Samoopredeljenje, čiji lider je Aljbin Kurti, može da se nada pobedi na kosovskim izborima koji se očekuju krajem januara ili početkom februara, budući da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je umnogome porasla popularnost tom pokretu. Poznavaoci političkih (ne)prilika na Kosovu ocenjuju za Demostat da se pored povratka Kurtija na kormilo vlade, može očekivati da i u novi saziv vlasti uđe Srpska lista. Naši sagovornici ističu da će ukoliko ponovo postane premijer lider Samoopredeljenja učestvovati u nastavku Briselskog dijaloga Beograda i Prištine, ali ne očekuju da će ti pregovori dovesti do spektakularnih rezultata u narednih nekoliko meseci.

Odluka o izlasku na birališta na Kosovu, podsetimo, donesena je nakon što je Ustavni sud odlučio da vlada Avdulaha Hotija nije izabrana legalno, zbog glasa poslanika koji je prethodno pravosnažno osuđen zbog korupcije. Kurti i v.d. predsednice Kosova Vjosa Osmani već su postigli dogovor o zajedničkom nastupu na izborima. Kako su preneli prištinski mediji, Kurti je obećao Osmani da će biti druga na listi, odmah iza njega. Rival Kurtiju biće dosadašnji premijer Hoti, koji je glavni adut Demokratskog saveza Kosova, bivše stranke Vjose Osmani. Prema najavama, DSK neće praviti koalicije “ni sa jednim političkim entitetom”. I Demokratska partija Kosova istakla je svog kandidata za premijera – Envera Hodžaja, bivšeg šefa diplomatije.

Govoreći o predstojećim parlamentarnim izborima, Lazar Rakić, programski rukovodilac Centra za alternativno rešavanje sporova iz Kosovske Mitrovice, navodi za Demostat:”Prema istraživanju koje je objavio UBO Consulting prošle nedelje, Samoopredeljenje je apsolutni favorit za osvajanje najviše mandata. Prema ovom istraživanju, Samoopredeljenju se prognozira čak 52 odsto, dok su sve ostale stranke u padu“.

-Ukoliko se ovo zaista i desi, Samoopredeljenje će osvojiti oko 55 od 120 mandata, i u tom slučaju će biti u mogućnosti da samo formira vladu sa nekim od manjinskih poslanika. Ipak, u ovom slučaju treba očekivati da će Kurti tražiti širu postizbornu koaliciju i vladu koja će imati podršku od više od 61 poslanika. Dalje, što se Srpske liste tiče, ovde je važno reći da od 120 poslaničkih mesta, 20 je zagarantovano za manjinske predstavnike, od kojih 10 za predstavnike srpske zajednice i 10 za predstavnike ostalih zajednica. Srpska lista je u prošlom sazivu osvojila svih 10 garantovanih mesta, i ovoga puta treba očekivati da će oni dominantno osvojiti većinu ovih mesta. U ovom pogledu ne treba očekivati bilo kakvu promenu dok god je Srpska napredna stranka na vlasti u Beogradu. Postoje nekoliko ključnih razloga za to, ukazuje naš sagovornik.

^{Priština Foto: Albinfo, CC0, via Wikimedia Commons}

Rakić napominje da, s jedne strane, Srpska napredna stranka kontroliše i srpski i kosovski javni sektor u srpskim sredinama, te stoga ima mehanizme da kontroliše izborni proces.

-Zbog nesigurnosti ulaganja, u srpskim sredinama jedva da postoji realna ekonomija, te je stoga finansijska zavisnost od javnih resursa ogromna. S druge strane, važno je razumeti da će zvanični Beograd, ko god bio na vlasti, uvek imati uticaj na političko delovanje kosovskih Srba dok god postoji strah srpske manjine od albanske većine. Kad se neko oseća ugrožen on prirodno traži saveznika i zaštitnika, u ovom slučaju, kosovski Srbi će prirodno pratiti instrukcije Beograda dok god taj strah od većine postoji. Beograd je taj zahvaljujući kome kosovski Srbi učestvuju u političkom procesu. Da nema te političke odluke zvaničnog Beograda, izlaznost Srba na kosovskim izborima bi bila zanemarljiva, pogotovo na Severu, jer se kosovski Srbi ne identifikuju sa kosovskim političkim sistemom. Takođe, treba očekivati da će Srpska lista opet biti deo i naredne vlade. Kosovski ustav, koji je izveden iz Ahtisarijevog plana, nalaže minimum jedno mesto ministra i dva mesta zamenika ministra za srpske predstavnike. Ustav daje prostor premijeru za odabir vanstranačkih ljudi na te funkcije, ali bi takođe ti funkcioneri morali formalno da budu prihvaćeni od strane većine srpskih poslanika, u ovom slučaju Srpske liste, koja će sasvim sigurno kontrolisati najmanje 6 od 10 poslaničkih pozicija u kosovskom parlamentu, precizira on.

