Inicijativa Otvoreni Balkan mogla bi da pomogne pri rešavanju dugotrajnih sporova u regionu, kaže u ekskluzivnoj izjavi za Demostat Aleksander Soroš, zamenik predsednika Fondacije za otvoreno društvo. Soroš, koji je više puta prisustvovao skupovima inicijative, navodi da Fondacija vidi Otvoreni Balkan kao inicijativu čiji je cilj bolja regionalna saradnja i ističe da je projekat potekao iz regiona, a ne sa strane. Vesna Marković, bivša poslanica i šefica skupštinske Delegacije pri Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, ocenjuje da Otvoreni Balkan nije zamena za punopravno članstvo u EU, već prečica ka članstvu. Sagovornici Demostata veruju da Otvoreni Balkan i Berlinski proces, nastao 2014. na inicijativu Nemačke s ciljem da poveže Zapadni Balkan i EU i poboljša odnose zemalja u regionu, nisu konkurentni, već kompatibilni.

Inicijativa neformalnog imena „Mini Šengen” plasirana je u novembru 2019. godine u Novom Sadu, na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vućiča, premijera Albanije Edija Rame i tadašnjeg premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva. „Mini Šengen” je 2021. preimenovan u Otvoreni Balkan, projekat koji predviđa unapređenje regionalne saradnje kroz slobodu kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi između tri države, s ciljem da se izbrišu granice kao administrativne barijere i ubrza protok robe. Inicijativa, koja je nastala kao odgovor na dugo čekanje da Brisel odškrine vrata za zemlje u regionu, otvorena je i za preostale članice zapadno-balkanske šestorke, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. Do sada je potpisano više sporazuma i memoranduma o saradnji, a na poslednjem skupu u junu u Ohridu prisustovali su, u svojstvu posmatrača, premijer Crne Gore Dritan Abazović i predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija. Abazović, za razliku od prethodnog premijera Crne Gore, ali i poslanika i značajnog broja ministara u svojoj vladi, podržava inicijativu. U BiH nema konsenzusa – Republika Srpska je za, dok se u Federaciji pozivaju na Berlinski proces. Kosovo i dalje izričito odbija učešće u inicijativi.

Soroš: Otvoreni Balkan bi mogao da postane deo Berlinskog procesa

^{Aleksander Soros/Foto: www.opensocietyfoundations.}

Zamenik predsednika Fondacije Otvoreno društvo Aleks Soroš kaže za Demostat da bi inicijativa Otvoreni Balkan mogla da omogući rešavanje dugotrajnih sporova u regionu. Soroš smatra da bi i Evropa i region trebalo da budu više zainteresovani za rezultate inicijative i sam proces koji do tih rezutata vodi.

„Da ne dođemo u situaciju da od drveća ne vidimo šumu”, naglašava Soroš.

Na povezivanju država na Zapadnom Balkanu od 2014. godine radila je i EU, odnosno Nemačka, koja je pokrenula Berlinski proces, ideju da zemlje regiona, pre nego što pristupe uniji, dobiju mogućnost da kreiraju zajedničko tržište. Međutim, kako to obično biva, došlo je do zastoja u implementaciji sporazuma, zbog čega je pokrenuta nova inicijativa.  

Soroš smatra da bi Otvoreni Balkan mogao da postane deo Berlinskog procesa, mada, kako dodaje, nema nužno potrebe da se takav dogovor formalizuje.

“Da, Otvoreni Balkan bi mogao da postane deo Berlinskog procesa, iako možda nema potrebe da se takav dogovor formalizuje. Fleksibilnost Otvorenog Balkana takođe bi mogla da omogući rešavanje dugotrajnih sporova”, ističe Soroš.

On navodi da su dve inicijative komplementarne i da je pogrešno smatrati da su u nekakvoj koliziji. 

„Dve inicijative se ne takmiče. Zapravo, zemlje koje učestvuju u inicijativi Otvoreni Balkan su uticale na Angelu Merkel da ne dozvoli da Berlinski proces pređe na Evropsku komisiju u Briselu i da ostane multilateralna inicijativa u Berlinu”, naveo je on. 

