srpski english

U fokusu / Odbijanje Prištine da formira ZSO-rizik po bezbednost regiona?

Tvrdoglavo odbijanje Prištine da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO) u skladu sa prihvaćenim dogovorom predstavlja potencijalan rizik po bezbednost celog regiona. ZSO bi sada mogla da bude ključ mira, ali i ključ novih sukoba, a granicu gde prestaje dijalog, a počinju sukobi, u svojim rukama drži međunarodna zajednica. Zato su potrebni dodatni napori međunarodne zajednice, posebno SAD, da se pokrene proces implementacije Sporazuma.

Odbijanje Prištine da formira ZSO-rizik po bezbednost regiona?
Foto: Printscreen Youtube (Kossev)

U fokusu / Odbijanje Prištine da formira ZSO-rizik po bezbednost regiona?

Tvrdoglavo odbijanje Prištine da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO) u skladu sa prihvaćenim dogovorom predstavlja potencijalan rizik po bezbednost celog regiona. ZSO bi sada mogla da bude ključ mira, ali i ključ novih sukoba, a granicu gde prestaje dijalog, a počinju sukobi, u svojim rukama drži međunarodna zajednica. Zato su potrebni dodatni napori međunarodne zajednice, posebno SAD, da se pokrene proces implementacije Sporazuma.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 16. May 2023 | U fokusu

Jučerašnji sastanak glavnih pregovarača Beograda i Prištine u Briselu, koji je bio fokusiran na implementaciju Sporazuma o normalizaciji odnosa i njegovog Aneksa, završen je bez ikakvih rezultata, a nema nagoveštaja kada bi pregovarači mogli ponovo da se sastanu i koji su naredni koraci.

Tokom nove runde dijaloga na tehničkom nivou Beograd je bio fokusiran na formiranje ZSO, ali su posle sastanka i Petar Petković i Besnik Bisljimi saopštili da nije postignut napredak, dok je izaslanik EU Miroslav Lajčak na Tviteru poručio da će se diskusije nastaviti. 

Da li raste rizik od rasplamsavanja tenzija i eventualnih sukoba na severu Kosova? Da li je opravdana zabrinutost Miroslava Lajčaka o kojoj je govorio nakon poslednje posete severu Kosova? U kojoj meri je odbijanje Prištine da formira ZSO pretnja po bezbednost na KiM, ali i u celom regionu? 

Istraživač Demostata Milomir Mandić smatra da bi trenutna situacija mogla da destabilizuje ceo region, te da su potrebni dodatni napori SAD da bi se odglavio proces implementacije sporazuma, pre svega kad je reč o Prištini i formiranju ZSO.  

Novinar Milivoje Mihajlović kaže da odbijanje Prištine da formira ZSO može da generiše dodatno nezadovoljstvo kod Srba, da postoji više objektivnih rizika od sukoba na severu, te da je najvažnije da međunarodna zajednica prati situaciju i urgira, kao i da dvojica lidera, Aleksandar Vučić i Albin Kurti, imaju svest o tome da bi bilo kakav incident mogao da preraste u nešto ozbiljno. 

Politički analitičar Dušan Janjić ističe da ima mnogo rizika na Kosovu, ali da je glavni razlog za strepnju činjenica da nema političke volje da se postigne dogovor, za početak, o povratku Srba u kosovske institucije, čime bi se smanjio bezbednosni vakuum.

Mandić: Odbijanje Kurtija da sprovede potpisano ne ide u prilog Zapadu 

Limbo u kojem se nalazimo nakon prihvatanja evropskog plana dodatno komplikuje situaciju i kao da odgovara obema stranama, kaže istraživač Demostata Milomir Mandić.

On navodi da tvrdoglavo odbijanje Prištine da predlozi Statut ZSO u skladu sa prihvaćenim dogovorom iz Ohrida predstavlja potencijalno rizik po bezbednost celog regiona. 

„U okolnostima rata u Ukrajini, ovo ne ide u prilog zapadnim partnerima na Balkanu, što istovremeno odgovara njihovom geopolitičkim konkurentima, mislim prvenstveno na Rusiju”, naveo je Mandić.

Milomir Mandić/Foto: Medija centar Beograd

On dodaje da će, gledano iz dosadašnjeg balkanskog iskustva, biti potrebni dodatni napori SAD da bi se odglavio proces implementacije sporazuma, što se pre svega odnosi na Prištinu i ispunjavanje obaveze kad je u pitanju nacrt Statuta ZSO u skladu sa sporazumom iz Brisela. 

