Prošle godine Srbija i Finska obeležile su 95 godina od uspostavljanja diplomatskih predstavništava a amabasador te zemlje u Beogradu, Niklas Lindkvist ocenjuje da su odnosi, na pragu stogodišnjice, veoma dobri. On je u podkastu “Pola sata Demostata” koji je vodila Tamara Bajčić, rekao da mu je posebno bilo drago što je prošle godine finski ministar spoljnih poslova posetio Srbiju, kao i predsednik finskog parlamenta i predstavnik parlamentarnog Odbora za spoljne poslove a održane su i političke konsultacije. 

- Imamo veoma dinamičnu saradnju. I na ekonomskom planu trgovinska razmena raste. Kao ambasador, voleo bih da se ona još više poveća. Naravno, to zavisi od kompanija, a mi nastojimo da im pomognemo pri ulasku na srpsko tržište. Jedna od oblasti saradnje, koja je istovremeno i bilateralna i multilateralna, jeste predsedavanje Finske Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ove godine. To znači da smo veoma angažovani sa svim državama učesnicama, među kojima je i Srbija. To je forum u okviru kojeg ćemo sigurno imati mnogo prilika za saradnju. Takođe, sarađujemo sa našim nordijskim kolegama ovde i započećemo veliki projekat o pametnim gradovima. Organizovaćemo različite događaje širom zemlje kako bismo predstavili pristup nordijskih zemalja ovom pitanju, budući da smo u našem regionu već zajednički radili na tome. Mislim da bi to mogao biti dobar primer i za Srbiju da iz toga uči – kaže ambasador Niklas Lindkvist i dodaje da je planirano i nekoliko finskih kulturnih događaja poput obeležavanja 160 godina od rođenja kompozitora Jana Sibelijusa organizovanjem koncerta posvećenog njegovoj muzici kao i proslavi 80 godina od kako je Tuve Janson osmislila čuvene Mumijeve, koji su finski crtani likovi poznati širom sveta, pa ćemo obeležiti i tu godišnjicu.

Kao ambasador zemlje koja je članica NATO, on smatra da je veoma važno imati organizaciju koja se bavi, naravno, bezbednosnim pitanjima, ali sve više i političkim. Objašnjava da NATO omogućava dijalog o političkim i bezbednosnim temama i time doprinosi stabilnosti. Takođe, ne treba zaboraviti da je NATO utemeljen na određenim vrednostima kao što su demokratija, vladavina prava, transparentnost i jednakost. Upravo u tom kontekstu NATO može značajno doprineti kroz dijalog, ističe ambasador Lindkvist.

Kontaktne tačke

On potvrđuje da postoji percepcija o NATO kao isključivo vojne organizacije, koja je delom posledica nasleđa iz prošlosti jer je osnovan nakon Drugog svetskog rata kao vojni savez sa isključivo odbrambenom svrhom. 

- To je važno istaći. Međutim, NATO se od tada znatno razvio i danas je u velikoj meri i politička organizacija. To se može videti i kroz saradnju sa Srbijom u oblastima zaštite životne sredine, energetike, civilne zaštite i upravljanja krizama, kao i u mnogim drugim oblastima. Dakle, NATO je mnogo više od same odbrambene dimenzije. Ambasade Finske i Nemačke su ove godine preuzele ulogu takozvane NATO kontaktne tačke, što je praksa koju Alijansa sprovodi u važnim partnerskim zemljama. Naš glavni cilj je javna diplomatija – informisanje javnosti u Srbiji o tome šta NATO jeste i šta NATO radi u saradnji sa Srbijom, odnosno podizanje nivoa znanja o NATO-u. Planiramo događaj povodom ovog angažmana na proleće, kao i obeležavanje godišnjice članstva Finske u NATO-u, koje pada 4. aprila, istog datuma kada je NATO i osnovan – navodi ambasador.

U okviru uloge kontaktne tačke, Lindkvist misli da bi trebalo više da se razgovara sa građanima Srbije, jer političari i zvaničnici već imaju dovoljno informacija o NATO-u, ali obični ljudi na ulici možda nemaju. Zato bi trebalo da se obrate univerzitetima, školama, tinktenk organizacijama i široj javnosti, jer je komunikacija ključ u ovom procesu.

- Veoma je važan i politički dijalog između saveznika i partnerskih zemalja. Na primer, NATO trenutno ima 32 članice i preko 40 partnerskih zemalja. To pokazuje ogroman interes za učešće u dijalogu unutar NATO-a i sa NATO-om, ali i među samim partnerima. Ovaj dijalog i saradnja u globalu donose veću stabilnost, unapređuju mir, podstiču komunikaciju i doprinose globalnoj bezbednosti. Srbija je deo Partnerstva za mir još od 2006. godine. Iste godine NATO je otvorio i vojnu kancelariju za vezu u Beogradu. Dakle, postoji dugogodišnja saradnja između Srbije i NATO-a. Mislim da je važno znati i zapamtiti da postoje i različiti programi saradnje sa Srbijom koji se vrlo uspešno razvijaju. Postoji program ,,Nauka za mir i bezbednost’’, zatim programi za reagovanje u vanrednim situacijama. Ne treba zaboraviti ni Rezoluciju ,,Žene, mir, bezbednost’’, kao i primer značajne saradnje tokom pandemije koronavirusa. Dakle, postoji široka paleta različitih projekata saradnje koji su u toku – naglašava ambasador Niklas Lindkvist.

