srpski english

U fokusu / Francusko-nemački recept za EU u "četiri kruga"

Jedan od autora dokumenta, Olivije Kosta, direktor istraživanja na Koledžu Evropa, izjavio je da “sada imamo pritisak motivisan geostrateškim razlozima da razmišljamo o proširenju Unije, naročito na Ukrajinu, što će imati posledice za institucije, politiku i budžet Brisela”.

Predlog “diferencijacije”, odnosno podele na četiri kruga podrazumeva da “pridružene članice” poštuju principe Unije i budu deo jedinstvenog tržiišta, ali da ne uživaju sva prava kao zemlje iz prvog i drugog kruga.  Takav koncept priziva u sećanje model “Evrope u dve ili više brzina”, koji se pojavio još na kraju Hladnog rata, pre nego što je usvojen Ugovor iz Mastrihta (1993).

Francusko-nemački recept za EU u "četiri kruga"
Foto: Demostat

U fokusu / Francusko-nemački recept za EU u "četiri kruga"

Jedan od autora dokumenta, Olivije Kosta, direktor istraživanja na Koledžu Evropa, izjavio je da “sada imamo pritisak motivisan geostrateškim razlozima da razmišljamo o proširenju Unije, naročito na Ukrajinu, što će imati posledice za institucije, politiku i budžet Brisela”.

Predlog “diferencijacije”, odnosno podele na četiri kruga podrazumeva da “pridružene članice” poštuju principe Unije i budu deo jedinstvenog tržiišta, ali da ne uživaju sva prava kao zemlje iz prvog i drugog kruga.  Takav koncept priziva u sećanje model “Evrope u dve ili više brzina”, koji se pojavio još na kraju Hladnog rata, pre nego što je usvojen Ugovor iz Mastrihta (1993).

autor teksta
Marija Stojanović | Demostat | Beograd 21. Sep 2023 | U fokusu

Francusko-nemački stručnjaci obelodanili su predlog opsežnih reformi Evropske unije, usled sve većeg pritiska da nove države članice budu primljene do kraja ove decenije. Studiju pod nazivom “Plovidba na otvorenom moru - reformisanje i proširenje EU za 21. vek”  osmislilo je 12 eksperata iz dve najveće države Unije, u cilju izmene pravila kako bi se EU pripremila za prijem “još tri ili više zemalja”. Autori, stoga, predlažu, model Unije u četiri koncentrična kruga  - prvi, “unutrašnji krug” (države koje žele tešnju integraciju u određenim oblastima); drugi krug, jednostavno nazvan “EU” (postojeća Unija); treći krug - “pridružene članice”, i četvrti krug - “evropska politička zajednica” (labava zajednica evropskih lidera koji bi se sastajali dvaput godišnje da razgovaraju).

Jedan od autora dokumenta, Olivije Kosta, direktor istraživanja na Koledžu Evropa, izjavio je da “sada imamo pritisak motivisan geostrateškim razlozima da razmišljamo o proširenju Unije, naročito na Ukrajinu, što će imati posledice za institucije, politiku i budžet Brisela”.  Između ostalog, predlažu se uvođenje znatno strožih pravila o vladavini prava, nove procedure glasanja u Evropskom savetu, kao i mogućnost povećanja budžeta Unije. Predlog “diferencijacije”, odnosno podele na četiri kruga podrazumeva da “pridružene članice” poštuju principe Unije i budu deo jedinstvenog tržiišta, ali da ne uživaju sva prava kao zemlje iz prvog i drugog kruga.  Takav koncept priziva u sećanje model “Evrope u dve ili više brzina”, koji se pojavio još na kraju Hladnog rata, pre nego što je usvojen Ugovor iz Mastrihta (1993), prilikom rasprava o proširenju na centralnu i istočnu Evropu, i podrazumevao je da različite članice EU mogu da se integrišu na različitim nivoima i različitim tempom.

Francuska i nemačka ministarka za Evropu, Lorans Bun i Ana Lirman predstavile su najnoviju potencijalnu “mapu puta” ministrima iz ostalih država članica ove sedmice u Briselu. Očekuje se da će šefovi država Unije diskutovati o navedenom predlogu na neformalnom samitu koji se organizuje u Granadi narednog meseca. “Jasno je da je proširenje Unije ide ruku pod ruku sa reformama EU. Potrebno je da već sada to počnemo”, izjavila je Lirman izveštačima u Briselu.  