„Očekujem da, ukoliko Priština ispuni tu svoju obavezu, možemo očekivati povratak Srba u institucije i bržu implementaciju svojih obaveza od strane Beograda. Dakle, uz sve trenutne opstrukcije i zastoje,  optimista sam da idemo ka rešenju”, rekao je Mandić. 

On podvlači da se, ukoliko ne bude ostvarena neka vrsta samouprave za Srbe, kao i zaštita crkava i manastira, teško može obezbediti normalizacija, koja je cilj briselsko-ohridskog sporazuma. 

Mihajlović: Slučajan incident može da se pretvori u talas nasilja

Novinar Milivoje Mihajlović rekao je za Demostat da bi ZSO sada mogla da bude ključ mira, ali i ključ novih sukoba, a da granicu gde prestaje dijalog, a počinju sukobi, u svojim rukama drži međunarodna zajednica. 

On navodi da odbijanje Prištine da formira ZSO može da generiše dodatno nezadovoljstvo kod Srba, te ističe da je nezahvalno govoriti kako će se situacija odvijati, ali da, u razgovoru sa Srbima i Albancima, primećuje da priželjkuju rešenje koje će smiriti situaciju. 

Milivoje Mihajlović/Foto: Medija centar Beograd

Najvažnije je, podvlači on, da međunarodna zajednica i Kfor, koji su delegirani da obezbeđuju mir na Kosovu, drže potpuno otvorene oči, kao i da dvojica lidera, Aleksandar Vučić i Albin Kurti, imaju svest o tome da bi bilo kakav incident mogao da preraste u nešto ozbiljnije. 

Postoji nekoliko objektivnih rizika od sukoba na severu Kosova, navodi Mihajlović. 

Ukoliko bi novoizabrana vlast na severu, koja nema legitimitet budući da na lokalne izbore nisu izašli Srbi, počela da trenira strogoću, mogla bi, uz večite etničke animozitete, da izazove nezadovoljstvo Srba i sukobe, navodi Mihajlović. 

Dodaje da zvanični Beograd, koji finansijski pomaže Srbe, može da utiče na raspoloženje Srba i da usmerava njihove postupke.

Mihajlović podseća i da policija na severu, u kojoj su Albanci, sprovodi priličnu represiju u srpskim sredinama, što takođe može da bude okidač za nemire. 

Navodeći da Priština ima pet novih policijskih baza na severu i patrole na svakom koraku, Mihajlović kaže da i među Albancima postoje snage kojima odgovara neka vrsta sukoba ili ograničenih nemira kako bi pokazali da gospodare situacijom.

„Možda bi im neki mini sukob odgovarao kako bi pokazali snagu”, navodi Mihajlović i podseća da Srbi nisu u institucijama, u policiji i sudstvu.

Govoreći o ZSO, Mihajlović navodi da je suština u tome kakva će ovlašćenja imati budući da Albanci i Srbi imaju dva suprotstavljena stava koja se ne poklapaju ni u čemu, pa čak ni u imenu. 

„Priština hoće da zajednica bude na nivou udruženja ribolovaca, Beograd hoće ozbiljnu instituciju koja bi upravljala severom Kosova i opštinama u koijma Srbi predstavljaju većinu”, navodi on.

Pored toga, podseća Mihajlović, Kurti je pobedio na izborima na maksimi da zajednica neće proći i on bi, bez obzira na pritiske, ukoliko je dozvoli, izgubio deo biračkog tela, što takođe može biti jedan od uzroka sukoba. 

„Neki slučajan incident može da se pretvori u talas nasilja”, rekao je Mihajlović. 

On navodi da bi za Beograd bio poraz da pristane na ZSO sa manjim ovlašćenjima od onih koji su dogovoreni 2013. i 2015. godine jer bi bila izneverena očekivanja Srba na KiM, te dodaje da međunarodna zajednica nikada nije ozbiljno shvatila priču o ZSO, jer da jeste, ne bi sedela u fioci deset godina.

Janjić: Nema političke volje, Kvinta se ponaša krajnje opušteno  

Politički analitičar Dušan Janjić smatra da postoji mnogo rizika na Kosovu, ali da je glavni razlog za strepnju to što niko ne pokušava da postigne dogovor o povratku Srba u kosovske institucije, čime bi se smanjio bezbednosni vakuum. 