Članstvo u EU – nove mogućnosti za region

Ističe da je upravo takva raznovrsnost programa ključna za bezbednost koja se ne odnosi samo na vojnu saradnju, već podrazumeva sveobuhvatan društveni pristup. Dakle, neophodno je da institucije funkcionišu dobro, da službe hitne pomoći rade efikasno, da postoji stabilno snabdevanje hranom. Sve ove oblasti su deo šireg koncepta bezbednosti i povezane su sa njom, objašnjava Lindkvist. Ocenjuje da su devedesete godine prošlog veka bile veoma težak period za region. Ali misli da je izuzetno važno primetiti koliko je region napredovao od tada. 

- Danas su mir i stabilnost u regionu dobro očuvani. Naravno, problemi postoje, ali postoje svuda u svetu. U poređenju sa tim vremenom, region se danas razvija veoma dobro, ne samo u oblasti bezbednosti, već i ekonomski. Zemlje Zapadnog Balkana beleže stabilan ekonomski rast. Naravno, taj rast bi mogao biti i veći, a upravo tu dolazimo do pitanja evropskih integracija i sprovođenja reformi kako bi se dostigli standardi za članstvo u EU. Ukoliko biste postali deo EU porodice to bi za ceo region otvorilo potpuno nove mogućnosti, što mi svakako želimo. I kada se govori o prednostima partnerstva između Srbije i NATO-a, mislim da se one pre svega odnose na posvećenost zajedničkim vrednostima. Vladavina prava, demokratija, ljudska prava – to su osnovni principi na kojima počiva svaka uspešna saradnja i koje svaka država mora negovati ukoliko želi prosperitet – kaže finski ambasador. Dodaje da iako su vrednosti važne, još je važnije da se one dosledno primenjuju u društvu. “To je jedan od ključnih faktora uspeha moje zemlje – uspeli smo da ih implementiramo u svakodnevni život. Ljudi u Finskoj osećaju sigurnost, jednakost i zaštitu. Verujem da su i ljudima na Balkanu te vrednosti veoma poznate i važne”.

Kritičko mišljenje u borbi protiv dezinformacija

Na pitanje da li, kada je reč o bezbednosti i značaju zemlje u regionu, Srbija i Finska imaju i druge sličnosti osim što približno istog broja stanovnika ambasador Lindkvist ističe da je naša zemlja oduvek bila otvorena za saradnju sa različitim državama širom sveta. Kaže da je to veoma dobar pristup, jer je ključno graditi dijalog i razumevanje sa drugim državama. Na neki način, to je slično onome što je i Finska radila, uvek je težila održavanju otvorenih kanala komunikacije sa svim državama. Građanima Srbije i mladima širom Zapadnog Balkana poručuje kako treba da se postaraju da zajedničke vrednosti budu implementirane u društvu.

- To je jedan od prioriteta, kako u okviru evropskih integracija, tako i nezavisno od njih, jer su ove vrednosti važne za svaku državu, bez obzira na njenu spoljnopolitičku orijentaciju. Druga važna stvar je regionalna saradnja. Zemlje Zapadnog Balkana se međusobno poznaju i mislim da bi moglo biti još više saradnje među njima. Već postoji dobar temelj. Dolazim iz nordijskog regiona, gde su zemlje uspostavile izuzetno blisku saradnju, od koje su svi imali ogromne koristi – i pre nego što su zemlje postale članice EU. Zato mislim da je važno ne gledati samo na evropske integracije, već paralelno raditi i na jačanju regionalne povezanosti. U budućnosti bi bilo sjajno videti region u koji dijaspora želi da se vrati, u kojem se gradi društvo u kome su svi dobrodošli. Ljudi, naravno, imaju pravo da biraju gde će živeti, ali ako region bude prosperitetan, mnogi će želeti da se vrate – poručuje Lindkvist.

Kao predstavnik zemlje koja je među najuspešnijim u borbi protiv dezinformacija, što je, izmeđšu ostalog i bezbednosno pitanje, finski ambasadro posebno mlade upućuje da uvek postave pitanje odakle potiču informacije. 

- Treba biti kritičan prema informacijama koje se dobijaju. Na širem društvenom nivou, važno je uključiti ove teme u obrazovni sistem. Ljudi treba da nauče već u školama kako da formiraju kritičko mišljenje prema onlajn sadržaju.  U Finskoj, na primer, u udžbenicima za treći ili četvrti razred osnovne škole postoje poglavlja o tome kako biti kritičan prema onome što se čita na internetu. Dakle, potrebno je krenuti od najmlađih i obrazovati ih o načinima korišćenja društvenih mreža i interneta. Ne treba se bojati tehnologije, nego je treba koristiti sa pažnjom – zaključuje amabasador Finske u Srbiji.