Mnoge nevladine organizacije ne rade svoj posao,  odnosno ono za šta su deklarisale svoje postojanje. Moj utisak je da su se pojedine nevladine organizacije okrenule lukrativnosti – poručio je Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, jedan od učesnika okruglog stola „Patriote protiv izdajnika“, koji je u Medija centru upriličio Atlantski savet Srbije u okviru projekta „Partnerstvo NATO – Srbija“ koji se realizuje uz podršku Ambasade SAD u Beogradu.

Prema njegovoj oceni, za to su krivi i davaoci grantova, jer oni po pravilu idu jednim ustaljenim, tradicionalnim putevima, bez evaluacija.

- Kada spominjem evaulaciju, nje se boji civilni sektor, ali se od nje ustručava i državna administracija. Kada prozivate na evaulaciju, posle te prozivke se veoma često upotrebljavaju reči poput “izdajnik” - ukazao je Lunić.

Razmatrajući zašto su nam rezultati u društvu tako porazni i zašto se kod građana smanjuje podrška Evropskoj uniji a naročito NATO-u, on je okrivio tri esnafa: politički, novinarski i civilni sektor. 

- Ukoliko gledamo koji je esnaf najkrivlji, ja bih apostrofirao civilni sektor. Mediji su već dugo vremena pod uticajem politike i finansija. Političari su po pravilu pod uticajem rejtinga, oni detaljno i konzistentno istražuju javno mnjenje da bi, shodno emociji građana, povećavali rejting. Ali, civilni sektor je deklarativno pod uticajem svojih programa, međutim, indirektno je pod uticajem ličnih benefita – istakao je Lunić.

On je naveo primer Ministarstva spoljnih poslova, uz tvrdnju da oni nemaju kriterijume za evaluaciju i da neće da donesu strategiju spoljne politike upravo da ne bi postojali takvi kriterijumi. 

- A kada pokušate da prozovete njihov rad po pitanju naših poginulih diplomata u Libiji, onda takvi pojedinci ili organizacije dobijaju etiketu izdajnika. Navešću primer i iz oblasti bezbednosti. Klub generala i admirala, koji ima tu ambiciju da u sektoru bezbednosti predstavlja pandan SANU, javno se hvali da ima donaciju od ruskog izaslanika odbrane. Ako znamo da ruski izaslanik odbrane pripada delu njihovog vojno-obaveštajnog sektora, onda se opravdano pitamo, kako možete objektivno da evaluirate naše nacionalne interese – upitao je Lunić.

Odgovarajući na pitanje zašto se upotrebljava narativ “patriota” i “izdajnika”, on je ocenio da se to čini iz prostog razloga što političarima na vlasti nije u interesu da na jedan strateški način reše naše normativne dokumente. Lunić je objasnio da mi imamo samo strateške dokumente iz oblasti odbrane.

Okrugli sto „Patriote protiv izdajnika” jedan je u nizu događaja koji će u narednom periodu organizovati Atlantski savet Srbije.