Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2015. uspostavila Međunarodni dan (svakog 11. februara) kada se prepoznaje ključna uloga žena i devojaka u nauci i tehnologiji. Ovaj dan promoviše angažovanje žena i devojaka, na koje i dalje utiču predrasude i rodni stereotipi koji ograničavaju njihov pristup i učešće u polju nauke. Prema podacima Ujedinjenih nacija, manje od 30 procenata istraživača širom sveta su žene.

Prema izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko), stepen upisa mladih žena je posebno nizak u oblastima informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), prirodnih nauka, matematike, statistike i inženjerstva. Sledeće priče prikazuju primere tri mlade naučnice iz zemalja partnera NATO-a koje narušavaju ovaj trend.

Dr Željka Antić je naučni savetnik na Institutu za nuklearne nauke „Vinča“. Celog života je zanima nauka, što ju je motivisalo da završi doktorat iz hemije i hemijske tehnologije.

Dr Antić ceni to što istraživanjem stalno trenira svoj mozak da bude logičan, jasno razmišlja i postaje sve bolji u rešavanju problema. „Kao naučnik, smatram da je moj rad važan i da će imati direktan uticaj na živote ljudi, bar u dugom roku. Karijera u nauci otvara mogućnosti za rešavanje globalnih izazova u vezi sa zdravljem, bezbednošću, klimatskim promenama, održivom energijom i hranom, između ostalog“, istakla je Antićeva.

Iako u naučno-istraživačkom polju u Srbiji karijere ima više žena nego muškaraca, dr Antić je i dalje uverena da devojke i žene treba bez predubeđenja da biraju svoju profesiju. Ona voli o ovoj temi da razgovara sa svojom jedanaestogodišnjom kćerkom i njenim prijateljima, kao i da ih ohrabruje da prate svoja profesionalna interesovanja. „Moj savet za sve mlade zainteresovane za karijeru u nauci, naročito za devojke i žene, jeste da im je takva karijera na dohvat ruke“, rekla je dr Antić.

Ona učestvuje u višegodišnjem projektu u programu Nauka za mir i bezbednost, čiji je cilj razvoj nove tehnologije za otkrivanje i prepoznavanje isparenja eksploziva na velikim područjima. U istom projektu učestvuju i istraživački timovi iz Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.

Kako program Nauka za mir i bezbednost podržava mlade žene u nauci

Učešće u aktivnostima koje podržava NATO program Nauka za mir i bezbednost otvoreno je naučnicima i stručnjacima iz članica i partnera NATO-a, nezavisno od pola. Štaviše, višegodišnji projekti u okviru programa nude podršku u vidu stipendija mladim naučnicima tokom ranih faza njihovih karijera. U 40 novih projekata u ovom programu započetih tokom 2020, 37 od 88 stipendija dodeljenih mladima je dato ženama. Aktivnosti u okviru programa takođe pružaju prilike za učenje kroz obuke i kurseve o visoko specijalizovanim temama poput naprednih tehnologija i sajber odbrane. Povrh toga, u programu se visoko cene talenti angažovani u ovim aktivnostima, čime nove generacije naučnika dobijaju svoje uzore.