Upitan šta bi povratak Kurtija na vlast značio za razgovore Beograda i Prištine, kao i za ostala važna pitanja, poput sprovođenja Vašingtonskog sporazuma, Rakić kaže:“Što se tiče Sporazuma u Vašingtonu, Kurti se još u septembru oglasio i rekao njegova naredna vlada neće biti u obavezi da poštuje sporazum potpisan od strane Hotija i da taj sporazum neće biti ratifikovan u skupštini. Ipak, ostaje da se vidi kako će se nova američka administracija odnositi prema tom sporazumu“.

-Dalje, što se samog procesa dijaloga tiče, verujem da malo toga možemo da očekujemo u prvoj polovini ove godine. Biće potrebno vreme dok se nova vlada formira, zatvore neki drugi procesi poput izbora predsednika a tek nakon toga možemo očekivati da dobijemo više informacija o samom formatu dijaloga. Ono što o Kurtiju već znamo jeste da je on do sad bio puno kritičan prema dijalogu i da je zauzimao vrlo tvrde stavove o tome, i govorio o uspostavljanju novog principa u pregovorima, te stoga ne obećava da ćemo videti puno konstruktivnosti makar u 2021.godini, smatra Lazar Rakić.

Godina političkih potresa

Odlazeću godinu obeležilo je niz političkih potresa na Kosovu. U martu je “pala” vlada koju je predvodio Aljbin Kurti, i to nepuna dva meseca od formiranja. Glasanje o nepoverenju predstavljalo je epilog dubokog neslaganja između Samoopredeljenja i DSK. Početkom juna Avdulah Hoti je postao premijer, i u njegovu vladu ušli su, pored DSK, Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja, te Srpska lista (koja je bila deo i Kurtijeve vlade) i manjinske zajednice. U novembru je takođe došlo do promena na predsedničkoj funkciji - nakon što je potvrđena optužnica Specijalnog tužilaštva za ratne zločine OVK protiv Hašima Tačija, on je podneo ostavku, tako da je v.d. predsednika po automatizmu postala predsednica parlamenta Vjosa Osmani. Novi predsednik trebalo bi da bude izabran u skupštini, krajem februara 2021.

I Igor Novaković, predstavnik Saveta za inkluzivno upravljanje u Srbiji, poručuje za Demostat da što se tiče predstojećih izbora na Kosovu sve ukazuje na to da će Kurtijevo Samoopredeljenje osvojiti najveći broj glasova.

-Neki smatraju da Samoopredeljenje može da dobije čak preko 50 mesta. Što se tiče Srpske liste, svakako da će uzeti svih 10 mesta koja pripadaju srpskoj zajednici. Međutim, postoji minimalna mogućnost da podrška Srpske liste uopšte ne bude potrebna, iako će nesumnjivo oni dati članove vlade. Naime, ako Samoopredeljenje osvoji preko 50 mesta u parlamentu, u tom slučaju teoretski bi bilo dovoljno da uđe u koaliciju samo sa predstavnicima drugih manjina, objašnjava Novaković.

Prema Novakovićevom mišljenju, što se tiče i Briselskog dijaloga i Vašingtonskog sporazuma, “ključno pitanje glasi koliko će Samoopredeljenje osvojiti glasova”.

-Stabilna većina, koju ne mogu da ometaju koalicioni partneri i slaba opozicija, jeste ključni faktor koji može da pomogne implementaciju sporazuma postignutih u Briselu, ako postoji volja, naravno. Mislim da će nesumnjivo Kurti učestvovati u dijalogu u Briselu. Ali je pitanje kakvi će biti rezultati. Vašingtonski sporazum ne verujem da će da bude upitan, bez obzira sta je Kurti do sada izjavljivao. Već sada se "sporazum" tretira kao u suštini unilateralna politička obaveza koju je svaka od strana preuzela prema SAD. Sumnjam da će i Bajedenova administracija ići ka promeni odnosno napuštanju najvažnijih elemenata, i sumnjam da će Kurti u ovom slučaju ići protiv SAD, ocenjuje Igor Novaković.

Protivnik Vašingtonskog sporazuma

Aljbin Kurti je u septembru izrazio oštro protivljenje Vašingtonskom sporazumus, koji bi trebalo da dovede do normalizacije ekonomskih odnosa Beograda i Prištine. On je tada poručio: “Vašingtonski sporazum mi liči na  tekst u kojem je onaj ko ga je napisao tražio od svih u sobi da napomenu šta su zaboravili”. Uprkos takvoj retorici Kurtija, ne očekuje se da će on ukoliko osvoji novi premijerski mandat ići protiv volje SAD. Kako objašnjavaju nezvanično pojedine diplomate za Demostat:”Niko od kosovskih Albanaca ko je dosad bio na vlasti u Prištini nije išao đonom na Vašington, jer se savezništvo sa Amerikom smatra veoma bitnim, pa neće ni Kurti to činiti”.