Godišnjica Maršalovog plana: Obnova Evrope i brana od komunizma

U Nemačkoj je nedavno obeležena 70. godišnjica američkog Maršalovog plana obnove Evrope razorene u Drugom svetskom ratu. Plan evropske obnove, što je bio zvanični naziv, pokrenut je 1947. godine i Sjedinjene Države su u naredne četiri godine dale 13 milijardi dolara (sadašnjih 130 milijardi) za obnovu 15 zapadnoevropskih država, Turske i Grčke. 

Godišnjica Maršalovog plana: Obnova Evrope i brana od komunizma
Džordžu Maršal - bivši američki državni sekretar

Godišnjica Maršalovog plana: Obnova Evrope i brana od komunizma

U Nemačkoj je nedavno obeležena 70. godišnjica američkog Maršalovog plana obnove Evrope razorene u Drugom svetskom ratu. Plan evropske obnove, što je bio zvanični naziv, pokrenut je 1947. godine i Sjedinjene Države su u naredne četiri godine dale 13 milijardi dolara (sadašnjih 130 milijardi) za obnovu 15 zapadnoevropskih država, Turske i Grčke. 

autor teksta
Miloš Đorelijevski | Demostat | Beograd 27. Jun 2017 | U fokusu

 

Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je na svečanosti u Berlinu, održanoj 21. juna, da je američka podrška otvorenim tržištima u Evropi posle Drugog svetskog rata služila američkim interesima.

„Naravno, to nije bio čist altruistički pristup, jer je, u najboljem smislu, predstavljao i interese SAD. Evropske zemlje trebalo je izgraditi na osnovu trgovinskog i poslovnog partnerstva sa SAD“  Angela Merkel.

Maršalov plan je bio uspešan i sve države koje je obuhvatio ostvarile su ekonomski rast i povećanje životnog standarda, a smatra se i pretečom evropskih integracija, čiji je početak usledio 1950-tih.

Evropske privrede i upravljanje njima su u dobroj meri „amerikanizovane“.

Plan je nazvan po tadašnjem američkom državnom sekretaru Džordžu Maršalu, koji je tokom Drugog svetskog rata bio načelnik generalštaba Vojske SAD.

Maršalovim planom obuhvaćene su Austrija, Belgija, Luksemburg, Danska, Francuska, Grčka, Island, Republika Irska, Italija, Holandija, Norveška, Zapadna Nemačka, Portugalija, Švedska, Švajcarska, Turska i Velika Britanija. Španija je bila jedina veća zapadnoevropska država koja nije bila obuhvaćena planom, jer je Francisko Franko tada vodio politiku samodovoljnosti.

Najviše novca dobila je Velika Britanija (3,297 milijardi dolara – 26 odsto od ukupne sume), a slede Francuska (2,296 milijardi – 18 odsto), Zapadna Nemačka (1,448 milijardi – 11 odsto), Italija (1,204 milijarde) i Holandija (1,128 milijardi), dok su ostale države dobile manje o milijardu dolara.

 

Iznos novca koji su dobile pojedine države Maršalovim planom (tabela)

 

Ciljevi SAD bili su obnova ratom uništenih regiona, uklanjanje trgovinskih barijera, modernizacija industrije i, najvažniji, sprečavanje širenja komunizma i uticaja komunističkih partija  u zapadnim državama.  

Plan je uključivao smanjivanje barijera među državama, seču propisa, povećanje produktivnosti i usvajanje modernih procedura poslovanja. 

Sjedinjene Države su slične programe pomoći sprovodile i u Aziji, ali ti programi nisu bili obuhvaćeni Maršalovim planom, čiji su autori najvećim delom bili službenici Stejt departmenta.

Amerika je između 1945. godine i 1953. godine širom sveta dala ukupno 44,3 milijarde dolara, bespovratno ili u obliku kredita.

Amerikanci su i Sovjetskom Savezu ponudili da učestvuje u Maršalovom planu, ali je Staljin odbio i zabranio je državama istočnog bloka, poput Istočke Nemačke i Poljske, da prime pomoć. Staljin je kao kontrameru pokrenuo Molotovljev plan, koji, međutim, nije bio uspešan.

