Na celom Kosovu postoji politička nestabilnost, ali bezbednosni rizici postoje samo na severu, kaže Janjić. 

Navodeći da je rat u Ukrajini podigao cenu kosovskog, ali i bosanskog konflikta, Janjić dodaje da relevantne procene govore da se trenutno ne može dogoditi scenario iz maja, kada su demonstranti napali i povredili 90 pripadnika KFOR-a, ali da niko ne može garantovati da jedna, druga ili treća strana ne pokrenu incidente.

“Ne samo Kurti ili Vučić, mogu neke kriminalne grupe organizovati povremene terorističke obračune, oružane sukobe… Jedan deo civilne zaštite nije razoružan, ima i jedan deo ljudi koje je obučavao Vagner, a na albanskoj strani postoji islamski džihad koji je vezan sa Palestinom i Rusijom”, rekao je Janjić u emisiji Pola sata Demostata. 

Kaže da Zapad nije jedini koji se pita “šta će biti” na severu, već je uključena i Rusija. 

Janjić dodaje da su procene da Beograd neće slati vojsku, policiju ili žandarmeriju na sever Kosova niti će im biti dozvoljeno da pređu administrativnu liniju, što je strah koji je postojao prošle godine, kao i da Beograd takav scenario politički i ne želi.

Srpska lista je, s druge strane, diskreditovana i ne može masovno da pokrene narod u takvu vrstu akcije.

Procena je, navodi Janjić, da bi mali sukob na Kosovu najviše išao u korist Putina i Rusije, kako bi pokazao nesposobnost NATO i Zapada da kontrolišu tako malu situaciju.

Upitan da li takvi povremeni sukobi mogu da se kontrolišu, Janjić navodi da se oni lako kontrolišu, ali ne i zaustavljaju. 

On navodi i da političari vode igru koja stvara motivaciju za takve akvitnosti, kao i da vode borbu za vojno-policijsku kontrolu teritorije severa Kosova, a ne za opstanak Srba ili bolji život Srba integrisanih u Kosovo.

Upitan da li može da zamisli situaciju u kojoj bi srpske bezbednosne snage ušle na teritoriju Kosova i stigle južno od Ibra, Janjić navodi da deo bezbednosnih struktura već deluje na severu, da se može izvesti premeštanje jednog broja pripadnika žandarmerije, ali da u masovnijem smislu to nije moguće.

“Da li može žandarmerija da prođe? Probao je Čović da zloupotrebi 2004. i da inscenira ulazak Žandarmerije da zaštiti narod, ustvari da se podeli Kosovo, i to nije prošlo ni tada. To nije dozvolio general Krga, čak ni Tadić nije naseo na to, mada mu je bila mila ideja”, naveo je Janjić. 

Na pitanje kako bi u tom slučaju reagovala međunarodna zajednica, Janjić navodi da postoje planovi koji bi predviđaju da, čim se snimi krizna situacija, se oko administrativne linije postavljaju snage razdvajanja i odvraćanja KFOR. 

“Ako se to poveže sa sukobima u BiH mogućim, onda će NATO zauzeti spoljne granice Srbije, ali o tom potom…”, rekao je Janjić. 

On naglašava da bi Beograd, ako bi pokrenuo takvu akciju, praktično doprineo legalizaciji kosovske vojske, jer bi ona bila neophodna da se zatvore granice. 

“To bi bila prva prilika za kosovske bezbednosne snage i Beograd je vrlo svestan toga”, naveo je Janjić. 

Dodaje i da je Beogradu jasno da je povlačenjem Srba iz policijskih snaga omogućio Kurtiju da promeni bezbednosnu realnost na severu. 

On kaže i da ne treba isključiti da se deluje i bez znanja vlasti u Beogradu, preko navijačkih grupa ili plaćenika, koji su pod kontrolom Rusije.

Govoreći o Zajednici srpskih opština, Janjić kaže da je ZSO u Beogradu postala politička matra da se bude i ostane na vlasti. 

On navodi da je u francusko-nemačkom predlogu rešeno pitanje statusa. 

“To je maksimum rešenja statusa – Srbija priznaje postojanje Republike Kosovo, ali ne šalje ambasadore, ne priznaje međunarodno pravni status. To je maksimum koji mogu dobiti, to je kao Palestina od Izraela”, kaže Janjić. 