Iako ima naznaka da je Otvoreni Balkan zapravo plan određenih evroatlantskih krugova koje nastoje da sukcesivno uvedu region u evropski tok, Soroš kaže da je ideja potekla iz regiona, a ne sa strane, dodajući da je upravo to čini jedinstvenom. Lideri su uvereni da je najbrži put u Evropu da sami upravljaju procesom. 

„Pre svega, Otvoreni Balkan je izraz posvećenosti lidera na putu ka EU. Inicijativa odražava njihovu spremnost da uzmu sudbinu svojih zemalja u svoje ruke i da uspostave regionalne planove kako bi pomogli u procesu evropskih integracija”, naveo je Soroš.

On kaže da Fondacija vidi Otvoreni Balkan kao inicijativu koja na praktičnom nivou ima za cilj da poboljša regionalnu ekonomsku integraciju i ukine regionalne granične kotrole.

„U širem smislu, naglasak na pravoj političkoj i institucionalnoj saradnji ima za cilj da podstakne ekonomski oporavak i strane investicije i da olakša saradnju po raznim prekograničnim pitanjima. Postoji značajan fokus na održivi razvoj i rast u regionu”, zaključuje Soroš.

On ističe da bi postignuti sporazumi, kada budu implementirani, trebalo da donesu opipljive rezultate građanima, nove mogućnosti u obrazovanju, zapošljavanju i poslovanju, što će pomoći i u zaustavljanju odliva stanovništva, posebno među mlađim ljudima.

Marković: Otvoreni Balkan može da ubrza put ka EU

^{Vesna Marković/Foto: BETA}

Svaka inicijativa koja doprinosi nastavku reformi društva, relaksaciji odnosa kroz povezivanje i jačanje ekonomske saradnje, doprineće približavanju standardima najrazvijenijih zapadnih zemalja, kaže za Demostat bivša poslanica Vesna Marković, koja je od 2014. godine pratila Berlinski proces. 

Ona inicijativu Otvoreni Balkan vidi kao jedan nov, pozitivan pokretač, pre svega, ekonomija u regionu i dobar primer kako države mogu same da se organizuju. Nada se da će Otvoreni Balkan biti brži i efikasniji od prethodnih inicijativa.

Marković, koja je deset godina bila član skupštinskog Odbora za evropske integracije, navodi da je inicijativa način da zemlje regiona, koje teže EU, počnu da rešavaju pitanja koja opterećuju odnose. 

„Sigurna sam da EU ne želi da uvozi nestabilnost. Nema stabilne EU, bez stabilnog Zapadnog Balkana i obrnuto”, navodi Marković.

Otvoreni Balkan ima podršku dela Evropske unije i administracije SAD, ali uz zalaganje da u inicijativi budu sve zemlje Zapadnog Balkana, kako bi bila uspešnija.  

Marković ocenjuje da je podrška koju Otvoreni Balkan dobija iz SAD i EU značajna i veruje da projekat može da ubrza put ka EU.

Otvorenom Balkanu kao iskustvo može da posluži saradnja Mađarske, Poljske, Slovačke i Češke u okviru Višegradske grupe, koja je formirana da bi zemlje brže i lakše postale članice EU i NATO, a i sada često zajednički nastupaju u okviru EU. 

„Ako pokažemo da imamo političku volju i kapacitet da ovo sprovedemo u praksi, šaljemo poruku da smo spremni za članstvo. To se takođe odnosi na zajedničko regionalno tržište, ali i na ostale inicijative”, navodi ona.

U delu crnogorske, kosovske i bosansko-hercegovačke javnosti postoji zabrinutost od ekonomske dominacije Srbije, kao najveće države Zapadnog Balkana, ali i od političkog projekta “velike Srbije”. Otvoreni Balkan se ocenjuje kao opasna inicijativa bez vizije, s ciljem da nestanu BiH, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija. 

Osvrćući se na kritike da je Otvoreni Balkan inicijativa koja teži dominaciji Srbije nad drugim entitetima na Zapadnom Balkanu, Marković kaže da takvi komentari služe kao izgovor za pojedince da ne učestvuju u projektu.

