Povlačenje najavljenih izmena Zakona o visokom obrazovanju samo je pokušaj vlasti da prikrije ono što se “iza brda valja”, daleko veću opasnost koju nosi ukidanje finansijske samostalnosti državnih univerziteta što će uslediti nakon uvođenja sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI). To tvrdi Milica Vesković Anđelković, docentkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu i ukazuje da to u praksi znači ukidanje autonomije univerziteta koja je zakonom zagarantovana.

Programom SPIRI predviđeno je ukidanje žiro-računa visokoškolskih ustanova, a umesto njih bi funkcionisali samo evidencioni računi fakulteta sa kojih se ne mogu vršiti plaćanja. Sav prihod koji fakulteti stiču od međunarodnih i domaćih projekata, samofinansirajućih studenata ili po nekom drugom osnovu, išao bi u državnu kasu. Zarade profesora i drugog osoblja isplaćivale bi se preko resornog ministarstva kao i troškovi koje bi država i sada trebalo da pokriva u određenom iznosu, ali ih izmiruje neredovno i znatno ispod stvarnih potreba.

Pokretanje programa SPIRI u visokom školstvu Ministartsvo finansija najavilo je prvo za početak prošle godine, potom je sve odloženo za 1. januar 2025. ali je prihvaćen zahtev univerziteta da se zbog tehničke nespremnosti i kratkog roka za obuku administracije, i taj rok odloži pa je određen novi, 1. juli 2025. 

U međuvremenu, akademska zajednica počela je polako da shvata kako kod SPIRI programa nije reč o tehnološkom napretku i boljoj kontroli finansija, na šta vlast stavlja akcenat, nego o potpunom ukidanju i sada delimične finansijske nezavisnosti fakulteta čime se ruši autonomija visokog školstva. 

Čitava dramaturgija oko najavljivanja pa povlačenja i odlaganja regulative za Milicu Vasković Anđelković je potvrda da se radi o veštoj manipulaciji koju je vlast sprovela uz dosta demagogije. Naime, kako se rok za primenu SPIRI programa približavao a profesori polako postajali svesni o čemu se radi i pokazivali spremnost da se protiv toga pobune, bilo je neophodno da se ubaci druga tema. To su bile izmene Zakona o visokom obrazovanju a on je posle prvog reagovanja sa Beogradskog univerziteta povučen. Onda je ponovo počela da se “vrti” priča o programu SPIRI, ali još uvek samo na tehničkom nivou, pa je i primena odložena za vlastma povoljniji period, 1. juli kada je velika šansa da prođe trenutni pritisak na režim koji dolazi sa svih strana, te da se on stabiluzuje i lakše apsorbuje nezadovoljstvo akademske zajednice. Pored toga, tada su na fakultetima završeni i nastava i ispiti, što dodatno umanjuje vidljivost izražavanja nezadovoljstva.

Milica Vesković Anđelković, docentkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Kako pokoriti univerzitete i profesore

- Izmene Zakona o visokom obrazovanju s razlogom su povučene jer bi uvođenje stranih visokoškolskih institucija na način kako je to predviđeno doveo u neravnopravan položaj domaće koji prolaze kroz veoma oštru, dugotrajnu i skupu akreditaciju. Za strane taj proces nije predviđen, oni bi bili prihvaćeni u Srbiji ako su bilo gde akreditovani, na bilo koji način pri čemu se ne proveravaju ni standardi na osnovu kojih se to čini. Uz to, niko ne očekuje da će doći Harvard ili Oksford ili neki drugi poznati univerzitet, već je verovatnije da će to biti oni koji su rangirani daleko ispod naših državnih univerziteta sa kojima će ih te zakonske promene izjednačiti. To nije prihvatljivo, jer završiti takav univerzitet nije isto što i završiti državni koji je prošao kroz program akreditacije. S druge strane, to je opet neke vrsta zamagljivanja, društveno prihvatljivija zamena za neke od privatnih univerziteta gde su se školovali takozvani stručnjaci bliski vlastima, pa bi bilo zvučnije predstaviti da su dobili diplomu nekog stranog univerziteta – objašnjava Milica Vasković Anđelković.

Ali, ukazuje ona, mnogo teže su posledice koje će uslediti ukoliko se primeni SPIRI program na način kako je to predviđeno, jer će se njime u potpunosti pokoriti univerziteti a profesori svesti na državne činovnike.

- Oduzimanjem žiro računa univerzitetima, biće na udaru i plate profesora koje se sada delom obračunavaju iz budžeta a drugim delom iz sopstvenih prihoda. Sva preduzimljivost koju profesori imaju kako bi unapredili svoje znanje i ono što pružaju studentima, sva primanja koja univerzitet ima od tog rada i od samofinansirajućih studenata, išla bi u državni budžet a profesori bi bili potpuno zavisni od države. To bukvalno znači da bi odlazak na stručne konferencije i njihovo organizovanje, štampanje knjiga i nabavka drugih sredstava za rad u potpunosti zavisili od dobre volje države. A treba imati u vidu da su plate profesora najniže u regionu, da je cena rada posmatrano po koeficijentima u visokom obrazovanju niža nego u osnovnom i srednjem i da se sada borimo tek da ih sustignemo, dok oni traže povećanje kako bi se dobacili do proseka zarada u republici. Profesori bi, ako se u to krene, bili državni službenici kao i bilo koji drugi, a odatle je samo korak do situacije kada se uslovljavaju da izlaze na mitinge, da forsiraju i predstavljaju kao “stručnjake” ljude bliske vlastima koji brane razne malverzacije – navodi Vasković Anđelković i naglašava da su izmene zakona osveta loših đaka i plagijatora koja je sprovedena kroz SPIRI program pripremljen u Ministartsvi finansija.

