• Projekat je trenutno u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije, navode u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije

• Radnje u vezi izgradnje Fruškogorskog koridora sprovode se na pogrešan način što ceo projekat čini skupljim i nepovoljnijim kada je reč o srpskoj strani.

• Fruškogorski koridor treba da poveže Koridor 10 i Koridor 4 i tako formira najkraću vezu između Bosne i Rumunije

Iako su nadležni u Srbiji najavljivali da bi komercijalni ugovor za izgradnju puta Novi Sad – Ruma, takozvanog Fruškogorskog koridora, sa kineskim partnerima mogao da bude potpisan najkasnije do proleća ove godine to se ipak nije ostvarilo a stručna javnost navodi da bi, s obzirom na to, radovi na izgradnji te saobraćajnice najranije mogli da budu završeni tek za tri godine.

Podsećanja radi, 24. aprila prošle godine  Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije i Lu Šan, predsednica kompanije Čajna roud and bridž korporejšn potpisale su Memorandum o izgradnji Fruškogorskog koridora, odnosno brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma. Memorandum je definisao kinesku kompaniju CRBC kao izvođača radova na toj deonici i postavio je rok od šest meseci za pripremanje komercijalnog ugovora i obavljanja drugih neophodnih priprema za finansiranje projekta kao i odgovarajuće procedure da bi se došlo do komercijalnog ugovora. 

Iako je rok za te radnje istekao još krajem oktobra prošle godine komercijalni ugovor još uvek nije potpisan. To je Demostatu potvrđeno i u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije. Naime, u odgovoru na pitanje kada bi moglo da dođe do potpisivanja ugovora za izgradnju Fruškogorskog koridora naglašeno je da “je projekat trenutno u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije i razgovora u vezi sa zaključivanjem komercijalnog ugovora”.  Još uvek nije poznat ni način finansiranja ovog projekta a u Ministarstvu građevinarstva ističu da će “način finansiranja biti razmatran u sklopu razgovora u vezi sa zaključenjem komercijalnog ugovora”.

Ono što je u ovom trenutku poznato je koliko će koštati izgradnja tog koridora i prema tvrdnjama nadležnih u Ministarstvu građevinarstva ta suma iznosi oko 600 miliona evra.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije kaže za Demostat da s obzirom da projekat još uvek nije urađen ne bi trebalo očekivati da izgradnja Fruškogorskog koridora počne u skorije vreme. – Da bi izgradnja startovala prethodno je potrebno uraditi projekat sa svim potrebnim predradnjama. Projekat je nešto što se ne radi brzo već detaljno i precizno. Za izradu kvalitetetnog projekta potrebno je godinu dana. Nakon toga sledi eksproprijacija zemljišta a onda i početak radova. Sve u svemu za sve ove nabrojane radnje je potrebno je tri godine. Dakle u tom vremenskom periodu Fruškogorski koridor bi mogao da bude kompletno završen – objašnjava naš sagovornik.

^{Foto: Printscreen} 

Ekonomista Milan R. Kovačević ističe da se radnje u vezi izgradnje Fruškogorskog koridora sprovode na pogrešan način što ceo projekat čini skupljim i nepovoljnijim kada je reč o srpskoj strani. – Kada gradite neku saobraćajnicu prvo je potrebno uraditi projekat. Bilo bi dobro da se zna ko je određen da uradi taj posao i koliko će on koštati. Posle toga sledi eksproprijacija zemljišta. Isto tako bi bilo potrebno već sada znati ko je zadužen za taj deo posla. U građevinarstvu je daleko isplativije i jefitinije raditi poslove po fazama. Međutim, nadležni u Srbiji su se odlučili da sve to definišu u okviru dogovora sa kineskim partnerom što će ceo posao učiniti znatno skupljim što nije povoljno za Srbiju – navodi Kovačević za Demostat.

Dok po pitanju isplativosti izgradnje Fruškogorskog koridora u Srbiji stručna javnost ima podeljeno mišljenje kada je reč o tome da li tu saobraćajnicu dati u koncesiju ima jedinstven stav da bi tako nešto bilo veoma loše rešenje. 

Ranije je naglašavano da se razmatraju različiti modeli i varijante na koji će se sprovesti izgradnja Fruškogorskog koridora poput javno-privatnog partnerstva, sufinansiranja, kreditiranja. Inače, kao što je to slučaj i sa svim drugim kapitalnim saobraćajnicama u Srbiji sa izgradnjom Fruškogorskog koridora se takođe kasni. Podsećanja radi, nadležni su najavljivali da će radovi na izgradnji te saobraćajnice početi 2017. godine ali su se ta predviđanja izjalovila.

Ministarka Zorana Mihajlović je u novembru 2017. godine  u razgovoru s ambasadorom Mađarske Atilom Pinterom, da će izgradnja brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma dužine 45,4 kilometra, početi 2018. godine što se takođe nije ostvarilo.

^{Ministarka Zorana Mihajlović i ambasador Mađarske Atila Pinter/Foto: Printscreen}

Projektom je predviđeno da na saobraćajnici Novi Sad - Ruma bude izgrađen dvocevni tunel kroz Frušku goru dugačak 3,5 kilometara, što će ga učiniti najdužim tunelom u Srbiji.  Prema pisanju domaće štampe Fruškogorski koridor će imati četiri kolovozne trake širine po 3,5 metra, i biće svrstan u takozvane brze saobraćajnice, a ne u autoputeve jer neće imati zaustavne trake. Saobraćajnica će se prostirati od Kaćke petlje na putu Novi Sad - Zrenjanin, a sa autoputem E-75 će se ukrštati kod benzinske pumpe "Minut". Koridor će dalje voditi prema Dunavu, zatim preko Fruške gore do autoputa Beograd-Zagreb. Brza saobraćajnica će na sremsku stranu preći preko novog mosta koji treba da se izgradi kod crkve na Tekijama, dalje će voditi prema Bukovcu preko tunela ispod Fruške gore. Tunel će ići prema petlji za Vrdnik, potom će nastaviti ka Rumi.

Izgradnja autoputa Novi Sad-Ruma će biti podeljena u četiri faze. Prva je Ruma-ulaz u tunel kroz Frušku goru, druga je izgradnja tunela dugog 17 kilometara, treća faza je izgradnja izlaza iz tunela do petlje na Mišeluku i četvrta obilaznica oko Petrovaradina.

Fruškogorski koridor će povezati Koridor 10 i Koridor 4 i stvoriti najkraću vezu između Bosne i Rumunije. Najvažniji značaj koridora Novi Sad - Ruma sa tunelom je taj što će se konačno rešiti ogroman problem prolazaka teretnih vozila preko Fruške gore i kroz Irig, kuda prolazi najprometnija saobraćajnica u Srbiji sa dnevnim prosekom prolazaka od 10.000 do 12.000 vozila. Izgradnja te saobraćajnice je veoma važna, posebno za građane Iriga, kroz čiji centar prolaze teški kamioni i druga vozila.

Fruškogorski koridor će omogućiti i skraćivanje putovanja tom deonicom a zaštitiće se i životna okolina u oblasti Fruške gore jer će se saobraćaj odvijati kroz tunel.