Trenutna kretanja u svetu koja mnogi nazivaju ne samo turbulentnim nego i tektonskim pomeranjima, najpre se reflektuju na globalnu ekonomiju. Profesor Nikola Seneši, investicioni konsultant koji je bio gost podkasta “Pola sata Demostata” tvrdi da je to faza u kojoj svet nema mogućnosti da evolutivno reši probleme. 

- Ranije je sociologija učila da svako društvo ima evolutivni i revolutivni karakter. Podsećam, Bretonvudskim sporazumom nakon Drugog svetskog rata je svet pod uticajem Amerike, po mom shvatanju ispravno, prešao sa koncepta nacionalnih država koji je u Evropi bio uzrok neprestanih ratova, na koncept sloboda. To je dobra ideja iz koje je kasnije proizašla globalizacija. Krajem hladnoratovskog perioda koji je usledio a čije smo mi žrtve sada, svet se deli na tri dela koja se međusobno ne razumeju niti imaju tendenciju da se razumeju. To je objasnio, po mom mišljenju najbolji geopolitičar, Henri Kisindžer. Trenutno, to znači da sa geopolitičke strane Amerika kao najveća sila na svetu, sa fantastičnim geografskim položajem, okružena morima, ne prihvata i ne razume nacionalno biće Rusije sa konceptom njihove kosmičke globalizacije, kako to interno nazivaju. Svi zajedno ne razumeju Kineze. To komplikuje činjenica da je Afrika, kao drugi po veličini kontinent, sada sa preko 1,5 milijardi stanovnika, koja je do pre par decenija bila pet puta manja od Evrope, i dalje tretirana od svih kao kolonija ili polukolonija iz koje se vade resursi. To proizvodi ogroman migracioni pokret ka Evropi, nezaustavljiv i koji menja demografsku, ekonomsku, kulturnu i na kraju vidimo i političku strukturu Starog kontinenta - kaže profesor Seneši.

Dodaje da to znači da evolutivni kapacitet prelazi polako u revolutivni, što se može reći i na drugačiji način: Na ivici smo vojnih ili kvazivojnih konflikata. Svet je polako počeo da klizi u desnicu, to se može videti i u Srbiji, a vrlo je slična situacija u gotovo svim regionima sveta. U Evropi, taj trend raširio se iz pojedinih delova gde i mi pripadamo ka Centralnoj Evropi, vidimo ga u Nemačkoj, Austriji, Italiji a takav razvoj je i u Americi, Rusiji i Kini. Preteško je reći da se razvijaju diktature, ali taj pokret proizvodi teške desničarske autokratije sa kojima svet nije znao da se snađe.

- Svet je trenutno bez empatije, bez razumevanja za potrebe druge strane i to je prvi problem. Drugi je filozofske prirode, o čemu je još sjajan profesor Đurić govorio: “Svet je izgubio osnovnu poziciju morala”. Ako se posmatra istorijski, svet se pretakao kroz feudalni moral, pa kroz religiozni, početkom 20. veka dominantan je bio porodični moral koji se pre dvadesetak godina praktično raspao. A kad svet nema moralnu vertikalu, gubi i osnovni etički orjentir. Kad pojedinac nema tu vertikalu, porodica prestaje da bude osnovna ćelija društva, sada više to i ne učimo, nalazimo se u situaciji woke (vouk) pokreta gde smo svi dezinformisani i zbunjeni. To je svet u ovom trenutku – ističe sagovornik Demostata.

Trgovina oružjem nosi privredni rast

To menja ekonomiju. Svetska ekonomija i dalje raste, ali “zahvaljujući” brojnim ratovima, što nije ni normalno ni etički prihvatljivo. Trgovina oružjem postaje dominantna grana, nafta postaje ucenjivački resurs... Ekonomija raste na strukturno nezdrav način svuda u svetu. Na pitanje da li je takav ili bilo kakav rast potreban ili je dovoljna pravednija raspodela, Seneši kaže kako ne veruje da je socijalizam (ne govori o komunizmu) mrtav i da duboko veruje u postavku Sen Simona da su ljudi dobri po svojoj prirodi. 

- Živimo u Srbiji koja je bogata zemlja i ima sve predispozicije da bude bogata, više nego što imaju nordijske zemlje gde je šest meseci mrak. To je sistem komparativnh i apsolutnih prednosti Dejvida Rikarda i Adama Smita. Potreban nam je samo povratak morala, da se ljudi usabore oko bilo čega. Ja sam previše star da bih definisao oko čega će da se usabore studenti, mladi, koji su budućnost ovog društva ali oko nečega je neophodno kako bi došlo do drugačije raspodele u društvu – objašnjava Seneši.

Upitan da prokomentariše istraživanja, između ostalih i Nemačke privredne kmore, koja ukazuju na pogoršanje investicione klime u srpskoj ekonomiji, on ističe da je osnovno pitanje: Imamo li mi ekonomiju, jer trenutno pričamo o nečemu što je farsa.

- Naša ekonomija je strukturno već duži niz godina postavljena na potpuno pogešnim osnovama. Rado bih prisvojio misao Ramba Amadeusa koji je rekao: “Mi smo u stvari hteli demokratiju, a dali su nam liberalni kapitalizam u kome se nismo snašli”. Struktura naše ekonomije zavisi od nekog oblika državnog kapitalizma koji kaže: mi ćemo da pozajmimo novac, da gradimo puteve gde se najlakše realizuje korupcija, pa ćemo nešto nekima da preraspodelimo. To je klijentelistički kapitalizam. U nekom trenutku sa našim kvazi Nju dilom uspeli smo da dođemo do nekog rasta prošle godine, 2024. godine pa sam i sam bio prilično optimističan. Ali, to strukturno nije dobro. Iz tog investicionog ciklusa dobili smo povećanje investicionog rejtinga od jedne agencije (mada to nije bilo baš objektivno i bez lobiranja) ali drugim agencijama to ne pada na pamet da urade. Ne možemo govoriti o zdravoj ekonomiji i zdravoj investicionoj klimi. Trenutno imamo nekoliko projekata vezanih za EXPO koji ja ne smatram lošim. Bio sam vrlo srećan kada smo dobili organizaciju te izložbe, ali nisam znao da će od toga da se napravi EXPO država. Sada imamo jedan specijalizovani EXPO koji košta nekoliko stotina miliona evra i koji se koriste za marketing a korupcijska je baza za sve ostalo gde se ne kritikuje samo vrh vlasti – navodi profesor Seneši i ističe da smo za korupciju u zemlji svi krivi, počev od onoga ko traži vezu za lekara, pa do samog vrha vlasti. Bio bi, kaže, mnogo strožiji od Nemačke privredne komore jer se ne radi samo o lošoj investicionoj poziciji, već o situaciji da kada završimo ovaj ciklus ulaganja, ostaćemo goli na drumu.

Da li bi nam pomoglo kad bi bilo i drugih investitora da ulažu u biznis koji može da se nastavi i posle EXPO izložbe, bilo je sledeće pitanje. Seneši kaže da bi nam investitori bili dragoceni, ali da ih je malo jer oni ozbiljni nemaju interesa da dolaze ovde. 

Šta posle EXPO izložbe?

- Posebno bi nam značilo pravo okruženje za razvoj lokalnih investicija, lokalnog preduzetništva koje uopšte nemamo. Ranije kad prođete Starom Pazovom, pravili su ljudi neku plastiku, nešto prodavali, radilo se... Sada toga više nema. Nemamo podršku srednjoj klasi, preduzetništvu jer to nikog ne interesuje. S druge strane, imate ogroman problem nedostatka tehnologije. Mi fizički više ne možemo da napravimo bilo šta. Puteve nam grade stranci a imali smo Energoprojekt koji je bio jedna od sedam najvećih kompanija u svetu, bila je fantastična kompanija. Imali smo Hidrotehniku, Mostogradnju… Došli smo do toga da ne možemo rudnik da otvorimo a da ne pozovemo Kineze, ni put da napravimo ako ne pozovemo Azerbejdžan. Evropsku uniju ne zovemo jer ona kontroliše trošenje. Ako opet ne počnemo mi da radimo, sva deca će nam otići iz zemlje i suočićemo se sa najvećim problemom – demografskim. A onda vam dobra ili loša investiciona klima ne znači ništa - ističe sagovornik Demostata.

Na procenu EBRD da će Srbija imati mnogo manji rast nego što su to domaće projekcije, ove godine tek 2,5%, u narednoj zahvaljujući EXPO 3,3% (što je ispod proseka regiona), kaže da se naš BDP zasniva na pozajmljenom novcu kojim se nešto gradi pri čemu se gradi vrlo skupo uz, sasvim sigurno, veliku korupciju. 

- O budžetu i dugovima se vrlo malo priča, a u samo dva dana krajem prošlog meseca u proceduru su ušla dva zakona o zaduživanju: za inkluziju u osnovnom obrazovanju oko 60 miliona evra od MMF, drugi je 22 miliona. Kada se zaustavi to masovno zaduživanje, kada EXPO (za koji zaista želim da uspe, to je dobro za imidž zemlje) bude prošlost a to je vrlo blizu, ostaje veoma mali potencijal da naša privreda izraste u jaku i stabilnu, sa snažnim srednjim i malim preduzećima, jakom tehnologijom, zasnovana na obrazovanju. Tehnologija je ključ svake ekonomije, a tu smo na ivici katastrofe. Nismo u stanju da napravimo gotovo išta, nemamo ni adekvtne institute. Ipak, imamo jako dobre ekonomiste koji shvataju da strukturne reforme uz jedan dogovor stručnjaka, mogu da se sprovedu. Ali, to bi bio potpuni zaokret u odnosu na ovo što sada imamo, poput zaduživanja da bi se nešto ranije uzeto otplatilo, što ni jedan ekonomista ne može da preokrene u dobar smer – naglašava Nikola Seneši.

Kad se lupi šakom o sto

Potpuni zaokret, kaže, zahteva iskrenost prema narodu. Ne veruje da bi oslanjanje na proizvodnju električnih vozila i industriju komponenti za tu granu moći da podigne BDP zemlje. Podseća da je ta uloga bila namenjena prvo Fijatu, koji je otišao, pa se neće ostvariti ni preko Stelantesa, jer se u Kini sve to proizvodi mnogo jeftinije. Oslanjanje na tu proizvodnju je populistička priča koja zaboravlja druge delove Srbije, Kuršumliju, Novu Varoš, Priboj gde smo u FAP-u kačili “mercedesov” znak pa ni to nije uspelo. 

- To su sve mere malog dometa, podjednako kao ograničenje marži u maloprodaji, ili ona dva kuvana jaja, “super cena”, parizer… sve su to bile dobre namere, ali se u jednoj slobodnoj ekonomiji ne može na taj način uticati na cene koje su tržišna kategorija, a pogotovo ne može modelom “lupi šakom u sto”, ili “od sad ćete ovako”… Uradio sam malo istraživanje, uz ogradu da je rađeno na mreži Linkedin koja ne daje reprezentativan uzorak. Od 1.000 pratilaca koji su odgovorili na anketu, samo 3% je izjavilo da su osetili snižene cene. Preostali odgovori bili su da će “uslediti inflacija”, ili “nema nikakve promene” ili “opet su se izvukli maloprodajni lanci”. Inflacija ne može da se reši tako, crtanjem na tabli. Rast cena se rešava ili uvođenjem nove konkurencije ili aktiviranjem antimonopolskog zakona što je posao sistemskog karakreta, treba ga znati i treba znati koje su posledice toga – napominje Seneši.

On se nada i da su sankcije koje američka administracija najavljuje NIS-u više marketinška priča i da će u nekom tenutku, kao ranije kad je predsednik rekao da veruje u dobro rešenje, iz nekog aviona građanima saopštiti da se od toga odustalo. Takođe se nada da je država nešto osmislila, a da to nije nacionalizacija imovine što bi bilo ravno katastrofi, jer Rusi ne žele da prodaju svoj udeo u toj kompaniji.

- To nije pitanje samo NIS-a. Ni jedna kompanija ili banka više neće moći da radi sa tom kompanijom. Imaju oni neke rezerve, možda će biti nekog keša, ali dugoročno, to je na granici katastrofe za ovu zemlju. Slikovito: NIS ima rafinerije, 300 stanica odakle se distribuira gorivo a da ne govorim o gasu koji je  verovatno zapakovan u iste sankcije. Sve se prebacije na cisterne čime se vraćamo u 70-e godine prošlog veka. S druge strane, brine me što se sve to dešava u oktobru, kada se zbog grejne sezone očekuje najveća potrošnja pa je naša prgovaračka pozicija najgora. Ako to bude uticalo i na Srbijagas, nećemo moći da radimo. Očekivao sam da će mađarski Mol da otkupi deo NIS-a, pričalo se o tome, ali sada više ne i biće veliki problem ako ova vlast ne izvuče nekog “keca iz rukava”. To bi moglo da bude “odlažemo sankcije još jednom” pa je ovo bilo marketing, da bi mi rekli “super” - kaže profesor Seneši.

