Početak godine, naime, nije bio dobar za Angelu Merkel, jer je izgledalo da su joj kola opasno krenula nizbrdo zbog načina na koji je upravljala izbegličkom krizom. Novine su pisale da je Merkel, po oceni velikog broja Nemaca, pustila previše izbeglica u Nemačku, te da bi birači zbog toga mogli da joj okrenu leđa. Tamošnja štampa je predviđala da bi na kancelarskoj poziciji mogao da je zameni kandidat Socijaldemokratske  partije (SPD) i bivši predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.

Izbori u Šlezvig- Holštajnu pokazali su, međutim, sasvim suprotno i umnogome poljuljali nadu socijaldemokrata da će posle septembarskih parlamentarnih izbora Šulc biti novi kancelar.

CDU je u toj pokrajini sa oko 2,5 miliona birača, što je relativno mali broj za Nemačku, osvojila 32 odsto glasova, dok je Šulcov SPD dobio tek 27,2 odsto.

© Raimond Spekking / CC BY-SA 4.0 (via Wikimedia Commons) Martin Šulc

Nošen krilima “šulcomanije”, koja je vladala početkom godine, Šulc se nadao pobedi. Olako, pokazalo se, pa mu je nedeljni poraz zbog toga još teže pao. “Žestoko se nerviram”, preneli su nemački mediji Šulcove reči izrečene u uskom krugu partijskih saradnika.

Zeleni su u Šlezvig-Holštajnu osvojili 12,9 odsto glasova, Liberalno-demokratska partija (FDP) značajnih 11,5 odsto, Južnošlesko udruženje birača 3,3 odsto, dok će u pokrajinski parlament prvi put ući i desničarska Alternativa za Nemačku sa 5,9 odsto glasova.

Nemački državni medij Dojče vele piše da su potop doživeli Pirati, koji su sa 8,2 odsto spali na 1,2 odsto, dok je Levica ostala na 3,8 odsto.

Pobeda u Šlezvig-Holštajnu je važna i jer je SPD bio u prednosti kao vladajuća stranka u toj pokrajini.

SPD je pre nekoliko nedelja od Angele Merkel doživeo poraz i u Sarskoj, a Šulc je tada izjavio da je CDU poveo sa 1:0, ubeđen da će popraviti rezultat i preći u vođstvo.

Šulca sada, međutim, gubi sa 2:0, a slede najvažniji pokrajinski izbori u Severnoj Rajni-Vestfaliji, koji se nazivaju i “malim saveznim izborima”. Severna Rajna-Vestfalija je najmnogoljudnija pokrajina u Nemačkoj sa više od 18 miliona stanovnika i smatra se da bi ishod tih izbora mogao da sa sigurnošću ukaže na pobednika saveznih izbora.

Šulcu, ako izgubi i Severnu Rajnu-Vestfaliju, odakle i sam potiče, preti potpuni brodolom. Njegov socijaldemokratski brod je dobrano zaljuljan porazima u Sarskoj i Šlezvig-Holštajnu i razorni pogodak hrišćansko-demokratskog torpeda u Severnoj Rajni-Vestfaliji ostavio bi mu samo tanku nadu u mogućnost da Angela Merkel do septembra i saveznih izbora počini ozbiljne greške, što je za iskusnu kancelarku malo verovatno.

Prognoze u Severnoj Rajni-Vestfaliji predviđaju borbu “prsa u prsa”, jer istraživanja javnog mnjenja kažu da bi SPD mogao da dobije 32 odsto glasova, a CDU tek nešto manje, odnosno 31 odsto.

foto: Tobias Kleinschmidt, Angela Merkel

Analitičari smatraju da bi Šulc mogao da doživi politički sunovrat ako SPD u nedelju izgubi Severnu Rajnu-Vestfaliju, “tvrđavu” kojom neprekidno vlada 39 godina, a Angela Merkel bi imala sigurne izglede za još jedan kancelarski mandat.

Mediji se sada pitaju “ima li nade za Šulca” i “ko može zaustaviti Angelu Merkel”. “Šulcu se ne piše dobro. Sumrak Merkelove nije na vidiku”, ocenjuje “Špigel”.

Augzburger algemajne piše da je “sve izglednije da je euforija oko Šulca početkom godine bila tek privremena”, dok Mitelbajeriše cajtung ocenjuje da “brod SPD put nastavlja ljuljajući se, dok tanker CDU plovi sve odlučnije”.

Tririšer folksfrojnd, prenosi Dojče vele, upotrebljava poređenje s vozom i konstatuje da “ako se ovako bude nastavilo, Angela Merkel može i u spavaćim kolima da ode po četvrti kancelarski mandat”.

Nirnberger cajtung,  međutim, ocenjuje da je “velika zabluda već sada proglasiti da je Šulcov voz skrenuo na slepi kolosek” i da je prerano za to. “Prognoze za socijaldemokrate su slabije, ali su i dalje znatno iznad nivoa na kojem su bile pre dolaska novog čoveka na čelo stranke”, navodi taj list.

U Šulca veruje i bivši šef SPD i nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel, koji smatra da je bivši predsednik Evropskog parlamenta i dalje ozbiljan protivkandidat Angeli Merkel.

To mišljenje, međutim, ne dele i Nemci, jer bi, kako pokazuju poslednje ankete javnog mnjenja, njih 47 odsto glasalo da Angela Merkel ponovo bude kancelarka, ako bi bili mogući direktni izbori za tu funkciju, dok bi Šulcu glas dalo tek 28 odsto ispitanika, što je za deset procentnih poena manje nego početkom marta.  

Kako je Angela Merkel uspela da odigra “povratak otpisanih” za samo nekoliko meseci?  

Istraživanja govore da Nemci veruju kancelarki jer smatraju da ima iskustvo i ugled u svetu, sposobna je da sprovodi odluke, zna da pregovara i poštena je. Oni, takođe, misle da Angela Merkel dobro ume da sarađuje sa muškarcima, poput predsednika Rusije, SAD i Turske Vladimira Putina, Donalda Trampa i Redžepa Tajipa Erdogana.

U tim oblastima Nemci veruju više njoj nego Šulcu, tvrde istraživači javnog mnjenja.

Nemci kancelarku uvažavaju i jer se ponaša i izgleda kao “jedna od njih”. U to su ih, između ostalog, ubedile i njene fotografije sa odmora, koje se smatraju za “suvo zlato” u izbornim kampanjama, pošto pokazuju ženu koja odmor provodi kao i milioni njenih sugrađana, bez luksuza, jahti i bogatih prijatelja, nego sa mužem, opušteno i prirodno. Time se biračima šalje poruka da se najmoćnija žena ponaša kao i sva druga.

Angela Merkel je očigledno dobro naučila lekciju svog političkog oca i dugogodišnjeg kancelara Helmuta Kola, koji je rekao da birači glasaju za onoga ko im izgleda kao čovek od koga bi kupili polovan automobil.

Kako sada stvari stoje, Nemci bi radije pazarili polovni automobil od Angele  Merkel nego od bivšeg ljubitelja dobre kapljice Martina Šulca, kome se, moguće, posle saveznih izbora u septembru neće pružiti prilika ni da omiriše šampanjac.