Novi Zakon o zaštiti potrošača (ZZP) stupio je na snagu 1. maja ali će njegova primena početi tri meseca nakon objavljivanja u Službenom glasniku, preciznije 1. avgusta. Izuzetak su samo dve odredbe koje su počele da se primenjuju odmah.

Jedna od njih, sadržana u čanu 6, dobra je vest za potrošače jer će trgovci na čitak i lako uočljiv način morati da istaknu i prodajnu i cenu po jedinici mere kao i da na svojoj internet stranici objave cenovnik i to u digitalnom obliku koji je pogodan za automatsku obradu i pristupačan za softverska rešenja kojima se upoređuju prethodne cene roba ili usluga. Cenovnik mora biti ažuriran u realnom vremenu a trgovac je dužan i da ga objavi na Nacionalnom portalu otvorenih podataka u okviru svog naloga. Detalji objavljivanja cenovnika trebalo bi da budu preciznije propisani podzakonskim aktom, ali tog dokumenta još nema na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine iako bi taj deo zakona trebalo već da se primenjuje.

Ipak, koliko god da su potrošači zadovoljni što će uvidom u cene raznih roba i usluga moći lakše da se opredele, toliko bi trebalo da ih zabrine to što primedbe koje su se u javnoj raspravi čule na član 4 uglavnom nisu uzete u obzir. Naime, taj deo zakona, takođe sa primenom “odmah”, propisuje da se novi ZZP primenjuje na odnose između potrošača i trgovca a izuzetak nastaje kada je taj odnos uređen nekim od posebnih zakona koji je usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije (EU). U takvim slučajevima neće se primenjivati ZZP već taj posebni zakon – na primer zakoni o komunalnim delatnostima, energetici, elektronskim komunikacijama, trgovini… Praktično, u oblastima gde je do sada, prema iskustvima organizacija za zaštitu prava potrošača, bilo najviše žalbi.

Prepisivanje na državnom nivou

- To je najpogubnija odredba sa stanovišta zaštite potrošača doneta očigledno pod velikim pritiskom. Njome je ZZP-u uslovno ukinut status krovnog, sistemskog zakona koji ni jednim drugim zakonom ne možete da pobijete. Takođe, odluku da li će se primenjivati odredbe ZZP-a ili naprimer Zakona o energetici u delu koji se odnosi na potrošače i njihova prava, odlučivaće Vlada Srbije. To je još jedan apsurd jer Vlada nije stručno, već političko telo i ona će doneti odluke koje odgovaraju krupnim trgovcima posebno onima koji pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa (distribucija struje, vode, toplotne energije…). Inače, za primenu tog člana ne postoji nikakva potpora u neobrazloženoj tvrdnji da je to naša obaveza prema EU - kaže za Demostat Jovan Ristić iz Udruženja potrošača “Efektiva” i autor knjige “Nevidljivi zakon” napisanoj u okviru EU projekta kroz koji je prikazana porazna sudska praksa u primeni ZZP-a.

On dodaje da je sporna odredba doslovce prepisana iz crnogorskog zakona iako njihov pravni sistem nije isti kao naš. Uz to, naglašava Ristić, iz evropskih direktiva zakonodavac je lukavo protumačio kako EU daje prednost sektorskom pristupu u odnosu na opšti sistem zaštite prava potrošača iako takav stav nigde u dokumentima Unije ne može da se nađe. Podseća da je prvobitna ideja bila da čak i propisi lokalnih samouprava, koji imaju status podzakonskih akata, imaju prednost nad zakonom. To bi bila nasilna zaštita povlašćenih trgovaca, kaže on, uglavnom komunalnih preduzeća čije poslovanje regulišu lokalne vlasti, što relativizuje ceo ZZP. Ostala je, međutim, u Zakonu o komunalnim delatnostima, jedna odredba koja direktno upućuje na akte lokalne samouprave a ti akti nisu usklađeni ni za Zakonom o obligacionim odnosima ni sa ZZP-om.

- Poseban problem u primeni ovog zakona su veliki državni sistemi i njihov odnos prema potrošačima. Naprimer, Zakon o energetici katastrofalnim članom 197 pravi diskriminaciju među korisnicima i kažnjava potrošače koji nemaju “pametna brojila” a njih je 83% u Srbiji time što im ako sami ne očitavaju brojila, isporučuje račune koji se zasnivaju na prosečnog potrošnji, takoreći odokativnom metodom. Jako problematičan biće i zakon o elektronskim komunikacijama koji potrošačima umanjuje pravo na reklamaciju – ističe Ristić.

Švedski sto i novi rokovi

Objašanjava da su novim zakonom umanjeni rokovi za reklamaciju po osnovu saobraznosti. Mesec dana je period u kome potrošač može da ukaže na to da kupljena roba nije saobrazna (ranije je bilo šest meseci) i u tom prvom koraku, po principu “švedskog stola” bira da li će iskoristiti pravo na popravku, na zamenu, na raskid ugovora (što uključuje povraćaj novca od strane trgovca) ili pravo na umanjenje cene. U drugom periodu koji sada traje 23 meseca (ranije 18) važi pravilo dva stepenika: u prvom su popravke ili zamena pa ako to nije moguće ili nisu urađeni u zakonskom ili ugovorenom roku, prelazi se na “drugi nivo” - raskid ugovora ili umanjenje cene.

- To je apsolutno povlađivanje trgovcima. Jeste da su njima ovim zakonom nametnute neke obaveze, ali ključno pitanje, kvalitet robe, gde imamo problema sa monopolistima, ostvareni su najveći prodori na štetu potrošača i njihovih ranije stečenih prava – tvrdi Ristić.

Ukazuje da u novom zakonu ima pozitivnih unapređenja, pa je sistem “obavezna opomena pred utuženje” ponovo uveden tako da komunalna i državna preduzeća neće moći da sporna potraživanja od korisnika ustupe odmah javnim izvršiteljima već će o njima odlučivati sud. Neće biti moguće ni obustavljanje usluge ukoliko je korisnik uložio prigovor a uredno izmiruje nesporne obaveze. Usvojena je kroz zakon i direktiva EU o digitalnim proizvodima, što je dobro samo iako je veliki deo Srbije digitalno nepismen pa je dometa te odredbe relativno mali. Definisana su i pitanja nepoštene prakse, poput navlačenje potrošača na putovanja, večere ili događaje čiji je cilj stvaranje utiska da je neophodna kupovina proizvoda koji se promoviše, navodi Jovan Ristić.

Inače, iz starog zakona preuzete su odredbe o uslovima za upis u registar udruženja i saveza koji se vodi kod Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Registrovane organizacije imaju pravo da kod državnih organa konkurišu za projekte u oblasti zaštite potrošača, ali za “upad” na tu listu potrebno je da ispune određene uslove. Moraju u kontinuitetu da rade tri godine, da dokažu stručnost i veštinu, raspolažu odgovarajućim kadrovskim, materijalnim i tehničkim kapacitetima neophodnim za tu delatnost i da sve to dostave kroz izveštaj Ministarstvu. Uslovi praktično održavaju status quo i praktično zaustavljaju svaki pokušaj osnivanja novih udruženja, jer teško da tokom tri godine neka nova organizacija preživi bez finansiranja a još su manje šanse da angažuje stručnjake i ostvari neku značajniju aktivnost kojom bi potvrdili zahtevano iskustvo, stručnost i veštine.