Jugoslavija, kojom je vladao Josip Broz, u početku je sledila sovjetsku naredbu o odbijanju američke pomoći, ali je posle Brozovog razlaza sa Staljinom 1948. godine, zatražila novac od Amerikanaca. Političari na najvišim položajima u SAD su ispočetka bili podeljeni po pitanju pomoći Jugoslaviji, ali su se kasnije dogovorili da daju novac, prvo manje 1949. godine, a znatno više između 1950. godine i 1953. Američka pomoć Jugoslaviji nije se vodila kao deo Maršalovog plana, nego je dodeljena po Zakonu o hitnoj pomoći Jugoslaviji. Jugoslavija je bespovratnu pomoć dobijala sve do početka 1960-tih godina.

Period sprovođenja Maršalovog plana, između 1948. godine i 1952. godine, jeste vreme najvećeg rasta zabeleženog u Evropi. Industrijska proizvodnja je porasla za 35 odsto, a poljoprivredna proizvodnja je prevezišla predratni nivo. Nestali su posleratni glad i beda u zapadnoj Evropi i bio je to početak velikog dvodecenijskog rasta tokom kojeg je standard stanovništva značajno povećan.

By Blank_map_of_Europe_EU27_iso3166-1_code.svg: Amibreton (talk) 11:46, 14 March 2009 (UTC)East-west_germany.svg: Jaman99 (talk) 12:08, 9 February 2009 (UTC)derivative work: Miraceti [CC BY-SA 3.0], via Wikimedia Commons

Smatra se da Maršalov plan nije sam doprineo takvom poboljšanju, nego da je ubrzao obnovu.

Plan je najviše amerikanizovao Austriju, gde je dobro primljena i američka popularna kultura, poput holivudskih filmova i rok en rola.

Politički efekti Maršalovog plana su značajni koliko i ekonomski, jer su zapadnoevropske države mogle da ublaže mere štednje i racionalizacije, što je smanjilo nezadovoljstvo stanovništva i omogućilo političku stabilnost.

Značajno je umanjen i komunistički uticaj  u zapadnoj Evropi i popularnost komunističkih partija je opala. Trgovinski odnosi su pomogli i uspostavljanju Severnoatlantske alijanse (NATO), koja i danas postoji.

Istovremeno, neučestvovanje država istočnog bloka bio je jedan od prvih jasnih znakova da je kontinent podeljen.

Maršalov plan odigrao je i značajnu ulogu u evropskim integracijama. Amerikanci i mnogi evropski lideri shvatili su da je proces integracije neophodan za obezbeđivanje mira i napretka u Evropi.

Posle propasti komunizma, bilo je predloga o „Maršalovom planu za istočnu Evropu“, ali i o „Maršalovom planu za Afriku“, dok je najdalje otišao tadašnji potpredsednik SAD Al Gor, koji je predložio „globalni Maršalov plan“.

Maršalov plan je postao metafora za velike državne programe čiji je cilj rešavanje određenih društvenih problema.

Među kritičarima Maršalovog plana izdvaja se američki intelektualac sa levice Noam Čomski, koji je rekao da je taj program „uspostavio okvir za velike američke privatne investicije u Evropi i time postavio temelj za moderne multinacionalne korporacije“. 

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

demostat komentari

Milosa

Odlicna analiza 26. Jun 2017
U fokusu
Demostat: Građani prepoznaju EU kao najvećeg donatora i investitora, emotivno više vezani za Rusiju
Demostat: Građani prepoznaju EU kao najvećeg donatora i investitora, emotivno više vezani za Rusiju

Istraživanje "Spoljno-političke orijentacije građana Srbije" pokazalo je prom...

Demostat predstavio rezultate istraživanja "Spoljno-političke orijentacije građana Srbije".
Demostat predstavio rezultate istraživanja "Spoljno-političke orijentacije građana Srbije".

U fokusu istraživanja bio je odnos građana prema Evropskoj uniji, topografija ...

Šta Amerikanci misle o ratu u Ukrajini?
Šta Amerikanci misle o ratu u Ukrajini?

Anketa, koja je sprovedena za potrebe lista “The Economist”, pokazal...

EPS se dodatno zadužuje za još milijardu evra?
EPS se dodatno zadužuje za još milijardu evra?

Da bi preduzeće u narednom periodu nesmetano funkcionisalo, Elektroprivreda Srb...

Koliko će trajati inflacija?
Koliko će trajati inflacija?

Inflacija nema nikakve veze sa strankama i liderima koji su na čelu država, ka...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

jastuci smrtovnice

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti