Beograd - U ovom trenutku NATO nema nikakav plan da izmeni, redukuje ili okonča misiju KFOR na Kosovu. KFOR je najduža misija NATO i njegov uspeh se umnogome temelji na činjenici da nikada nije bio “omeđen” bilo kakvom vremenskom odrednicom, kaže za Demostat glavni portparol KFOR-a Vinćenco Graso, odgovarajući na naše pitanje da li postoje planovi za izmenu formata ili okončanje misije KFOR-a na Kosovu u skorije vreme. Naš sagovornik ukazuje: “Mi definišemo KFOR kao misiju koja je uslovljena okolnostima, što znači da se bilo kakva promena mandata ili obima događa kada to omoguće okolnosti na terenu”,

- Aktuelna struktura i mandat KFOR-a u skladu su sa aktuelnom situacijom na Kosovu. Stoga, ne postoji potreba da planiramo bilo kakve izmene, poručuje Graso.

Upitan kako ocenjuje trenutnu bezbednosnu situaciju na Kosovu, sagovornik Demostata navodi da je situacija “mirna i stabilna i da ne postoji nikakav znak ili dokaz moguće pretnje za bezbednost građana Kosova”.

- KFOR nastavlja da obezbeđuje bezbedno okruženje i da neprestano motri na situaciju, u tesnoj saradnji sa međunarodnim organizacijama i institucijama Kosova, naročito sa bezbednosnim organizacijama Kosova. Da bi se očuvao miran status i izbeglo izazivanje tenzija, KFOR, takođe, ima bliske i kooperativne odnose sa oružanim snagama susednih država, naročito sa oružanim snagama Srbije, putem redovnih sastanaka na različitim nivoima i zajedničkim aktivnostima duž administrativne linije, ukazuje glavni portparol KFOR-a.

Dušan Janjić, predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, kaže za Demostat da, kako stvari stoje, misija KFOR će ostati na Kosovu i u narednom periodu. Naš sagovornik ne isključuje ni mogućnost “stalnog angažmana NATO-a” na toj teritoriji.

- KFOR zasniva svoj rad na Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenin nacija 1244, dakle statusno je neutralan, i mislim da će ta misija i dalje biti prisutna na Kosovu. Ipak, moguće je da u nekom trenutku bude izmenjeno ime misije NATO na Kosovu. Istovremeno, veoma je značajno da u nastavku Briselskog dijaloga Beograd i Priština postignu dogovor o zajedničkom delovanju u domenu bezbednosti, kako bi se zajednički odgovorilo na zajedničke rizike, poput terorizma i vanrednih situacija, kao što su to bile razorne poplave, koje su se desile pre četiri godine, naglašava Janjić.

I penzionisani američki general Vesli Klark, koji je bio komandant NATO tokom bombardovanja SRJ u proleće 1999, zbog čega je ostao u lošem sećanju građanima Srbije, ocenio je tokom nedavne posete Prištini da “još nije došlo vreme da KFOR napusti Kosovo”. Prema Klarkovom mišljenju, vlasti na Kosovu “trebalo bi da koriste sredstva za ekonomski razvoj umesto za finansiranje svojih oružanih snaga”.

U sličnom “tonu”, Ambasada SAD u Prištini ponovila je da je transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova moguća isključivo kroz ustavne promene, što je predstavljalo reakciju na plan kosovske vlade da inicira preobražaj KBS u oružane snage Kosova bez ustavnih amandmana i tako izbegne veto poslanika Srpske liste, koja se protivi formiranju kosovske vojske, u parlamentu u Prištini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u proteklih nekoliko godina u više navrata ponovio nužnost ostanka KFOR-a za bezbednost Srba na Kosovu. Ilustracije radi, u maju prošle godine, prilikom posete Kini, kazao je: “Mi se osećamo sigurnijim, osećamo da su Srbi na Kosovu sigurniji kad je više pripadnika KFOR-a... Mi ne možemo na drugačiji način... Kako da zaštitimo naš narod u Kosovskom Pomoravlju, kako da zaštitimo naš narod u Gračanici, u Metohiji, nego to može da čini KFOR”. U novembru prošle godine, prilikom susreta sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, Vučić je istakao: “Zamolio sam ga (Stoltenberga) da, ne samo da ne ukidaju snage, već da nastave prisustvo u nesmanjenom obimu na Kosovu i Metohiji“... Zahvalio sam Stoltenbergu i članicama NATO na tome što održavaju mir i stabilnost na KiM, pre svega jedinicama Kfora. Uloga NATO u osiguranju sigurnosti i bezbednosti za naš narod, ali i za naše svetinje, od izuzetnog je značaja“.

Nemački Bundestag odobrio je ovog meseca nastavak misije nemačkih vojnika na Kosovu, u okviru Kfora, za još godinu dana. Misija nemačkog kontingenta započela je 1999. godine, a mandat mu se obnavlja svake godine. U okviru međunarodnih mirovnih snaga Kfor na Kosovu ima trenutno oko 400 nemačkih vojnika. Procenjuje se da će nastavak misije nemačkih vojnika koštati oko 29,8 miliona evra.