Do kraja ove nedelje, 6. juna, ističe još jedan produženi rok koji je Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) dala za okončanje pregovora između Gaspromnjefta i mađarskog Mola oko prodaje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Malo je verovatno da će razgovori dve strane do tada biti okončani a obe kompanije očekuju da OFAK još jednom odobri produženje. U međuvremenu, od kada je američka agencija odobrila Molu potencijalni status kupca, pregovori dve strane, bar prema periodičnim izjašnjavanjima srpskih zvaničnika, idu linijom “toplo-hladno”. 

Najpre su u Ministartsvu rudarstva i energetike objašnjavali da nisu strana u pregovorima, potom su sa Molom počeli razgovori čiji je cilj da  se obezbedi pozicija Srbije, pre svega garancije za rad rafinerije u Pančevu. Povremeno se pominjala i Petrohemija (za nas takođe izuzetno značajna), ali i uvećanje srpskog vlasničkog udela otkupom 5% akcija NIS-a. U početku su istaknute “crvene linije”, potom je rečeno da se napreduje i da je obim tema o kojima još nije postignut dogovor sa Molom smanjen. Onda se malo zaćutalo – baš posle izbora u Mađarskoj kada je vlast preuzeo Peter Mađar, ne baš sklon da sprovede u delo dogovore svog prethodnika, Viktora Orbana. 

Mađar pomrsio račune

Ubrzo je i u izjavama domaćih političara preovladao je pesimizam. A poslednjih nedelja, baš pred istek OFAK-ovog roka, kao da je sve zamrlo. Nigde bilo kakve vesti da li su razgovori dva glavna pregovarača nastavljeni i vidi li im se kraj. Kad su srpski interesi u pitanju, lopta se prebacuje u dvorište Mola koji, kako povremeno “procuri”, nikako da pruži garancije o radu pančevačke rafinerije. A i kako da pruži garancije kad su pregovori sa Rusima u ćorsokaku. 

Prema izvorima Demostata, priča nije zapela oko srpskih zahteva, jer mi i nismo strana u glavnoj liniji pregovora. Taktiku je okrenula Rusija nakon promene vlasti u Mađarskoj uz pretpostavku (a moguće je i najavu) da novi premijer neće slediti dogovore Putina i Orbana. Taj dogovor je podrazumevao da i posle prodaje Molu, u NIS-u neformaono ostane posredan uticaj Rusa, što novi premijer sigurno je, ne bi podržao. U tom kontekstu, moguće je da “visi” i ranije dato odobrenje OFAK-a Molu da uđe u dogovor o transakciji, jer je Vašington nedvosmisleno podržavao prethodnu vlast u Mađarskoj. 

Koliko je za ovaj poslovni poduhvat važna promena na čelu države kod naših suseda kao i geopolitička vrteška, jasno je iz strukture vlasništva Mola u kome presudan uticaj na poslovanje ima mađarska vlada. Iako ona formalno ne drži većinski paket akcija u svom direktnom vlasništvu, kroz specifične pravne i vlasničke mehanizme obezbedila je potpunu kontrolu nad strateškim odlukama. Drugim rečima, ko je na vlasti, taj upravlja i Molom.

Kad akcija zlata vredi

Naime, mađarska vlada poseduje “zlatnu akciju” odnosno jedinu iz serije “B” koja nosi pravo veta na sve ključne strateške odluke, uključujući promenu statuta, spajanje sa drugim firmama, prodaju imovine ili pokušaje neprijateljskog preuzimanja od strane stranih kompanija. Takođe, značajan deo akcija, oko 30%, vlada je prebacila na tri javne fondacije (MOL New Europe, Mathias Corvinus Collegium i Maecenas Universitatis Corvini). Ovi entiteti su pod direktnom kontrolom države i glasaju u skladu sa interesima zvanične Budimpešte. Najzad, statutom kompanije propisano je da nijedan pojedinačni akcionar ili grupa akcionara ne može da iskoristi više od 10% glasačkih prava prilikom glasanja u skupštini kompanije. Ovo pravilo sprečava bilo kog privatnog ili stranog investitora da preuzme operativnu kontrolu, dok je država izuzeta iz ovih ograničenja kroz prava koja joj pripadaju. 

Zbog ovakve strukture, MOL funkcioniše kao produžena ruka mađarske energetske i geopolitičke strategije u regionu, što se jasno vidi i kroz aktuelne međunarodne pregovore oko preuzimanja većinskog udela u srpskom NIS-u. 

I dok traju nagađanja o tome šta se dešava poslednjih nedelja između glavnih pregovarača, Gaspromnjefta i Mola i zašto su pregovori u ćorsokaku, odnekud se pojavilo još nekoliko zainteresovanih kupaca ali se mediji nisu njima preterano bavili. Pominju se biznismeni Ranko Mimović (koji je navodno predao zahtev OFAK-u i već mesecima čeka odluku), Bogoljub Karić i jedan privrednik iz Slovenije, kao i dve kompanije, iz Nemačke i Švajcarske. Ali, niko osim Mola do sada još nije dobio odobrenje OFAK-a da uđe u razgovore o prodaji NIS-a, pa se spekuliše da je reč samo o pokušaju da se izvrši pritisak na Mol i Gaspromnjeft kako bi do dogovora ipak došlo. Uz sve to, nikako i da se razjasni uloga nacionalne naftne kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ADNOK-a, sa kojom Mol pregovara o preuzimanju manjeg paketa NIS-ovih akcija, naravno ako do dogovora sa Gaspromnjeftom dođe.