Tajming za obelodanjivanje navedenog predloga ne čudi, budući da je letos intenzivirana debata o proširenju Unije. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je, podsetimo, naveo godinu 2030. kao mogući rok za prijem novih članica, napominjući da će energetika, jedinstveno tržište, odbrana i bezbednost biti među ključnim kriterijuma za “progresivnu (postepenu)” integraciju u EU. Nemački i francuski stručnjaci u dokumentu preciziraju da bi takozvana “evropska politička zajednica” imati 44 zemlje članice. “Moguće je da će neke države izvan Evropske unije ne žele da se pridruže u svojstvu punopravnih članica, ili da to nisu u stanju da učine, ali da bi želele da se priključe na drugi način”, objasnio je Kosta, koji je napomenuo:”Moguće je da ćemo biti i u situaciji gde neke postojeće države članice više neće biti zainteresovane da budu u takvoj Evropskoj uniji, ili da će se možda bolje osećati u nekom drugom krugu”.

Francusko-nemačka studija, između ostalog, zagovara promenu sistema odlučivanja u gotovo svim segmentima EU, po kojem bi u gotovo svim oblastima odluke trebalo donositi kvalifikovanom većinom, umesto dosadašnjeg sistema jednoglasnog odlučivanja. Ako se takav scenario ostvari, pojedine države članice ne bi više mogle da stavljaju veto na odluke poput onih o uvođenju ekonomskih sankcija, snadbevanju oružjem ili, recimo, finansijskoj pomoći Ukrajini, kao što je to činila Mađarska u prošlosti.

Predlog podrazumeva i da u Evropskom parlamentu i dalje bude maksimalno 751 poslanik, te smanjenje broja EU komesara. Istovremeno, predlaže se uvođenje znatno strožih pravila, što se obrazlaže potrebom zaštite osnovnih vrednosti Unije – demokratije i vladavine prava. Kako se objašnjava, to znači da postojeći kandidati za članstvo (uključujući Srbiju) moraju da se još snažnije bore protiv korupcije, da sprovedu pravosudne reforme, te da “ojačaju slobodu medija”, jer su ove vrednosti “ozbiljno ugrožene”, a one države EU koje budu kršile odredbe u vezi sa vladavinom prava bile bi sankcionisanje, što bi značilo i smanjenje sredstava iz budžeta Unije.

“Smekšavanje” stava Pariza

Najnovija “mapa puta” za reformu EU pokazuje da je zvanični Pariz umnogome promenio stav u vezi sa prijemom novih članica Unije. Podsećanja radi, francuski predsednik Emanuel Makron je u maju 2018. na samitu održanom u Sofiji poručio da proširenje EU na Zapadni Balkan treba da čeka dok Unija ne reši svoje unutrašnje probleme, što je odudaralo od gledišta zvaničnog Berlina. Makronovu retoriku umnogome je ponovila Natali Loazo, koja je u svojstvu francuske ministarke za Evropu u februaru 2019. uoči posete Beogradu konstatovala da” sadašnje stanje Evropske unije ne omogućava nova pridruživanja u zadovoljavajućim uslovima, kako za Evropsku uniju tako i za nove države koje bi joj se pridružile. Moramo da reformišemo Evropsku uniji i da izvršimo reviziju njenog funkcionisanja”. Ipak, situacija se u međuvremenu umnogome izmenila, što je delimično i rezultat rata u Ukrajini, pa se tako sada i Francuska usaglasila sa Nemačkom o potrebi proširenja EU, odnosno vidimo da je na sceni ponovo francusko-nemačka osovina.  O ponovnom uspostavljanju političkog savezništva Pariza i Berlina govori ne samo zajednički predlog reforme Unije, već i zajednički predlog rešavanja pitanja Kosova, na čijim temeljima je nastao i takozvani “Ohridski sporazum” (Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova).

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Putinove poruke pred samit mira u Lucernu
Putinove poruke pred samit mira u Lucernu

Iscrpljujući i dugotrajni rat u Ukrajini, posebno od početka rata u Gazi, nije...

U javnom sektoru najlošije plaćena lokalna administracija, najveće plate ima pokrajinska
U javnom sektoru najlošije plaćena lokalna administracija, najveće plate ima pokrajinska

Administracija u lokalnim samoupravama najslabije je plaćena kategorija unuta...

Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Formiranju ID prethodila je zvanična objava predstavnika nemačkog AFD (Alterna...

Profesorka FPN Aleksandra Krstić: U današnjoj komunikaciji slika je dominantna
Profesorka FPN Aleksandra Krstić: U današnjoj komunikaciji slika je dominantna

Kako se kreiraju mišljenja na društvenim mrežama, šta je c...

Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA): Gde je tu Srbija?
Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA): Gde je tu Srbija?

Iz Evropske komisije za Demostat navode da Plan rasta za Zapadni Balkan kao je...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti