Ovo je opasan trenutak u kome svet ulazi u novu fazu nadmetanja velikih sila. Neki to nazivaju novim Hladnim ratom između SAD i Kine, ali sukob se ne odvija samo na toj relaciji jer SAD ima mnogo saveznika i partnera na svojoj strani. Evropska unija je Kinu nazvala sistemskim rivalom, zbog njenog agresivnog ponašanja zemlje Azije poput Japana, Australije, Filipina postaju sve zabrinutije  i mislim da je ceo slobodni svet s jedne strane, a Kina i nekoliko njenih prijatelja s druge strane – kaže Metju Kronig, američki politikolog i strateg, trenutno potpredsednik Atlantskog saveta i profesor na Odeljenju za vladu u Školi za spoljne poslove na Univerzitetu Džordžtaun. 

On u razgovoru sa voditeljkom Tamarom Bajčić za podkast “Pola sata Demostata” kaže da je u strateškim pitanjima dostupnost sirovina neophodnih za nove tehnologije važna za geopolitičku poziciju neke zemlje. 

- To što u Srbiji postoje nalazišta litijuma, važno je pitanje za vašu publiku. Ovi kritični minerali su ključni za napredne tehnologije – nalaze se u našim mobilnim telefonima i presudni su za čipove, za veštačku inteligenciju. Tokom poslednjih nekoliko godina, Kina je preuzela dominaciju na tržištu, ne samo kada je reč o rudarstvu, već i u preradi tih minerala. Mislim da je na Zapadu sazrelo uverenje da ne možemo da budemo zavisni od neprijateljske diktature kada je u pitanju pristup tim važnim sirovinama. Zbog toga se ulažu napori da se osiguraju lanci snabdevanja kritičnim mineralima, kao i u drugim ključnim oblastima, kako bismo imali pouzdane i bezbedne izvore iz partnerskih i prijateljskih zemalja. Zato postoji pokret za eksploataciju i preradu kritičnih minerala u drugim delovima sveta. To je, na primer, bio deo Trampovog interesovanja za sporazum o kritičnim mineralima u Ukrajini. Takođe se vode razgovori o formiranju strateških rezervi kritičnih minerala. Kao što Sjedinjene Države imaju strateške rezerve nafte, koje se mogu koristiti u slučaju globalne krize, tako su potrebne i zalihe kritičnih minerala koje bi mogle da se iskoriste ukoliko bi Kina odlučila da obustavi isporuku – objašnjava Kronig.

Važni resursi Srbije

On priznaje da se plaši eventualne globalne destabilizacije sistema, posebno mogućnost kineske invazije na Tajvan. 

- Predsednik Si Đinping je jasno rekao da želi da preuzme Tajvan, ako može mirnim putem, ali ako ne, i silom. On je svojoj vojsci naložio da mu omogući sposobnost da izvrši invaziju na Tajvan do 2027. godine. To ne znači da će invazija zaista uslediti te godine, ali on želi da ima tu opciju. Dakle, od toga nas dele svega dve godine. Naravno, tu je i tekući rat u Ukrajini, koji bi mogao da se prelije i preko međunarodnih granica. Zato zaista mislim da postoji ozbiljan rizik od velikog rata – možda istovremeno i u Evropi i u Aziji. Izazov za Sjedinjene Države i njihove saveznike jeste da izgrade kapacitete kojima bi takav sukob mogli da odvrate, jer bi rat takvih razmera bio katastrofalan za sve – kaže sagovornik Demostata.

Potvrđuje da se jedno od najvećih i najkvalitetnijih nalazišta litijuma u Evropi nalazi u Srbiji ali da je oko tog projekta plasirano mnogo dezinformacija, stigme i straha i da je po tom pitanju društvo duboko polarizovano. Smatra da Srbija treba da bude srećna što poseduje te resurse, ekonomski, geopolitički i bezbednosno važne jer su ključni i mogu biti izvor prihoda i zaposlenja ne samo u rudarenju već i u preradi.

