Poštovanje ljudskih prava u Srbiji je na niskom nivou. Iako imamo idealan normativni okvir, Ustav, zakone, institucije poput Zaštitnika građana, Poverenika za ravnopravnost, ne možemo biti zadovoljni stanjem, što potvrđuju realni podaci i istraživanja, rekao je u podkastu “Pola sata Demostata” direktor Instituta društvenih nauka Goran Bašić.

- Postoji diskriminacija i velika isključenost pojedinih grupa, ne samo nacionalnih manjina i Roma, već i starijih, pa osoba sa invaliditetom a postoji i veliki otpor realnoj rodnoj ravnopravnosti. To nije od juče, zabeleženo je i u poslednjem objavljenom izveštaju Zaštitnika građana od pre deset godina, još iz vremena kada je tu instituciju vodio Saša Janković. I izveštaj monitoringa Saveta Evrope za Srbiju potvrđuje da nas obeležava nedostatak slobode medija i slobode izražavanja mišljenja – kaže Bašić i dodaje da su ljudska prava i na globalnom nivou devastirana, što je vlast autoritativnija, to je i nivo zaštite prava niži. Dovoljno je videti šta se dešava na Bliskom Istoku ili šta radi Tramp, navodi Bašić ali naglašava da se ni od zaštitnika građana ne može previše očekivati. Snagu da zaštite nemaju ni ombudsmani u Evropi koji mogu eventualno da utvrde pravilnost, zakonitost rada javne uprave i problem je ako to ne čine.

O svojevrsnoj nejednakosti manjinskih zajednica, ne samo u Srbiji, svedoči i to što kada se organizuju u partije, obično postanu deo vlasti. U zemljama koje su prošle tranziciju, objašnjava sagovornik Demostata, postoji uverenje da država nešto daje i neka prava priznaje manjinama, pa bi one to trebalo da poštuju i da vrate “dug” državi. Tako se manjinske partije i njihovi lideri primoravaju da budu lojalni a to se obično povezuje i sa nekim ličnim interesima i omogućava određeni politički uticaj, ističe Bašić.

Na pitanje voditelja Zorana Panovića kako bi se definisalo sadašnje srpsko društvo, Bašić odgovara: Konfuzno. Ono još nije izašlo iz doba u kome teži modernizaciji, uspostavljanju sistema, izgradnji jakih institucija, vladavini prava a suočilo se sa izazovima koji su pred svima nama: ubrzani život, dgitalizacija, veštačka inteligencija kao i sa modelom upravljanja koji je došao spolja i sa autoritarnim sistemom koji na svaki način nastoji da uspostavi kontrolu nad ljudskim životom.

- Nemamo više mesto na kome ljudi raspravljaju: niti je to Narodna skupština, niti univerzitet ni mediji. Postali smo previše isključivi, govorimo a da ne slušamo druge niti razmislimo o onome šta drugi kažu. Autoriteti koji bi trebalo da postoje u društvu, a to jesu ljudi sa univerzteta, intelektualci, ne čuju se više. Zanemela je intelektualna zajednica a gromoglasno se čuju ljudi koji nemaju šta da kažu, koji su prazni u srcima, motivima, čije je znanje opskurno. Ali, oni su neka nova elita – navodi on.

Goran Bašić/Foto: Demostat

Dodaje da se i na globalnom nivou sve manje čuje glas naučnika i mislećih ljudi, a da sve više prostor dobija ono što dolazi iz sveta medija i biznisa, citiraju se tehnokrate i ljudi koji upravljaju medijima na društvenim mrežama, oni se pitaju. Dominira populistička retorika poput one koju koriste italijanska premijerka, Orban ili Tramp. Na pitanje da li danas postoji ideologija i da li je podela na levicu i desnicu prevaziđena, sagovornik kaže da se u političkoj areni izgubila levica, a neophodna je kako bi vratila na političku agendu vrednosti koje su se izgubile: dostojanstvo čoveka, moral, ekonomska i socijalna sigurnost.

- To su stubovi oko kojih levica gradi svoje pozicije . Ali u ovom trenutku ne vidim ni na globalnom nivou, još manje u Srbiji, partiju koja bi imala takav uticaj. Grčka Siriza se brzo ugasila, Podemos u Španiji nema snagu da obnovi te ideje, a komunističke partije u Rusiji i Kini, zbog autoritarnih režima ne mogu da prenesu takve ideje Evropi. Pri tom, Kina je više kapitalistička od Nemačke. Levica će se negde ipak pojaviti autentično, da li će to biti u Evropi nisam siguran, ali postoje drugi kontinenti, dobre eksperimente imaju u Južnoj Americi, Afrika je velika tajna u političkom smislu koja može da izrodi svašta – naglašava Bašić i dodaje da je poslednjih decenija desnica koristila sve populističke kanale i metode kako bi postala mejnstrim oko centra a posledica je demontirana socijalna država.

U Srbiji, objašnjava on, živimo u monističkom partijskom sistemu, sa izuzetno dominantnom političkom strankom koja je uspela da pređe političke granice uspostavljene između tri grane vlaste i da zauzme ceo taj politički prostor.

- Imamo demokratsku opoziciju ali njen uticaj ne deluje da bi mogao ozbiljno da ugrozi ovu političku strukturu. Činjenica je da ne ukazuju dovoljno na deficit vladavine prava, demokratije, ne ističu dovoljno, to o čemu studenti govore, da institucije ne rade svoj posao. I u tim institucijama rade neki neki misleći ljudi, ali sa njima nema kontakta - objašnjava.

S druge strane, vladajuća stranka želi da upravlja svim segmentima, da menja socijalnu strukturu društva praveći svoju elitu i stalno satanizujući neku bivšu vlast i opoziciju. Tako na političkoj sceni imamo vlast koja se čudno ponaša, sa metodama koje obično koristi opozicija dok opozicija, koja nema pristup medijima, nema ni mogućnosti da kaže ono što želi. A čini se da i nema puno šta da kaže, da je bez ideje, bez autoriteta, bez ljudi koji bi mogli da objedine različite poglede u višestranačkom životu. Najzad, tu su studenti sa ogromnom energijom (iako se ne zna da li je ona opala ili je još uvek tu), koji bi morali da politički artikulišu svoje stavove ukoliko žele neku promenu, naglašava Goran Bašić.