Predstojeće “veliko okupljanje” lidera “zapadnobalkanske šestorke u Berlinu, pod okriljem nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona diplomate za Demostat nezvanično tumače kao   odbijanje Nemačke i Francuske da prepuste Sjedinjenim Američkim Državama vodeću ulogu u rešavanju kosovskog problema i drugih pitanja koja se tiču budućnosti ovog regiona. Naši izvori preciziraju da Nemačka i SAD imaju različite pristupe, jer je Nemačka protiv “prekrajanja” granica i razmene teritorije kao načina za rasplitanje “kosovskog čvora”, dok SAD podržavaju i takve “recepte”, vođene pragmatičnim principom - da se što pre dođe do sporazuma. Prema njihovom mišljenju, Berlin i Pariz, zapravo, prave “račun bez krčmara” jer  “najkrupniji problemi” Balkana, pre svega kosovsko pitanje, ne mogu biti rešeni bez aktivnog učešća Vašingtona, i “zelenog svetla” Moskve.

“Nemačka se plaši da bi bilo kakvo razgraničenje u slučaju Kosova dovelo do pojačanih apetita za promenom granica na Balkanu, pre svega u BiH”, konstatuju predstavnici diplomatskih krugova, koji isključuju mogućnost da će se “na stolu” u nemačkoj prestonici na samitu 29. aprila naći konkretan plan za konačni status Kosova, iako se ovih dana učestalo pominjao “scenario” dvostrukog suvereniteta - da Kosovo zadrži teritorijalni integritet, ali da Srbija uživa neki suverenitet nad Srbima na Kosovu i nad srpskim svetinjama.

Kao “realniju opciju”, diplomate navode da će  Merkel i Makron “nekim obećanjima, ali i davanjem garancija” nastojati da podstaknu aktere u Beogradu i Prištini da se “pokrenu sa mrtve tačke i približe sporazumu”. U tom kontekstu, naši sagovornici pominju da je moguća najava ubrzanja evropskih integracija (uprkos protivljenju većine Francuza), nemačkih i francuskih investicija u Srbiji i na Kosovu, “pre svega u infrastrukturu i izgradnju autoputa od Niša do Merdara i od Podujeva do Prištine”.

“Cilj je da se Rusija potisne iz odlučivanja o Kosovu. Njena moć na Zapadnom Balkanu je i dalje velika, ali, istovremeno, gubi pozicije u ovom regionu, što se već desilo u poslednje vreme u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Grčkoj.  Zato  Moskva grčevito nastoji da zadrži uticaj u BiH preko Republike Srpske, i u Srbiji. Rusija nastoji da utiče na situaciju u Srbiji preko veza sa ljudima iz vlasti, preko određenih medija, crkve, stranaka i NVO. Najvažniji cilj Rusije jeste da uspori put Srbije ka EU i spreči ulazak u NATO. Zbog toga će Rusi, iako će održavati na najvišem nivou odnose sa srpskom vlašću, pomagati sve koji su protiv evroatlantskih integracija, uključujući  opozicione ili kvaziopozicione stranke”, kažu zapadne diplomate.

Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, komentariše za Demostat da je “u svakom slučaju” sastanak u Berlinu važan, pre svega, jer su taj skup sazvale Nemačka i Francuska, “glavni akteri Evropske unije”. On napominje da se radi o okupljanju lidera Zapadnog Balkana - predstavnika Srbije, Kosova, Albanije, Crne Gore, BiH i Severne Makedonije, iako se u našoj javnosti stekao utisak da je tema isključivo Kosovo.

^{foto: Medija centar Beograd}

- Učesnici će se, kako to najčešće biva na sastancima takvog formata, okupiti na radnoj večeri, ali biće i “radnih kontakata” mimo toga. Glavni motiv domaćina,  Nemačke i Francuske, jeste da pošalju jasnu poruku zemljama Zapadnog Balkana da im je mesto u EU, što je značajno, imajući u vidu da imamo višemesečni zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, i da je izrečeno niz kritika na račun Unije, ne samo iz “usta” srpskih vlasti, već i albanskog premijera Edija Rame. Stoga, Merkel i Makron će preneti učesnicima da su regionu potrebni mir, povratak dijalogu i pitati ih da li i dalje njihove države hoće u EU, i, ako je odgovor potvrdan, zašto one žele članstvo u Uniji. To je važno i za “finiš” kampanje za izbore za Evropski parlament, pre svega za nemačku kancelarku, koja je uložila mnogo truda i energije da se očuva stabilnost Balkana. Ona će, takođe, ponoviti da “nema promene granica”, smatra sagovornik Demostata.

Janjić očekuje i da će se u nemačkoj prestonici govoriti o “novom formatu pregovora o Kosovu”, uz napomenu da je “gotovo sigurno da neće biti nikakvog konkretnog papira o budućem sporazumu na tom skupu”. Kako objašnjava, naredna faza dijaloga o Kosovu istinski  će početi tek nakon formiranja novog saziva Evropske komisije, na jesen, a do tada će dijalogom, pored predstavnika odlazeće briselske administracije, rukovoditi izaslanici Nemačke i SAD.

Dušan Janjić, takođe, ističe da Nemačka i Francuska strahuju od mogućih sukoba u regionu, naročito na severu Kosova, zbog čega će Merkel i Makron preneti “zapadnobalkanskoj šestorki” da je neophodno sačuvati bezbednost. Kao “potencijalnu pretnju” očuvanju stabilnosti i on, poput diplomata,  vidi Rusiju, “koja ima veliki potencijal da utiče na destabilizaciju situacije na Zapadnom Balkanu.

Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, komentariše za Demostat da su Francuska i Nemačka najuticajnice zemlje EU u “praktično svim aspektima, uključujući pitanje proširenja”.

- Razvijeno je osećanje da Evropska komisija pokušava da pokrene  proces proširenja, dok su države članice EU sve nevoljnije da u tome učestvuju, budući da su nezadovoljne tempom sprovođenja reformi i uspostavljanja poverenja u državama Zapadnog Balkana. To se naročito odnosi na Srbiju i Kosovo, koji će biti glavne teme berlinskog sastanka. Makron i Merkel će jasno staviti do znanja predstavnicima dveju država da je krajnje vreme da postignu sveobuhvatan sporazum koji će de facto značiti uzajamno priznanje. Oni će kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju reći da ni Francuska ni Nemačka ne podržavaju takse od sto odsto koje je njegova vlada nametnula za robu iz Srbije i BiH, dok će Vučića upozoriti da ponavljanje uvredljive i, čak, ratnohuškačke retorike, pojedinih predstavnika srpske vlasti, nikako ne doprinosi procesu postizanja sporazuma koji bi, na kraju, trebalo da omogući obema stranama da se pridruže EU. Dakle, očekujem jasne poruke Makrona i Merkel, ali ne i opipljive rezultate od berlinskog susreta. Uprkos svemu, možda bi bilo od koristi liderima Zapadnog Balkana da pažljivo saslušaju ono što bude izgovoreno i da “progutaju” kritike, zaključuje Altman.