- Upozorio bih da je Kina već investirala u Srbiji. Iskustvo pokazuje da ti projekti često ne donose obećane koristi. Infrastruktura koju Kina gradi često nije kvalitetna. Znam da se ovde dogodila tragedija sa kineskom železničkom stanicom koja se srušila. Takođe, kineske kompanije često ne poštuju ekološke standarde koje mi imamo na Zapadu. Dolazi do zagađenja. Često se loše ophode prema radnicima, dovode kineske radnike umesto da zapošljavaju lokalno. Na kraju, domaćini često ne dobiju ono što su očekivali. Zato, kada razmatrate pitanje litijuma, dobro razmislite pre nego što dozvolite kineskim firmama pristup tim nalazištima – savetuje Kronig.

Rat informacija i dezinformacija

On na konstataciju voditeljke da u Srbiji postoji “sukob” informacija u kome se o kineskim investicijama gotovo ne čuju negativni narativi koji su i te kako prisutni zapadnim kompanijama, kaže da to zvuči kao propaganda. 

- Postoji mnogo problema sa kineskim investicijama i mnoge zemlje širom sveta su to shvatile – Italija, Litvanija, na primer, povukle su se iz kineske inicijative Pojas i put. Kina je veoma sofisticirana kada je reč o dezinformacijama. Upravo sam se vratio sa Tajvana: tamo kineske vlasti plaćaju lokalne influensere da promovišu kineske narative i šire antizapadna uverenja. Koriste veštačku inteligenciju, botove, lažne naloge da bi im narativi dobili veću vidljivost. Nisam stručnjak za Srbiju, prvi put sam ovde, ali ne bih bio iznenađen da Kina i ovde aktivno širi dezinformacije, podstičući lažne prokineske i antizapadne narative – ističe on.

Komentarišući svoje putovanje Evropom i sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a, Markom Ruteom i drugim evropskim zvaničnicima, između ostalog i u vezi sa potencijalnim ciljem izdvajanja 5% BDP-a za odbrambenu potrošnju, podseća da su se članice NATO-a još 2014. godine dogovorile da troše najmanje 2% BDP-a na odbranu. Međutim, nedavno je predsednik Tramp pozvao saveznike u NATO-u da taj prag podignu na 5% a u okviru dogovora da se 3,5% usmeri za tvrdu odbranu i 1,5% za druge bezbednosne troškove, poput sajber bezbednosti. Kaže da je to povezano i sa Kinom. Glavni izazov za SAD i njene saveznike je kako da istovremeno odvrate i, ako je neophodno, poraze Kinu, Rusiju, Iran i Severnu Koreju. Ako SAD moraju više da se fokusiraju na Kinu i region Indo-Pacifika, onda evropski saveznici u NATO-u moraju da preuzmu veći teret u odbrani Evrope od Rusije, smatra Kronig.

Na podsećanje voditeljke da je nedavno održana Konferencija o otpornosti SAD - Letonija upravo posvećena Baltičkim zemljama odnosno istočnom krilu NATO-a, Kronig ocenjuje da je to bio dobar skup.

Od koga se uči

- Atlantski savet sada više radi na temi nacionalne bezbednosne otpornosti – u Letoniji, ali i na Tajvanu  i drugde. Jer, kako vidimo u Ukrajini, ne ratuju samo vojske, već čitava društva. Ako bi došlo do ruskog napada na baltičke zemlje, ili kineskog na Tajvan, postavlja se pitanje kako ta društva mogu da budu otporna? Da li imaju energente, pristup internetu, zalihe hrane, vode, goriva, sve ono što im je potrebno za opstanak tokom rata? Neke zemlje koje se graniče s Rusijom, poput Finske, Estonije i Letonije, imaju više iskustva u tome i važno je da učimo od njih i da te lekcije delimo sa svetom. To će biti ključna stvar za bezbednost u 21. veku – tvrdi on.