„Nema političkog rada, nema političke volje, a brine me i što se Kvinta ponaša krajnje opušteno, mada smo sad videli neke prve znake zabrinutosti kod Lajčaka. Amerikanci su stalno obećavali da će to biti rešeno, međutim, vidim da su i oni prihvatili neke mere koje podstiču nebezbednost i povećavaju rizik od povećanih sukoba, kao što su lokalni izbori”, naveo je on.

Dušan Janjić/Foto: Medija centar Beograd

Janjić navodi da na Kosovu postoji bezbednosni vakuum, jer je većina Srba napustila policiju, dok se na severu nalazi veliki broj specijalnih jedinica u kojima su Albanci, što je rizik samo po sebi. 

Takođe, dodaje, izvori tvrde da na Kosovu, posebno na severu, postoje ozbiljne mreže organizovanog kriminala, te postoji rizik od obračuna sa neistomišljenicima, dok se te grupe organizuju i za političke potrebe, pogotovo za reketiranje. 

Postoje i vrlo ozbiljne organizovane formacije, poput nekadašnje civilne zaštite,  te „paravojne formacije” koje uključuju ne samo stanovnike severa, već i deo ljudi koje su obučavale specijalne organizacije, poput Vagnera, a koji su uglavnom srpske etničke pripadnosti, ali nemaju državljanstvo Srbije ili Kosova, kaže Janjić.

Na albanskoj strani takođe postoje veze sa organizovanim kriminalom, ali i sa islamskim džihadom. 

Janjić ističe da na severu ni srpska ni albanska ni neka treća strana ne bi mogle da ratuje bez posledica po susedne zemlje. 

Treba uključiti i širi kontekst koji se tiče i rata u Ukrajini i raspodele novih interesnih sfera. 

Jedan od pristupa je da Balkan i dalje treba držati nestabilnim i koristiti ga za sporednu binu, što ne žele samo Rusi, koji na tome intenzivno rade, već i pojedinci iz političkih struktura Nemačke, Italije, Mađarske, zaključuje Janjić. 

S druge strane, SAD ima poseban interes da ne samo normalizuje odnose na KiM, već i da stabilizuje situaciju i uključi na neki način Srbiju u bezbednosni sistem.

Foto: Printscreen youtube 

Beograd i Priština postigli su 27. februara u Briselu Sporazum o normalizaciji odnosa, dok su 18. marta u Ohridu dogovorili Aneks za njegovu primenu.

Sledeći sastanak na najvišem nivou održan je 2. maja u Briselu i bio je prilika za pomak po pitanju ZSO. 

To se, međutim, nije desilo, a srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Albin Kurti tada su usaglasili zajedničku deklaraciju o nestalim osobama, dok je Upravljački tim predstavio prvi Nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Sutradan su kosovske vlasti raspustile Upravljački tim, uz obrazloženje da su dan ranije u Briselu predstavili statut i da je time njihov mandat završen.

Oštra kritika stigla je iz Beograda, uz objašnjenje da se mandat Upravljačkog tima ne završava predstavljanjem Nacrta Statuta ZSO, a iz EU je poručeno da je ta odluka kosovske vlade u suprotnosti sa postignutim sporazumima u okviru dijaloga.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Putinove poruke pred samit mira u Lucernu
Putinove poruke pred samit mira u Lucernu

Iscrpljujući i dugotrajni rat u Ukrajini, posebno od početka rata u Gazi, nije...

U javnom sektoru najlošije plaćena lokalna administracija, najveće plate ima pokrajinska
U javnom sektoru najlošije plaćena lokalna administracija, najveće plate ima pokrajinska

Administracija u lokalnim samoupravama najslabije je plaćena kategorija unuta...

Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Formiranju ID prethodila je zvanična objava predstavnika nemačkog AFD (Alterna...

Profesorka FPN Aleksandra Krstić: U današnjoj komunikaciji slika je dominantna
Profesorka FPN Aleksandra Krstić: U današnjoj komunikaciji slika je dominantna

Kako se kreiraju mišljenja na društvenim mrežama, šta je c...

Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA): Gde je tu Srbija?
Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA): Gde je tu Srbija?

Iz Evropske komisije za Demostat navode da Plan rasta za Zapadni Balkan kao je...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti