Igor Božić, programski direktor televizije N1, u emisiji Pola sata Demostata izneo je niz zabrinjavajućih ocena o stanju medijskih sloboda u Srbiji. Osvrćući se na cenzuru, propagandu, ulogu nacionalnih frekvencija i pritiske na novinare, Božić je ukazao na trendove koji duboko ugrožavaju pravo građana na nepristrasne informacije.

 “Mediji nisu PR vladajuće stranke, odnosno ne bi trebalo da budu propagandno sredstvo za one koji su na vlasti, već treba da služe onima koji nisu zaštićeni u bilo kojoj državi, u bilo kom sistemu, pa tako i u Srbiji. Mi se trudimo to da radimo. Naravno, tražimo i dopuštamo kritiku u našem mediju, i kritiku i vlasti i kritiku opozicije” smatra Božić. 

Dodao je da “naš medij uređujemo isključivo po tome šta je interes javnosti i time smo se vodili od samog početka. Svi oni koji su nezaštićeni, koji su pod udarom, mi želimo da predstavimo i te ljudske price. Televizija N1 često ima problem da se pojave i javno govore ljudi koji misle slobodno, ali “nekada nemaju dovoljno hrabrosti da se pojave na N1 zato što to može da im ugrozi život, da im bukvalno ugrozi egzistenciju.” 

Komentarišući Demostatov kvalitativni monitoring Javnog servisa, Božić je ocenio da su građani koji isključivo imaju priliku da prate nacionalne frekvencije i Javni servis “bazično dezinformisani” i da je kontrola od strane vlasti nacionalnih frekvencija i Javnog servisa isključivo u propagandne svrhe i da to predstavlja “deset koraka unazad na medijskoj sceni.” 

On se osvrnuo i na paradoksalnu situaciju tokom protesta „Srbija protiv nasilja“, kada su zaposleni RTS-a informacije o događajima ispred svoje zgrade dobijali preko prenosa na N1. „To najbolje oslikava apsurdnost situacije i stege pod kojima rade novinari RTS-a,“ dodao je.

Podsećajući na različite faze u istoriji srpskih medija, od vremena Slobodana Miloševića do danas, Božić je naglasio da su pritisci na medije uvek postojali, ali da današnji oblici kontrole prevazilaze prethodne periode.

„Nekada su se pritisci ogledali kroz ekonomsku zavisnost medija ili suptilniju kontrolu. Danas je situacija drastično drugačija – svedoci smo gotovo potpune kontrole većine medija,“ kaže Božić.

Na pitanje šta bi savetovao kolegama iz RTS-a, Božić je odgovorio da, pre svega, “razmišljaju ko im zapravo obezbeđuje plate”, zatim “da se samo malo ugledaju na nas, da makar 20 % svog programa ugledaju na ono što mi radimo. Znam da bi oni bili informisani da prate ono što mi radimo, pa neka to pokažu svojim gledaocima. Mislim da bi to bilo pošteno”

“Ja ne vidim šta je problem da oni zaista organizuju debate. Mi hoćemo da organizujemo debate samo što predstavnici vlasti ne žele da dođu kod nas na televiziju, a kod njih žele i jedni i drugi. Ni opozicija nema problem da dođe. Dajte da vidimo te debate, organizujte ih normalno, organizujte ih pristojno i civilizovano da čujemo šta su stavovi i šta su argumenti, a ne da dozvolite jednu kakofoniju u studiju i to samo u nekom predizbornom periodu kada se zapravo građanima ogadi da gledaju to što gledaju,” smatra Božić.

Naglasio je da su poslodavci RTS-a svi građani Srbije koji plaćaju porez i da su oni “dužni prema građanima, a ne prema vlasti”. 
“Ovo su sredstva svih nas građana koji plaćamo porez, a svi plaćamo porez, koja idu u RTS. Dakle, oni su dužni prema nama građanima, a ne prema vlasti. Mi smo njihovi poslodavci. Mi smo poslodavci i te Vlade u krajnjoj liniji. Oni se ponašaju kada su na vlasti kao da je to njihova privatna imovina. Oni samo treba da rukovode, da posluju, da vode državu novcem koji su im obezbedili građani ove zemlje, a oni se ne ponašaju tako. Oni se ponašaju kao da je to njihova privatna kompanija, da mogu da rade šta hoće, da ne polažu račune nikome, jer imaju apsolutnu vlast od mesnih zajednica, opština, gradova, i na kraju Republike. Sve poluge moći su koncentrisane na Andrićevom vencu i vi ste kreirali sliku kod većine ljudi koji glasaju za vlast, kreirali ste sliku da je taj čovek koji vodi Srbiju CEO Srbije, generalni menadzer ove zemlje. Jeste, mada ne po Ustavu, ali je on čovek koji koristi naše novce, ono što su građani ove zemlje zaradili. To nije njegovo privatno”,  rekao je Božić.

