Sama činjenica da je država u refleksnom pokušaju da amortizuje štetu nastalu masovnim priključivanjem poštara protestu i simpatijama javnosti za njihov položaj, mesec dana pred izbore morala da posegne za pokušajem da za obustavu rada okrivi privatne kurirske službe, dovoljno govori o tome koliko je situacija shvaćena ozbiljno. 

Da li će v.d. direktora Pošte Zoran Đorđević, bivši ministar iz redova SNS, platiti političku štetu nanetu vlasti, manje je važno u odnosu na pitanje kako je uopšte došlo do ovako masovnog izliva nezadovoljstva, odnosno da li su radnici zaista imali razloga za ovakav bunt i da li su tačne njihove tvrdnje da se preduzećem upravljalo loše.

Konačno, poštari su i protestovali i za mandata Đorđevićevog prethodnika na direktorskoj funkciji, Mire Petrović iz PUPS-a, kao i ranije, ali nijedan direktor nikad nije dozvolio da se štrajk razbukta u nacionalnu poštansku blokadu.

Kada se pogledaju finansijski izveštaji Pošte za poslednjih nekoliko godina, situacija u koju su dovedeni i preduzeće i radnici postaje jasnija.

Zoran Đorđević Poštu vodi od 2021. godine i od tada je poslovna dobit ovog preduzeća smanjena za dve trećine – sa 3,16 milijardi dinara u 2021. na 0,94 milijardi u 2022. godini. 

Rezultat iz 2021, međutim, predstavlja rekord, ali kada se zna da je je Đorđević došavši u martu na čelo Pošte, samo nasledio već napravljene i implementirane planove rada za tu godinu, upitno je koliko se ovaj rezultat može pripisati njemu, a koliko prethodnoj garnituri.

Međutim, ove nedelje, Pošta je objavila da je Vladi Srbije uplatila deo ostvarene dobiti za 2022. u iznosu od 1,22 milijarde dinara, i to „bez zaduživanja, iz sopstvenih sredstava“. 

Kako je moguće da preduzeće ostvari poslovni dobitak od 0,9 milijardi, a državi kao akcionaru isplati 1,22 milijarde i to samo kao „deo“ dobiti? 

Moguće je zbog nečega za šta Đorđević jeste odgovoran, a to je prodaja imovine Poštinog kablovskog operatera Pošta net Telekomu Srbija pretprošle jeseni. 

Zbog ovog posla, Telekom je Pošti u 2022. isplatio 2,37 milijardi dinara, čime je neto profit Pošte računovodstveno skočio sa 0,9 milijardi na 2,97 milijardi dinara.

Time se rad Pošte na prvi pogled čini sasvim dobrim, jer krajnji rezultat zapravo prikriva činjenicu da je zarada iz redovnog poslovanja, tojest prihod od prodaje robe i usluga kad se od njega odbiju troškovi, zapravo pao tri puta i predstavlja najgori rezultat  u poslednjih šest godina, za koliko Pošta drži objavljene finansijske izveštaje.

Ovo može biti i jedan od razloga zašto je firma toliko oklevala da prihvati zahteve poštara za povećanjem plata i za isplatu njihovog dela u dobiti, svesna da bi zapravo morala da im da sopstveno „meso“. 

Situacija u kojoj se našla Pošta jednaka je tome da čovek proda svoj automobil i onda svima objavi da su mu porasli prihodi, tojest da zarađuje više, iako u stvarnosti samo više nema auto, kao što Pošta više nema Poštu net.

Međutim, umesto da ovu situaciju objasni i Vladi Srbije i radnicima i raspodeli im samo dobit iz redovnog poslovanja, direktor Pošte je ove nedelje uredno državi uplatio više novca nego što je preduzeće ukupno zaradilo u čitavoj 2022. godini baveći se svojom delatnošću. 

Deo Poštinog tela tako je otkinut da se posle fijaska sa štrajkom poštara ne bi još moralo odgovarati i na neprijatna pitanja o sopstvenom radu.

Jedini put kad je Pošta ostvarila tako slabu dobit iz poslovanja bilo je još 2020. (0,64 milijarde), kada je država tri meseca bila u vanrednom stanju i čitave godine sve stajalo zbog kovida. 

U svim ostalim godinama i poslovna i neto dobit su uvek bile oko ili iznad dve milijarde dinara, i to ne računajući inflaciju zbog koje je rezultat iz 2022. realno još lošiji u poređenju sa ranijim godinama.

Pa ipak, jedan od uzroka koji su doveli do manje profitabilnosti u prošloj godini, zapravo je to što je Pošta u 2022. povećala plate, pa su troškovi za isplatu zarada i izdatke poput otpremnina skočili za 1,4 milijarde dinara. Iz ovoga bi se moglo zaključiti da poštari nisu imali osnova za protest, ali kad se zagrebe ispod površine, razlozi za bunt, a i za preispitivanje rada uprave, postaju vidljiviji.

Naime, u prve dve godine svog mandata 2021-2022, Zoran Đorđević je povećao davanja za plate i druge lične izdatke radnicima za 11,7 procenata po čoveku, ali je u tom periodu inflacija u Srbiji bila više od 24 odsto, što znači da te povišice nisu nadoknadile ni polovinu izgubljenog životnog standarda. S druge strane, njegova prethodnica, Mira Petrović iz PUPS-a je u svoje poslednje dve godine na čelu Pošte (2019-2020) plate podigla za 19,8 odsto, iako je inflacija u tom periodu bila samo 3,2 procenta, što znači da je životni standard radnika Pošte tada ojačao. 

Pritom je to urađeno za vreme najjače pandemije i pre pandemije, a da rezultati Pošte nisu toliko potonuli kao sada kad tih spoljnih prepreka nema. 

Recimo, u 2019. Petrović je plate podigla za 7,3 odsto, a Pošta je te godine imala poslovnu dobit od 2,2 milijarde. 

Đorđević je u 2022. plate podigao za 10,6 odsto (manje od inflacije) i poslovna dobit je potonula na 0,9 milijardi.

Na kraju svega, poštari su za sebe uspeli da izbore povišicu od 10 odsto sada i još 10 odsto od januara. 

Kako će Pošta to da plati i koliki će joj tada biti profit, jednom kada više ne bude novca od Telekoma, to već ostaje da se vidi.