Janjić navodi da veruje da će, kada se završe izbori u Srbiji, na Kosovu, u EU i SAD, biti održana međunarodna konferencija u organizaciji Kvinte, na kojoj će biti plasirana sva do sada prodiskutovana i prihvaćena rešenja. 

Upitan šta misli o zamrznutom konfliktu, što protivnici dijaloga često navode kao moguće rešenje za Kosovo, Janjić kaže da u životu ništa ne može da stoji i da zamrznuti konflikt često može da eskalira kroz sukobe.

“Odloži dok ne napravimo rešenje. U međuvremenu realnost se menja. Kurti je uspostavio takvu situaciju da se Srbi nisu vratili u institucije, on preko konkursa popunjava situaciju, srpske kvote deli sa nealbancima. Srba nema u pravosuđu. On je uspostavio uslove ne da kontroliše teritoriju, ali značajno je ograničio Srbiju da može legalno bilo šta da uradi”, rekao je Janjić. 

Na pitanje da li se može reći da je Vučić konstruktivniji u dijalogu, Janjić kaže da je Srbija mnogo ozbiljniji igrač ko god da je vodi i da je u malom svetu Zapadnog Balkana Srbija potencijalni željeni glavni partner. 

“Ne možemo zamisliti da se da prioritet da Kosovo uđe u NATO, a Srbija ostane van”, rekao je Janjić i dodao da to što su Albanci postali partner splet okolnosti, do kojeg je došlo i zbog loših odluka Slobodana Miloševića.

Na pitanje kako je razumeo predlog EU koji se našao na stolu na poslednjem sastanku u Briselu, Janjić kaže da je to bio papir od šest koraka u kojem se traži nešto što, prema njegovim rečima, ne treba prihvatiti, a to je da Srbi bez oklevanja i uslovljavanja učestvuju na što pre održanim izborima u četiri opštine na severu Kosova.

“To deluje naivno, ali ja sam protiv toga i skrećem pažnju Vučiću da to ne sme prihvatiti. Ima nekoliko razloga zašto to ne treba prihvatiti, zašto je klopka. Zato što su izbori bili nelegitimni i nelegalni, drugo što je Kurti smislio neku proceduru kako će da opozove gradonačelnike, kao da ne može onako kako ih je izabrao da ih i opozove, to je politička odluka. Treće - to može da bude samo deo paketa koji ne postoji o povratku srpskih predstavnika u sve institucije, pa onda normalno da imaš prvo te izbore, a to EU izbegava jer su ohrabrili Kurtija da ide na izbore”, rekao je Janjić. 

On pita zašto bi Beograd i Vučić kao političar i država rizikovali da legalizuju političku avanturu Kurtija, kada znaju da će to izazvati nezadovoljstvo Srba, ali bi i pokazalo da Vučić nije imao plan B kada je izvukao ljude iz institucija. 

“A onda vam se dižu unutrašnjo-politički problemi, nema opozicije koja to neće iskoristiti, a mislim da će početi ozbiljno raslojavanje unutar vladajuće koalicije, onda počinje i priča o izdaji”, rekao je Janjić i dodao da bi upravo to mogao da iskoristi neko ko želi nestabilnu situaciju u Srbiji. 

Janjić je dodao da se nada da će Vučić koristiti sednicu UN za lobiranje za dva paketa: paket povratka Srba u institucije i beznednosni paket.

BiH žarište broj jedan u regionu 

BiH je žarište broj jedan u regionu, kaže Janjić i ističe da su mnogi zainteresovani da se u toj zemlji desi ograničeni oružani sukob. 

“Politika RS i Dodika, pa i Beograda koji je podržava, ne pruža garancije da Dodik neće ići do krajnjeg cilja, a to je da proglasi secesiju i napravi vojno policijske akcije prema bivšim kasarnama JNA koje su, po njegovom misljenju, u vlasništvu RS”, rekao je Dodik. 

On kaže da je mračni scenario oružanog sukoba sada u rukama Dodika i “njegovih sponzora iz Kremlja” i donekle Vučića.

“Ali Vučić ne mođe da zavrće ruku Dodiku, može da utiče, da uradi dosta, da konačno da napravi jasnu distinkciju da rat kao način odbrane lične bilo koga, pa i lične odbrane Dodika, a ne kolektivne odbrane Srba, ne dolazi u obzir”, kaže Janjić. 

Vučić više gubi nego što može da dobije od Dodika, gubi Srbija, a gubi i Republika Srpska, navodi Janjić.