Na pitanje voditeljke da li će, s obzirom na to da rat u Ukrajini traje već treću godinu i da je istočno krilo NATO-a pod velikim pritiskom, implementacija politike prema Kini biti problematična, odgovara da NATO i evropski saveznici imaju važnu ulogu u izazovu koji Kina predstavlja. 

- Ta država sistematski krade intelektualnu svojinu iz evropskih zemalja, krši ljudska prava – uključujući i genocid nad Ujgurima. Evropa je tradicionalno zagovornik vrednosti i ljudskih prava. Ako bi došlo do velikog sukoba između SAD i Kine oko Tajvana, to bi imalo globalne posledice i verovatno bi dovelo do globalne ekonomske depresije, što bi naravno pogodilo i Evropu. Zato su evropski saveznici poslednjih godina podržali američku strategiju prema Kini. U poslednjih nekoliko NATO saopštenja, Kina je pomenuta kao pretnja. Evropa ima važnu ulogu i u ekonomskom smanjenju rizika, u tehnološkom nadmetanju, pa čak i u vojnom prisustvu u Indo-Pacifiku, na primer, slanjem brodova za operacije slobode plovidbe, ili oficira na vojne vežbe. To je važno kako bi se Kini poslala poruka: ako napadnete Tajvan, to nije samo vaš sukob sa Tajvanom, već sa čitavim slobodnim svetom – ističe sagovornik Demostata.

Na konstataciju da Kina uveliko razvija 6G mrežu koja sadrži vojne kapacitete i za 15-ak godina će zameniti već instaliranu 5G, Kronig potvrđuje da se to odvija kroz suptilnu kinesku propagandu, strategijom civilno-vojne fuzije.

- U Kini ne postoji prava privatna kompanija, svaka firma ima partijskog nadzornika i dužna je da deli informacije sa Komunističkom partijom Kine. Kad je reč o 6G i Srbiji, moja snažna preporuka je da ne dozvolite kineskim firmama, poput Huaveja, da uvode 6G infrastrukturu. Rizici su brojni: špijunaža, jer sve informacije odlaze nazad u Peking u Komunističku partiju Kine, zatim ekonomska ucena jer je Kina već ucenjivala Južnu Koreju i Australiju kada im se nisu dopale njihove politike. Zamislite da sutra Kina odluči da isključi 6G mrežu jer joj se ne dopada neki potez srpske vlade. Ili da vas primora da zauzmete prokineski stav, čak i ako to nije u interesu vašeg naroda. Zbog svega toga, snažno savetujem da se odlučite za pouzdane zapadne partnere, a ne za Huavej – naglašava Kronig.

Koje sve opasnosti kriju popularne mreže

Na pitanje koliko je opasan kineski internet protokol nazvan SplinterNet, koji zvuči kao lik iz crtanog filma o Nindža kornjačama, ali je zapravo pokušaj da se postave nova pravila i izgradi nova arhitektura interneta, Kronig kaže da je to samo jedan od aspekata šireg nadmetanja između SAD i Kine u oblasti tehnologije. 

- Mi na Zapadu smo toliko navikli na tehnološku prednost koju imamo još od prve po redu industrijske revolucije, da uzimamo zdravo za gotovo činjenicu da su naše vrednosti, otvorenost i transparentnost, bile ugrađene u tehnologiju. Jedna prednost interneta je to što je otvoren, dostupan svima. Ali Kina ne voli taj model. Ona je autoritarna država i želi kontrolu. Već koristi veštačku inteligenciju za nadzor građana, na primer, kroz tehnologiju prepoznavanja lica. SplinterNet, dakle, predstavlja pokušaj da se stvori paralelni internet, odvojen od svetske mreže (World Wide Web-a). Već ga testiraju u Kini i nekim afričkim zemljama. Cilj je da imaju internet koji im omogućava potpunu kontrolu odozgo. Mislim da je to ozbiljna pretnja modelu otvorenog interneta koji uživamo već decenijama. Nadam se da taj kineski pokušaj neće uspeti – ističe Kronig.