Država diže ruke od odgovornosti za upisanu imovinu

Ističe i da je poskupljenje struje koje se sada najavljuje, moralo da dođe kad-tad, jer je pogrešan stav da se preko niske cene struje “pegla” standard. Umesto da se oslanjamo na jeftinu energiju, a ona jeste jeftina, trebalo je da naučimo da štedimo. Nemamo odnos prema štednji, ne recikliramo, a kada bi svaka zgrada ili bar većina imala solarne panele, mi bi se preporodili. A farsa oko tendera za očitavanje brojila, koji je bio namenjen jednoj grupi ponuđača ali je dva puta oboren jer je, između ostalog, favorizovani ponuđač dao skuplju ponudu od konkurentske grupe firmi, odraz je klijentelizma u Srbiji, smatra Seneši. 

- Činjenica je da ni sam EPS ne štedi struju jer ima previše energije koja se izgubi kroz mrežu. Svako selo ima nekog “majstora”, koji zna da zavrne šraf ili postavi magnet, nije samo vrh vlasti sklon “kreativnom” sticanju. Za EPS se može kriviti čovek koji je sa pečenjare prešao na čelo kompanije pa je u peć ubacio blato umesto lignita. Mi smo tako od zemlje koja je bila drugi po veličini evropski proizvođač, postali uvoznici lignita, ne rade nam peći i to je pojedinačna krivica. Ali, poskupljenje struje sigurno je da će podići inflaciju. Takođe, moramo da se suočimo sa jednom velikom inflacijom koju proizvedi fiksni kurs – najavljuje profesor Seneši.

Kaže i da je pokušao da shvati zakon o upisu svojine, najavljen kao zakon o legalizaciji objekata, a koji je vrlo opskuran, napisan na 19 strana. 

- Ono što sam shvatio nije bilo dobro, ono što nisam, nadam se da će biti poboljšano kroz skupštinsku proceduru. Kod njega nije pitanje kako će se odraziti na tržište nekretnina, jer će sigurno malo povećati ponudu i sniziti cene, ali pravo je pitanje kako će se odraziti na sve nas koji imamo neke stare kuće. Zgrožen sam, a to je moje lično shvatanje, što tim zakonom država diže ruke od odgovornosti za ono što je upisano. Bićemo u velikom problemu, nećemo znati da li će i koje kuće da se urušavaju, jer će upis biti moguć i samo sa izjavom da je to vaše, bez građevinske i svih ostalih dozvola. Biće velikih problema oko toga šta je čije, biće i oko toga što je rečeno da ako se u ovako kratkom roku neko ne upiše, ta nekretnina će da pripadne državi. To ima elemente konfiskacije. Ne može tako. Može da se sruši ako je eventualno nelegalan objekat, ne može da se prisvoji – ističe on.

Ovakav zakon mnoge stvari ne reševa, što se obično događa kada se ne konsultuje struka, ne održi javna rasprava. I to nije prvi put, zakoni iz ove oblasti tako se usvajaju već godinu dana unazad. Podseća da smo u oblasti izgradnje u više navrata donosili nove zakone. 

- U vreme kada je ministar bio Bane Ivković, 90-ih godina, bilo je drugo vreme, usledio je “Veljin” zakon, a potom 2015. sa izmenama 2018. i zakon iz perioda kad je ministarka bila Zorana Mihajlović. To je bio dobar zakon, ali je administracija našla ogroman prostor da ne uradi ništa, što nije bilo pitanje samog zakona. Svetska banka je godinama finansirala Katastar da bi napravili nešto što je možda lepo, ali ne radi. Ovaj novi zakon sada bi trebalo da do kraja godine omogući upis svojine nad 4,8 miliona nelegalnih objekata. Podsećam, najpre se 2015. tvrdilo da ima 1,2 miliona građevina bez dozvola, potom je bilo 2,5 sada je 4,8. Nešto je napravljeno u međuvremenu iako je nelegalna gradnja okarakterisana kao krivično delo. “Jastrebovi” su znali da mogu da se oslone na ovaj sistem, masovno su zidali jer zakon ne važi isto za njih i za vas. Inače, taj povećan broj utvrđen je nakon dva satelitska snimanja, jedan je finansiran iz kredita Svetske banke, ali je bio neuspešan, dok je drugi, četiri puta veći kredit odobrila EBRD i to je urađeno relativno uspešno – ističe Nikola Seneši i zaključuje da će za Katastar biti gotovo nemoguće da savlada ovoliki priliv neupisanih i nelegalnih objekata kada već godinama ne može da se izbori sa oko pola miliona predmeta koji čekaju rešavanje.