Naši sagovornici smatraju da će akcenat će biti na Povelji Ujedinjenih nacija, poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta država članica. Takođe smatraju da će ovaj samit doprineti konsolidaciji partnera zvaničnog Kijeva po pitanju jačanja podrške Ukrajini, ali sa druge strane doprineće pritisku na Rusiju što bi moglo da uključi pooštravanje i uvođenje novih sankcija. 

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegova švajcarska kolegnica Viola Amherd dogovorili su se da započnu pripreme za Mirovni samit na nivou šefova država i vlada u januaru mesecu ove godine. Tom prilikom Amherd je naglasila da “na kraju samita ne treba očekivati mirovni plan, već pokretanje mirovnog procesa”. 

Očekuje se da će na razgovore biti pozvano preko 100 nacionalnih delegacija, uključujući članice G7, BRIKS-a, ali i američki predsednik Dzozef Bajden.

Ovim povodom švajcarska vlada je saopštila  da je prvi korak razvijanje “zajedničkog razumevanja među državama učesnicama u cilju postizanja  sveobuhvatnog i trajnog mira u Ukrajini” u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom Ujedinjenih nacija. 

Viola Amherd/Foto:  World Economic Forum/Sandra Blaser

Kao deo priprema za mirovnu konferenciju Švajcarska vlada obavila je razgovore sa državama članicama EU, ali i Kinom, Indijom, Južnom Afrikom, Brazilom, Etiopijom i Saudijskom Arabijom, navodi se u saopštenju. 

Iako Rusija nije pozvana, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sastao se sa zvaničnicima i diplomatama iz Švajcarske. Švajcarska vlada je saopštila da Rusija neće biti pozvana u ovoj fazi pregovora, ali je istakla da bi trebala kasnije da bude uključena u proces. 

I ukrajinska i ruska strana imaju svoje “crvene linije” po pitanju postizanja sporazuma o okončanju ratnih sukoba. Podsetimo da je još u novembru 2022. godine, predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, liderima zemalja G7 predstavio “Formulu mira” za obnavljanje bezbednosti Ukrajine i međunarodnog poretka. Sastoji se od deset tačaka: demilitarizacija Zaporoške nuklearne elektrane, bezbednost hrane (odnosi se na nesmetan izvoz ukrajinskih žitarica), energetska sigurnost, oslobađanje svih zatvorenika i deportovanih (model razmene “svi za sve”), primena Povelje UN i obnavljanje teritorije Ukrajine u skladu sa važećim međunarodno pravno obavezujućim dokumenatima, povlačenje ruskih trupa, osnivanje Specijalnog suda za zločine ruske agresije na Ukrajinu, ekocid, sprečavanje eskalacije (efikasna garancija bezbednosti), potvrda završetka rata potpisivanjem dokumenta kojim se to potvrđuje. Ukrajina očekuje podršku svojih partnera za otpočinjanje pregovora o ovim tačkama. 

Sa druge strane, ruski zahtevi uključuju demilitarizaciju i vojno neutralni status Ukrajine, ustupanje dela teritorije Rusiji. Status ukrajinskih teritorija koje su ruske snage zauzele 2014. do sada je bio glavni kamen spoticanja za postizanje bilo kakvog mirovnog sporazuma. Ove godine navršava se 10 godina od Sporazuma iz Minska, dogovorenog pod pokroviteljstvom Nemačke, Francuske i OEBS-a za okončanje sukoba u regionu Dombasa. 

Stav Ukrajine je da će ovaj sukob okončati samo potpunim oslobađanjem od ruske okupacije i povratak međunarodno priznatih granica. Kijev je, već upozorio da će svako kompromisno rešenje sa Rusijom podstaći na dalje otimanje teritorija i rušenje međunarodnog prava.