Iako percipiran kao jedan od skupljih, lanac Maxi prodavnica vodi u trci za “titulu” trgovine u kojoj se “sve kupuje” kao i trgovine u kojoj se “najčešće kupuje”. To je jedan od rezultata dubinskog istraživanja ConsuMera o zadovoljstvu potrošača trgovinskim lancima. Obavljeno je uz logističku podršku Demostata a obuhvata stavove 1.024 ispitanika iz različitih demografskih kategorija koje se po polu, obrazovanju i mestu prebivališta poklapaju sa strukturom stanovništva prema popisu iz 2022. godine.

Ispitujući stavove potrošača o mestima gde sve kupuju kao i o trgovinama gde najčešće idu u nabavke, anketiranim građanima su postavljena dva pitanja: „U kojim trgovinskim lancima sve kupujete?“ i „Koji je vaš glavni trgovinski lanac, onaj u kojem najčešće kupujete?“. U odgovorima na prvo, Maxi je sakupio vodećih 62,2 “poena”, sledi ga Lidl sa 56,8 i Idea sa 34,3 “poena”. Odgovor “neki drugi lanac” plasiran je sa 25 “poena”, Roda je dobila 17,8, DIS 14,8 zatim Aman 14, Univerexport 12,2 a Gomex 11,1 “poen”. Neznatno je drugačiji raspored koji se dobija na pitanje gde se najčešće kupuje – Maxi je opet u vrhu sa 21,1 “poen”, Lidl je na drugom mestu sa 17 a odgovor “neki drugi lanac” sa 9,9 sakupljenih “poena na trećem. Slede Idea sa 6,6 zatim Univerexport sa 3,1 pa Gomex sa 2,8 dok su po 1,8 sakupili Roda i Aman a 1,4 “poena” dobio je DIS.

Nasleđena pozicija

Pozicija prvoplasiranog razumljiva je s obzirom na to da ima nasleđenu najrasprostranjeniju mrežu prodavnica dok su mesto Lidla u vrhu tabele obezbedile najfrekventnije lokacije na kojima se nalaze njihovi objekti iako se kao prednost pominju i nešto niže cene.

- Maxi svoju vodeću poziciju obezbeđuje pre svega zahvaljujući tome što u odnosu na druge trgovinske lance ima značajno veći broj kupaca u Beogradu, tu kupuje gotovo osam od 10 Beograđana. S druge strane, Lidl se dobro pozicionira u kupovno potentnoj populaciji od 18 do 49 godina, jer se u njemu snabdeva više od dve trećine potrošača iz te kategorije u kojoj i Idea beleži rezultat bolji od svog skora na ukupnoj populaciji kupaca u trgovinskim lancima – navodi se u istraživanju ConsuMera.

Dodaje se da to što većina ispitanika, u proseku 71,5%, obavlja kupovinu najmanje jednom nedeljno, ukazuje na visok stepen integracije trgovinskih lanaca u svakodnevne potrošačke navike.

- Prisutne su i izvesne demografske razlike. Može se reći da kupci ženskog pola, oni koji su visoko obrazovani, te oni iz Beograda, frekventnije  učestvuju u češćim kupovinama nego ostale demografske kategorije kupaca – stoji u analizi rezultata.

(Ne)ispunjena očekivanja

Naime, 74,9% ispitanika ženskog pola najmanje jednom nedeljno obavlja kupovinu, među visokoobrazovanim potrošačima taj procenat je još izraženiji, 91,6% dok u kategoriji Beograđana to iznosi 82,4%.

Napominje se da kad je reč o učestalosti nabavke po trgovinskim lancima, Gomex u kategoriji „svakodnevno“ beleži najučestalije kupovine među svojim korisnicima, sledi Maxi gde najveću posećenost beleže kupci koji su odgovorili da u nabavku idu „nekoliko puta u toku nedelje“.

Jedan od zaključaka iz analize je da snažna učestalost kupovine pokazuje visoko razvijenu potražnju za uslugama trgovinskih lanaca, što upućuje na njihovu stabilnu poziciju i uslove za perspektivni razvoj njihove ponude. Ali, više ili manje kupaca posledica je najpre cenovne politike ili bar akcijske ponude koja bi trebalo da privuče potrošače. Jer, pokazalo je istraživanje, ubedljivo najvažniji kriterijum za izbor lanca, potrošači vide u cenama, sledi snabdevenost na policama ali privući će ih i ukoliko se na akcijama nalaze proizvodi koji su u svakodnevnoj upotrebi ili ako u okviru jedne grupe proizvoda uvek ili često ima onih koji su sa popustom.

Zato, rezultati ukazuju da u trenutno izmerenim pozicijama prvog talasa ispitivanja, u dinamičkim tržišnim uslovima i vibrirajućem konkurentntskom okruženju, trgovinski lanci imaju značajan prostor za unapređenje i privlačenje potrošača. Naime, tvrde istraživači ConsuMera, “kupovna orijentacija se vrlo lako menja pod uticajem zadovoljenih ili nezadovoljenih potreba, odnosno ispunjenih ili neispunjenih očekivanja”.