Podsećajući na različite faze u istoriji srpskih medija, od vremena Slobodana Miloševića do danas, Božić je naglasio da su pritisci na medije uvek postojali, ali da današnji oblici kontrole prevazilaze prethodne periode.

„Nekada su se pritisci ogledali kroz ekonomsku zavisnost medija ili suptilniju kontrolu. Danas je situacija drastično drugačija – svedoci smo gotovo potpune kontrole većine medija,“ kaže Božić.

Analizirajući medijsku scenu nakon 2000. godine, kaže da “smo imali jedno otvaranje. Imali smo uvođenje nekih normalnih, demokratskih vrednosti. Pritisci na medije su tada bili drugačiji, pre svega, su počeli sa ekonomskim, ali to ništa nije nalik onome što imamo sada. Sada imamo jednu skoro potpunu kontrolu medija i ja mogu slobodno da kažem, da nije N1 i još par kablovskih televizija da bi ljudi ovde zaista živeli u mraku. Vidite da čak i u situacijama kada su demonstracije na ulici, kada se svašta dešava na ulicama, kada te informacije apsolutno ne dolaze do većinskog dela stanovništva, da neko uporno pokušava da kreira samo svoju sliku stvarnosti, zapravo, čini jedan zločin, jer ljudima ne daje mogućnost da se informišu.” 

Ističe da “Ljudi koji govore, koji iznose informacije koje su tačne, nisu oni ti koji štete ugledu države, nego vi koji pokušavate da sakrijete činjenice i sakrijete istinu. I vi radite protiv države zato što je vodite u smeru diktature, u smeru autokratije koja je evidentno na vlasti. Svi elementi koje možete da vidite su da se mi nalazimo zaista u stanju jedne autokratske vladavine, gde nijedna reč kritike neće biti shvaćena, već će to biti odmah shvaćeno kao poziv na rat, poziv na sukobe.”

Božić je podsetio da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, dobija kontinuirano loše ocene o stanju medijskih sloboda. Međutim, kako tvrdi, izostanak snažnijeg međunarodnog pritiska omogućava vlastima da nastave sa praksama koje ugrožavaju slobodu informisanja.

Na pitanje šta očekuje od novog saziva REM-a odgovorio je da ne zna šta da očekuje, ali da treba da vidimo “da li će Evropa zaista kontrolisati ceo taj proces? Da li će Evropa zaista stati iza monitoringa načina na koji se biraju članovi Saveta REM-a?” Smatra da mi imamo dovoljno dobrih eksperata koji rade po principima profesije i koji će moći nezavisno da procenjuju kvalitet televizijskog programa i da vrše svoju funkciju u REM-u, odnosno člana Saveta REM-a.
“Hajde da sačekamo, ali bojim se da sam previše optimističan zato što iz svega ovoga o čemu smo pričali u prethodnom periodu proizilazi da je režimu previše stalo da utiče i kontroliše medije da bi tek tako pustio da neko telo bez njihovog upliva u rad tog tela kontroliše medije. Zbog toga nisam optimističan. Vidim da, sada u ovim demonstracijama, protestima i tako dalje, se vrlo burno reaguje i na minimalne izlive pobune koje viđamo ovih dana na ulicama Srbije,” rekao je Božić.

Osvrnuo se i na prijavu Televizije N1 na Konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija. Prilikom predstavljanja elaborata pred Komisijom REM-a, kako kaže bilo je jasno da “režimu nikada nije padalo na pamet da dozvoli bilo kakvu slobodnu reč ovde, jer u suprotnom bi makar jednu nacionalnu frekvenciju pustio da radi profesionalno, ali oni to ne nameravaju da urade.” 

Iako zbog “uzburkane političke i društvene situacije” ne može da predvidi šta će se događati. Televizija N1 će i u budućnosti biti tamo gde se dešavaju najvažnije stvari, prenosiće sve događaje važne za građane ove zemlje. “Planiramo još više živih programa. To je ono što vidimo da publiku najviše zanima i da održimo status tzv. breaking news televizije. Dakle, kada se dešava nešto saznate prvi gledajući N1. To je u osnovi naše informativne kuće, jer mi smo isključivo informativna kuća. Nastavićemo da dajemo sva mišlenja koja postoje, koja su u domenu normalnih razmišljanja, koja nisu subverzivna i destruktivna,” zaključuje  Božić.