#Sportska

Šta god ljudi mislili o kvalitetu i estetici njenog fudbala i(li) neretkom provlačenju kroz superligaške tesnace, niko ne može osporiti fantastična evropska dostignuća Crvene zvezde, sada već četvrtu sezonu za redom. Posle dva vezana učešća u Ligi šampiona, najtrofejniji srpski klub je drugi put od 2017. godine dogurao do nokaut faze LE, odnosno tek 17. u istoriji crveno-belih, računajući i odavno ukinuti Kup sajamskih gradova. I ne samo to, u kasu se slilo osam miliona evra direktne zarade od učešća u kvalifikacijama za LŠ, tri pobede i jednog remija u grupnoj fazi LE, a da sve bude berićetnije, pred zadnje kolo grupe L, svetski prvak iz 1991. toliko je  popravio rejting da nije isključeno da bude povlašćen sve do kraja sledeće trke za elitno takmičenje, jer teško je zamisliti da će ispustiti četvrtu titulu u nizu.  

^{Dejan Stankovic / Foto: Ptintscreen Youtube (Crvena Zvezda)}

I sve to sa Dejanom Stankovićem za kormilom stručnog štaba, čovekom sjajne reputacije uz vremena dok je sam nosio kopačke, ali minornog trenerskog iskustva pre nasleđivanja teške zaostavštine Vladana Milojevića. Možda su Zvezdan Terzić i ostatak uprave u idejama i metodama nekadašnjeg savetnika predsednika UEFA stvarno proročki prepoznali „štof“ za brendirano „odelo“, pa mu držali stranu i dok su se „prvi mačići bacali u vodu“, ali sigurno su se i oni prepadali svaki put kada bi ga korona virus i povrede sabijali uza zid. Terajući ga da smišlja prinudna rešenja, tj posegne za formacijom sa tri štopera i nabijenim veznim redom, odnosno zavrti ringišpil u kom su igračima svako malo menjane pozicije (najviše krilnom vezisti, lažnom špicu, napadaču, beku Benu).

^{Foto: Ptintscreen Youtube (Crvena Zvezda)}

Ili, recimo, svesno odustane od napadačke koncepcije i iz dosadnih defanzivnih zaseda (kao u dvorištu Genta ili kod kuće sa Hofenhajmom) ulovi potrebne rezultate, a kada mu odnos snaga i kadrovska situacija to dozvole, da signal za puštanje ručne, pa ekipa do vrha napuni mrežu Slovana iz Libereca. Vreme će tek pokazati koliki su zaista Stankovićevi limiti u sadašnjoj struci, jer ne treba žmuriti na povremenu paniku i dramatiku u LE i na mahove tanke partije u SLS, ali ne mora se čekati s pohvalama za iskazanu veštinu prilagođavanja datom trenutku. I krpljenja rupe otvorene odlaskom čoveka čiji su savršen pregled igre, asistencije i golovi doneli toliko radosti na „Rajka Mitića“ u poslednje četiri godine, pogotovo što su Kataija, Ivanića i Kangu povrede, kovid-19, sklonost ka osilacijama, malo sporije prilagođavanje i(li) poriv za soliranjem neizmenično saplitali u nošenju tereta ostalog iza Marka Marina. 

Milan Borjan nema problema sa elanom, konstantnošću i fokusom, šta više da nije njegovog znanja, iskustva i refleksa između stativama, vrednosti drugih bile bi bačene u vetar, a crveno-beli bi nastavili sa ispadanjem iz evropskih kvalifikacija u sezoni kupanja. Nije kanadski reprezentativac Nojer, Bufon, Ter Štegen, Oblak... ali... kada bi saigrači gubili tlo pod nogama on bi ostajao pribran, ako bi oni dizali belu zastavu on bi sam zabadao barjak pobede, pa mu je nova edicija spasonosnih reakcija u ovosezonsoj LE pored vrhunske statistike i izbora za najboljeg golmana 5. kola donela i novu dozu obožavanja od strane „delija“. 

^{Foto: Ptintscreen Youtube (Crvena Zvezda)}

Istih onih što uvek traže više i bolje od ekipe i vrhuške iz Ljutice Bogdana, pa je vrlo važno da li će i kako biti nadograđen veliki uspeh u Evropi, kako bi Zvezda ubuduće s više dovoljno dobrih rešenja (naročito na neuralgičnoj poziciji levog spoljnjeg defanzivca) i manje stresa ulazila u grupnu fazu i redovnije odlazila u eliminacione borbe. Tamo gde bi posle zimskog raspusta mogla da ukrsti „pesnice“ sa Viljarealom, Romom,  Arsenalom, Dinamom (ZG), Totenhemom, Napolijem, Lesterom... ili nekim od otpadnika iz Lige šampiona. Proba da još jednom pomeri granice srpskog fudbala ili makar hrabro „pogine“, ako je žreb spoji s jačim od nje.