Beograd - Koreni svih nesuglasica sa zapadom su na Kosovu, gde su i koreni zbližavanja sa istokom. Kosovo je jednostavno usud naše unutrašnje i spoljne politike. Stav prema Americi određen je floskulom “oni su nas bombardovali”, a pitanje je ko je zaslužan da se ta formula toliko žilavo održava već dve decenije. Zašto jedan svakako mučni period prošlosti nije prevaziđen potrebom za saradnjom sa najmoćnijom državom sveta – poručio je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, jedan od učesnika okruglog stola “Pokušaj razumevanja anti-zapadne propagande u Srbiji”, održanog u Medija centru, koji je upriličio Atlantski savet Srbije pod pokroviteljstvom Ambasade SAD u Beogradu.

Jakšić je ocenio da se antizapadno raspoloženje uvuklo u pore našeg društva, sa negativnim posledicama po geostratešku poziciju Srbije, kao i po unutrašnji politički život. Prema njegovom zapažanju, živimo u vremenima mnogih konfuzija, a jedna od njih je ona koja se tiče odgovora na pitanje zašto u zemlji Srbiji, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, postoji toliko antizapadne propagande u javnom životu.

Jakšić je ukazao da značajan broj građana Srbije doživljava “majčicu Rusiju” kao spasioca, posebno od izbijanja kosovske krize, koju je Moskva uspešno upotrebila da raspiruje osećaj “panslovenskog bratstva” i pravoslavnog jedinstva, uz ponešto ideoloških sličnosti i često podsećanje “mi vas nismo bombardovali”

-  Oslanjajući se na sofisticirane metode meke moći, Moskva na razne načine, neke “nadzemne” a neke “podzemne”, pokušava da udalji Srbiju od zapada, prvo od ideje članstva u NATO, potom i od Evropske unije koja se opisuje kao slabašna i neefikasna grupacija. Uz čiju finansijsku pomoć se formiraju otvoreno proruske stranke, osnivaju nevladine organizacije, razni klubovi i studentska udruženja, koja se bore za takozvani “srpski patriotizam”, a protiv aveti zapadne civilizacije oličene u liberalnom demokratizmu. To što pričamo o anti-zapadnoj propagandi u Srbiji je potvrda da je ruska propaganda uspešnija od zapadne. Zapad je podrazumevao da je privlačan, istok je radio na tome da bude voljen – naveo je Jakšić i dodao da je barem tako izgledalo do pre neki dan.

On se osvrnuo na nedavni sastanak u Vašingtonu, ocenivši da je on mnogo toga promenio, te da se Donald Tramp definitivno slavi kao prvi predsednik koji posle više decenija razume Srbe. Prema Jakšićevim rečima, predsednik i premijerka Srbije ushićeno govore o novoj eri koja vraća u vremena ratnih savezništava.

- Najavljivano je odmicanje od Moskve i Pekinga. To tek treba videti, kako će ovaj zaokret biti propraćen u tabloidima koji su, inspirisani od vlasti, prednjačili u kritikama zapada i pisali o zaverama koje se tamo kuju za uništavanje Srbije i obaranje njenog predsednika. Nemam dilemu da novi kurs provetrava sobe mnogih glavnih urednika u ovom trenutku – istakao je Jakšić.

Evropska unija je, prema njegovom mišljenju, druga priča. Jakšić je takav stav obrazložio rečima da Srbija nominalno nikada nije napustila geostrateški kurs ka Briselu, ali se konstantno udaljavala od EU; na unutrašnjem planu tako što je dopustila rast autoritarnosti i nacionalizma, kao i gubitke raznih sloboda uključujući i medijske, što je suprotno vrednostima liberalnih demokratija.

- Na spoljnom planu, Srbija je izgradila stepen bliskosti sa Moskvom i Pekingom koji je nedoličan zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji. Takav okvir dopuštao je kritike unije u javnom diskursu, koje su prolazile bez da se vlast ogradi, da odlučnije reaguje, da ne pribegava sve neuverljivijoj proevropskoj retorici koja je omogućavala registrovani rast evroskepticizma. Onda je i na tom planu usledio zaokret. Srbija je podržala evropsku rezoluciju osude predsednika Belorusije, što je značajna novost, imajući u vidu da je do sada redovno bila na strani Rusije. To su novine, ali ključno pitanje glasi: ko garantuje da se neće vratiti unutrašnja politika koja je manipulatorskim veštinama dovela do diplomatskog lelujanja i direktnog udaljavanja od zapada – kazao je Jakšić.

Prema njegovoj proceni, predsednik Vučić je precenio sopstvene moći, uveren da će biti nagrađivan sa sve četiri strane sveta, te da će se zapadu predstaviti kao nezamenljiv partner u rešavanju kosovskog konflikta, a da će ustupcima istoku pribaviti njihove simpatije.