Ko ostaje na univerzitetima

Ona kaže da vlast već sada promoviše svoje “stručnjake” po institutima, prodrla je i na neke fakultete a da više prostora za to očekuje nakon oduzimanja finansijske nezavisnosti univerziteta. Jer, objašnjava, mnogi profesori državnih univerziteta zahvaljujući svom znanju dobro su prihvaćeni u svetu i umreženi su sa međunarodnim naučnim institucijama, pa je verovatno da oni neće trpeti toliki stepen zavisnosti i otići će a na njihova mesta dolaziće za vlast prihvatljiviji. Pitanje je samo ko će i na koji način da uči studente i kakav se kvalitet obrazovanja dobija.

- Čini se kao da vlast već ima neka svoja uporišta na univerzitetima, o tome svedoči saopštenje koje je objavio Beogradski univerzitet i u kome je zakon koji je digao prašinu stavljen u prvi plan, a SPIRI koji bukvalno ukida autonomiju univerziteta, ostavljen je za kraj i predstavljen kao tehnička stvar koju samo treba odložiti dok se zaposleni ne naviknu. Toga se ja plašim. Ako je predstavljen samo kao promena tehnologije u finansijama bez zadiranja u položaj fakulteta i zaposlenih, to odaje utisak da postoje neki ljudi od uticaja na Univerzitetu koji su u dogovoru sa premijerom Milošem Vučevićem i ne žele da javnost razume šta to zapravo znači – ističe Milica Vasković Anđelković i dodaje da niko nije protiv kontrole finansija univerziteta, ali samo pod uslovom da se donese novi Zakon o finansiranju visokoškolskih institucija kojim bi se izjednačile zarade profesora i  zaposlenih na institutima uz zadržavanje fakultetskih žiro računa. Takvo stanje se ne bi razlikovalo od situacije na institutima.

Hronologija odluka i reagovanja

Beogradski univerzitet povodom najavljenih promena u Zakonu o visokom obrazovanju, 20. novembra je izdao saopštenje u kome “izražava duboku zabrinutost i insistira da se pre njihove eventualne implementacije sprovede najšira stručna i javna rasprava, kako bi se izbegle dalekosežne negativne posledice po domaće visokoškolske ustanove ali i društvo u celini”. 

Dalje ukazuje na neravnopravan položaj državnih univerziteta ukoliko bi se pod predviđenim uslovima prihvatili strani, podseća da ne stoji argument prema kome je razlog za izmene zakona interesovanje prestižnih stranih univerziteta, jer se dva srpska, u Beogradu i Novom Sadu, nalaze među prvih dva do tri odsto ukupnog broja visokoškolskih ustanova sa Šangajske liste.

U saopštenju se podseća na “niz problema u finansiranju državnih visokoškolskih ustanova, počev od materijalnih troškova koje država, tokom prethodnih godina, isplaćuje fakultetima u iznosu koji, po pravilu, ne prelazi jednu četvrtinu ukupnih troškova, što je daleko ispod njenog propisanog srazmernog učešća, činjenice da mnogi fakulteti rade u neadekvatnim objektima i sa dotrajalom opremom, te da su prinuđeni da iz sopstvenih prihoda ulažu u razvoj nauke i istraživanja i namirivanje osnovnih materijalnih troškova, do neprimerene cene rada na fakultetima, koja je niža od cene rada u osnovnim i srednjim školama”. Na kraju, treći razlog za obraćanje javnosti je uvođenje SPIRI programa, “koji će u ogromnoj meri promeniti način funkcionisanja visokoškolskih ustanova u sferi finansijskog poslovanja” a uvodi se “i pored apela rektora sedam državnih univerziteta, koji su se pisanim putem obratili sa zahtevom za odlaganje njegove primene zbog brojnih tehničkih problema, ali i nepripremljenosti i nedovoljnoj obučenosti svih aktera koji će ga koristiti i kontrolisati”. 

Sutradan, 21. novembra, premijer Miloš Vučević objavio je da će Vlada da povuče Predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, navodeći kao razlog popuštanje pred pritiscima i ucenama. O SPIRI programu nije se izjašnjavao.

Dva dana kasnije, 23. novembra sa saopštenjem je izašao Fakultet političkih nauka, koji je takođe ocenio da su predviđene izmene zakona neprihvatljive. Ali “obrazloženje koje ističe (Vlada), navodne pritiske i ucene rukovodstva univerziteta, ukazuje da nije reč o prihvatanju razložnih objašnjenja i kritika, već o povlačenju usled pritiska javnosti i akademskih radnika. Poučeni iskustvom iz nekih prethodnih slučajeva delovanja Vlade, mislimo da je skoro izvesno samo reč o taktičkom odlaganju odgovarajućih izmena Zakona o visokom obrazovanju”, ističe FPN.

Pored toga, u FPN-u su zabrinuti zbog SPIRI programa. “Kao što je poznato ovaj sistem isplate i finansijskog poslovanja se već primenjuje na nivou srednjeg školstva u Srbiji, međutim, okolnosti na fakultetima univerziteta u Srbiji su značajno različite. Ne postoji, naime, podudarnost u načinu funkcionisanja ova dva nivoa školstva. Po onome što do sada znamo, postoji realna opasnost dovođenja u pitanje zakonom garantovane autonomije univerziteta” navodi u  saopštenju FPN.

Ministartsva finansija i prosvete 25. novembra usaglasili su se da je visokoškolskim ustanovama potreban pripremni period za primenu SPIRI pa su početak programa odložili za 1. juli naredne godine.