Potvrđuje da je jedna od kontroverznih tema Tik-Tok, široko rasprostranjen iako starije generacije u tome vide opasnost pre svega zbog špijunaže. Ukazuje da Kina prikuplja sve te podatke, ne samo kroz Tik-Tok aplikaciju, već i podatke iz drugih aplikacija na telefonima korisnika. 

- Zamislite da su tokom Hladnog rata SAD dozvolile Sovjetskom Savezu da postavi prislušne uređaje na milione Amerikanaca. Naravno da to nikada ne bismo dopustili. A upravo to sada radimo tako što dozvoljavamo preuzimanje Tik-Toka. Drugo, istraživanja pokazuju da Kina koristi TikTok za širenje dezinformacija – prokineski narativi dobijaju više pregleda, a anti-zapadni sadržaji se guraju u prvi plan. Zbog toga mnogi stručnjaci za nacionalnu bezbednost u Vašingtonu, uključujući i mene, smatraju da Tik-Tok treba zabraniti. To je politički teško jer ga tinejdžeri i influenseri ga vole i zato pokušavamo da nađemo kompromis. Možda bi rešenje bilo da kineska firma proda Tik-Tok nekoj zapadnoj kompaniji. Zadržale bi se funkcije koje korisnici vole, bez bezbednosnih rizika – očekuje sagovornik Demostata koji se nada da će to ubrzo biti rešeno.

Šta poručuju srpski mediji

U priči o bezbednosti nezaobilazi se sajber bezbednost i mogućnost sajber napada. Peking ima sposobnost da prisluškuje podatke kroz međunarodne i regionalne kablove, njihove telekom kompanije su koristile tu poziciju i u Severnoj Americi i u Evropi da preusmeravaju saobraćaj kroz kineske servere. Problem koji će u buduće samo da raste, obuhvata i upotrebu veštačke inteligencije u sajber napadima što omogućava zlonamernim softverima da se brzo prilagođavaju zaštiti. Kronig potvrđuje da je to opasno i da je Kina jedan od najsposobnijih aktera u sajber prostoru. 

- Ima više vrsta pretnji. Špijunaža, ulazak u mreže, izvlačenje podataka... U SAD je, na primer, poznat slučaj napada „Salt Typhoon“ – gde je Kina uspela da se infiltrira u gotovo sve američke telekom operatere, poput AT&T-a. Sigurno je u Srbiji zabeležen slučaj tzv. „Signalgate-a“ u vezi s kongresmenom Majkom Volcom. Signal aplikacija je korišćena jer je šifrovana, Kinezi ne mogu da presretnu podatke iz nje. Druga vrsta pretnje je to što Kina mapira ove mreže da bi ih iskoristila u budućnosti. Kritična infrastruktura i u SAD i u Evropi, poput vodovoda ili struje, sve bi to moglo biti meta u slučaju konflikta sa SAD. Na taj način bi usporili raspoređivanje zapadnih snaga iz SAD ka Evropi i Aziji. Zato treba biti vrlo ozbiljan prema sajber aktivnostima Kine – upozorava Kronig.

On komentariše i to što kineska propaganda ima stvaran uticaj u srpskim medijima, uključujući RTS i televizije sa nacionalnom frekvencijom koje imaju jak uticaj na javno mnjenje. Potvrđuje da je paradoksalno to što gotovo da ne postoji otpor prema štetnim kineskim narativima, što se investicije iz te zemlje i iz Rusije promovišu, dok se one iz EU i sa Zapada jedva pominju. 

- Iznenadilo me je to što su mišljenja o SAD, Evropi i Zapadu negativna, a o Kini pozitivna. To deluje kao neki izvrnuti svet. Zapadni svet, izgrađen nakon Drugog svetskog rata, nije bio savršen, ali je postigao mnogo. Nije bilo velikih ratova između sila u poslednjih 80 godina. Životni standard u svetu je pet puta viši nego ranije. Godine 1945. postojalo je 12 demokratija, danas ih ima preko 100. Svet je postao sigurniji, bogatiji i slobodniji zahvaljujući poretku koji su SAD i Evropa zajedno izgradile. Kina sve to želi da sruši. Ona promoviše drugačije vrednosti, sprovodi genocid nad milionima Ujgurima, bavi se nepoštenom trgovinom, krade intelektualnu svojinu, gradi vojsku koja ugrožava susede. To može izazvati treći svetski rat. Zato mislim da je Kina danas možda najveća pretnja slobodnom svetu u istoriji, opasnija čak i od nacističke Nemačke ili Sovjetskog Saveza. U američkim anketama, Kina je daleko najviša pretnja u očima građana. I deo razloga što sam ovde jeste da prenesem tu poruku i pomognem Srbima da shvate koliki je to rizik – navodi Kronig.

Diplomatije, ali ne samo ona

Na opasku voditeljke da vladajuća partija u Srbiji stalno promoviše saradnju sa Kinom i Rusijom a da istraživanja Demostata jasno pokazuju da su prokineski i proruski sentimenti u potpunosti povezani s antizapadnim raspoloženjem, sagovornik podseća da i SAD imaju formalne diplomatske odnose s Kinom i da trguje s njom. To znači da ne treba prekinuti svaki kontakt, već da treba biti svestan rizika da previše zavisnosti od diktature koja želi da sruši svetski poredak, koristi silu i loše tretira sopstvene građane, nije dobar izbor. Smatra da diplomatski napori mogu da pomognu u odbrani od uticaja u kulturi, politici i ekonomiji, ali da napori moraju biti širi od diplomatije. 

- Pretnja iz Kine je sveobuhvatna, uključuje ekonomiju, tehnologiju, vrednosti, vojsku. Strategija slobodnog sveta mora obuhvatiti sve te aspekte. Srbija može igrati važnu ulogu. Kada govorimo o ekonomiji i tehnologiji, koristi se termin „de-risking“ ili smanjivanje zavisnosti. Dakle, možete slobodno izvoziti hranu u Kinu ili uvoziti kineske majice, ali kada je reč o vojnoj saradnji ili naprednim tehnologijama, treba biti veoma oprezan. Ako SAD to rade same, nema mnogo efekta. Ali ako su tu i Evropa i azijski saveznici, strategija ima veću snagu – ističe Kronig.

On navodi da postoji više novih inicijativa koje mogu da pomognu državama u finansiranju odbrane, što uključuje i osnivanje globalne odbrambene banke, po ugledu na Svetsku banku, ali za vojna ulaganja. Podseća da je i EU najavila nove pakete pomoći a to smatra dobrim modelom u kome NATO postavlja jasne zahteve i ciljeve, a institucije pomažu da se obezbedi novac. A na pitanje koji modeli otpora kineskom uticaju postoje u Srbiji kaže da je prvi korak  suprotstavljanje narativima. 

- Zato sam ovde. Da iznesem drugu stranu priče. I ovo što vi u Demostatu radite je važan deo toga. Sajber bezbednost je jedno od ključnih područja. U SAD imamo, recimo, Digitalnu laboratoriju za forenziku pri Atlantskom savetu, koja analizira i raskrinkava dezinformacije. Prvi korak je razumevanje. Ako Demostat ili druge organizacije, pa čak i državne institucije, prepoznaju i javno ukažu na kineske i ruske dezinformacije, to bi bila velika stvar. I sigurno ne bi trebalo dodatno olakšavati Kinezima širenje lažnih narativa kroz zvanične medije kao što je javni medijski servis – naglašava Kronig i dodaje da Kina mora da širi dezinformacije, a da mi samo treba da govorimo istinu. “A istina, na kraju, najčešće pobedi”, zaključuje Metju Kronig.