finansiranje EU za projekte koji se nalaze u trećim zemljama. Međutim, navedeni projekti mogu imati koristi od koordinisane podrške da bi postali operativni, kao što je dobijanje pristupa finansijskom smanjenju rizika uz podršku Odbora za kritične sirovine. Stavljanje projekta na listu ni na koji način ne zamenjuje nacionalne procedure. Da bi projekat započeo sa radom, i dalje mora da dobije relevantne dozvole koje su propisane nacionalnim zakonom.

DEMOSTAT: Donedavno je EU imala snažan negativan stav prema državnim subvencijama za kompanije pa su se neke od njih zbog podrške svojih nacionalnih vlada, suočavale sa preprekama pri ulasku na evropsko tržište. Čini se da se ovaj stav sada menja, jer države sve više igraju stimulativnu ulogu u ekonomiji. Da li ova promena ugrožava principe koji su dugo upravljali ekonomskom regulativom EU?

EK: Stav EU prema državnoj pomoći se nije promenio, ali smo naravno uzeli u obzir potrebu da naši programi budu fleksibilniji kada su u pitanju krizne situacije, kao što su pandemija COVID-19 i uticaj ruske agresije protiv Ukrajine. Komisija je takođe nedavno usvojila novi okvir državne pomoći, nakon Sporazuma o čistoj industriji, koji pomaže državama članicama da lako podrže razvoj čiste energije, industrijsku dekarbonizaciju i čiste tehnologije.