Demostat: Pre gotovo dve i po godine izvrsena je agresija na vasu zemlju od strane Rusije, koja je okupirala deo teritorije Ukrajine, i rat i dalje traje. Kako ocenjujete bileteralne odnose Srbije i Ukrajine od pocetka rata?

Martyniuk: Ukrajina i Srbija su partnerske zemlje, blisko povezane istorijski i kulturno. Ukrajina i Srbija se nikada u istoriji nisu međusobno sukobljavale i uvek su podržavale jedna drugu u teškim situacijama. Divan primer povezanosti između Ukrajine i Srbije jeste Žitije Svetog Save. Kako je saopšteno na zvaničnom sajtu Srpske pravoslavne crkve, Rastko je sa sedamnaest godina trajno napustio roditeljski dom i otišao u ruski manastir Svetog Pantelejmona na Atosu, gde je primio čin i ime Sava. To se dogodilo oko 1192. godine. Rusj je staro ime Ukrajine, a jedina pravoslavna mitropolija u Rusiji u to vreme bio je Kijev. Odnosno, još iz tih dalekih vremena možemo pratiti duhovno međusobno bogaćenje i kulturnu povezanost naših predaka, što je važno za buduću sudbinu naših zemalja.

Danas je važno to što Ukrajina i Srbija  međusobno poštuju teritorijalni integritet i suverenitet. Ovo stvara pouzdanu osnovu poverenja u odnosima između partnerskih zemalja. Osim toga, gledamo u istom pravcu – i Ukrajina i Srbija teže da postanu članice Evropske unije. Danas Oružane snage Ukrajine brane ne samo nezavisnost Ukrajine, već i bezbednost i budućnost ujedinjene Evrope, čiji je Srbija deo.

Dokaz intenziviranja bilateralne saradnje u nizu važnih oblasti je aktivan politčki dijalog na najvišem nivou. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, sastali su se četiri puta u proteklih 11 meseci: 28. februara ove godine u okviru Samita “Ukrajina – Jugoistočna Evropa” u Tirani, tri puta 2013. godine: 1. juna  u Moldaviji; 22. Avgusta u Atini (Grčka); 5. oktobra u Granadi (Španija). Prva poseta jednog ministra spoljnih poslova Srbiji nakon imenovanja Marka Đurića na mesto ministra bila je poseta ukrajinskog kolege Dmitra Kulebe (12-13. maja ove godine). Osim sastanaka sa gospodinom Đurićem, ukrajinskog ministra su dva puta primili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica parlamenta Ana Brnabić i predsednik Vlade Miloš Vučević. Štaviše, ova poseta je održana u okviru posete Srbiji prve dame Ukrajine Olene Zelenske na poziv prve dame Srbije Tamare Vučić.

Zahvalni smo Srbiji što je podržala relevantne rezolucije Generalne skupštine UN, posebno na podršci 11. jula ove godine Rezolucije “Sigurnost i bezbednost nuklearnih postrojenja Ukrajine, uključujući i nuklearnu elektranu Zaporožje”. Na taj način se trenutno jača bilateralna saradnja Ukrajine i Srbije. Radimo na tome da potpunije realizujemo postojeći ogroman potencijal bilateralne saradnje u korist kako Ukrajine, tako i Srbije.

Demostat: Koliko Ukrajinskih građana je napustilo Ukrajinu od pocetka rata i koliko ih je izbeglo u Srbiju? Kakav je njihov status i tretman?

Martyniuk: Od početka sveobuhvatne agresije, oko 6 miliona ukrajinskih državljana je napustilo Ukrajinu i ostalo u inostranstvu. Najviše ih je u zemljama EU – više od 4 miliona. Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije, RS je do maja 2024. godine pružila privremenu zaštitu 2.853 državljanima Ukrajine. Broj ukrajinskih državljana koji su se doselili u Srbiju posle 24. februara 2022. je više od 8000. O pažnji prema građanima Ukrajine koji su došli u Srbiju dovoljno govori pažnja predsednika Srbije, koji je lično posetio najugruženije među njima u centru u Vranju u junu 2022. Ukrajina je iskreno zahvalna na pomoći koju Srbija, vlasti zemlje, preduzetnici i neravnodušni ljudi pružaju ukrajinskim građanima. Tuga sa kojom su se Ukrajinci suočili nije ostavila po strani Srbe. Uvek ćemo biti zahvalni i nikada nećemo zaboraviti pruženu pomoć.

Demostat: Analize i procene Demostata ukazuju da Srbija, bez obzira na to sto jos uvek nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, može se reći da je značaj indirektne i direktne pomoći Srbije Ukrajini možda suštinski korisniji cak i od pojedinih clanica NATO-a. Kako komentarisete ovo?

Martyniuk: Želeo bih da navedem sledeće primere pomoći iz Srbije:

3 miliona evra kroz sistem OUN: 1,5 miliona evra preko Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) i 1,5 miliona evra preko Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNCHR).

32,4 miliona dolara donirala je Vlada Srbije na humanitarni račun Narodne banke Ukrajine (mart 2024). Vlada Srbije je dva puta pružila humanitarnu pomoć Ukrajini preko Mehanizma civilne zaštite EU. Energetska oprema je predata u martu 2023. godine, lekovi i voda za piće u avgustu 2023. godine.

Kao rezultat dogovora prve dame Ukrajine O. Zelenske i supruge predsednika Srbije T. Vučić, Srbija je Ukrajini obezbedila dva vozila hitne pomoći (u Ukrajinu su stigla 24. novembra  2022. godine), koja su predate centrima hitne medicinske pomoći u Harkov i Čerkasi. Obezbeđena je rehabilitacija i odmor u Srbiji (01-22.08.2023) za 50 igrača dečjeg tima FK “Sparta Černjivci”.

Trenutno, jedna od hitnih potreba Ukrajine je nabavka energetske opreme za obnavljanje normalnog rada energetskog Sistema oštećenog kao rezultat ciljanih raketnih napada Ruske Federacije. Ovo je prioritet za civilno stanovništvo Ukrajine. Ukrajina je već dobila takvu pomoć od Srbije i mi računamo na dalju podršku.

Demostat: Da li očekujete da Srbija učestvuje u posleratnoj obnovi Ukrajine?

Martyniuk: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rukovodstvo Srbije su na ovo pitanje jasno i više puta dali odgovor “da”. Obezbeđivanjem energetske opreme Srbija već učestvuje u obnovi Ukrajine. Nesumnjivo  ima još oblasti za dalju saradnju. Štaviše, učešće u posleratnoj obnovi Ukrajine je dvosmerna ulica. Proces će biti koristan ne samo za Ukrajinu, već i za samu Srbiju, reč je o prilici koja će biti korisna za srpsku privredu, samim tim i za rast blagostanja građana Srbije.