„Ne verujem da bilo ko može nekoga da ugrozi na bilo koji način. Na ovom prostoru se prepliću različiti uticaji, ali Srbija je kandidat za članstvo u EU, naš najznačajniji spoljno-trgovinski partneri su zemlje članice EU, najvišeninvesticija dolazi iz tih zemalja, koristimo sredstva iz fondova EU, tako da je jasno naše opredeljenje”, navodi ona.

Dodaje da svako oklevanje EU kada je u pitanju prijem u članstvo ostavlja region ranjivim i u jednoj vrsti geopolitičkog limba.

Marković ocenjuje da su Otvoreni Balkan i Berlinski proces kompatibilni i da bi bilo efektnije kada bi se integrisali u jedan proces. Ona je podsetila da su se 2014. godine svi lideri iz regiona prvi put okupili za istim stolom u Berlinu na prvom samitu procesa i na taj način poslali poruku, ne samo EU i Nemačkoj, koja je pokrenula taj proces, već i građanima, da mogu da sarađuju. 

Rezultat je usvajanje brojnih sporazuma, ali je, kako ona navodi, bilo za očekivati da se za osam godina postignu mnogo značajniji rezultati.

Ona veruje da inicijativa Otvoreni Balkan pruža mnogo više konkretnih mogućnosti, brzo primenjivih u praksi i dodaje da smo za kratko vreme videli konkretne rezultate, kao što su, na primer, putovanja samo sa ličnim kartama.

Navodeći da je osnovni cilj inicijative Otvoreni Balkan priprema za članstvo u EU, Marković ističe da je proces proširenja spor i da ta tema nije trenutno visoko na agendi EU zbog velikih izazova sa kojima se EU suočava svih ovih godina, poput Bregzita, migrantske krize, terorističkih napada, rata u Ukrajini.

„Jednostavno došlo je do zamora od proširenja, a u Srbiji do zamora od čekanja. Postoje različiti stavovi unutar EU po pitanju proširenja. Recimo Francuska ideja je da se EU najpre redefiniše, pa nakon toga dolazi na red proširenje. Nemačka, sa druge strane, podržava proširenje. Međutim, čak i u takvim okolnostima otvoreni su pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Smatram da je to značajan pozitivan signal za sve nas, tako da očekujem otvaranje novog klastera sa Srbijom na međuvladinoj konferenciji krajem ove godine. Nadam se da će nove geopolitičke okolnosti, kao posledica rata u Ukrajini, ubrzati put regiona u EU”, zaključila je Vesna Marković.

Ko podržava, a ko je skeptičan 

Otvoreni Balkan ima podršku američke administracije, koja poručuje da bi u inicijativi trebalo da bude ceo region, kako bi bila uspešnija. Podršku daje i deo zvaničnika Evropske unije, među kojima je komesar za proširenje, Mađar Oliver Varhelji, koji je više puta pozdravio projekat, dok Evropski parlament izražava oprez prema inicijativi, uz uverenje da bi trebalo da se temelji na pravilima EU i doprinese procesima evropskih integracija. Podrška je stigla i iz Rusije, od ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, što je u nekim krugovima podgrejalo priče da ta zemlja ima svoj pečat na projektu. Nemački kancelar Olaf Šolc prioritet daje Zajedničkom regionalnom tržištu i smatra da je Berlinski proces forum koji dovodi zemlje regiona u EU. 

Šta je Berlinski proces?

Berlinski proces pokrenula je nemačka kancelarka Angela Merkel 2014. godine, kada je EU saopštila da neće biti novih članica u narednih pet godina. Nemačka inicijativa ima za cilj da poveže zemlje Zapadnog Balkana i Evropsku uniju na njihovom putu ka članstvu u EU, kao i da poboljša veze između balkanske šestorke. U okviru Berlinskog procesa potpisano je više sporazuma, radilo se na infrastrukturnim i energetskim projektima, a doveo je do ukidanja rominga među zemljama Zapadnog Balkana.

Rezultati Otvorenog Balkana?

Od pokretanja inicijative uvedeno je slobodno kretanje građana sa ličnom kartom između tri zemlje, a dogovoreno je da od 2023. budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Potpisan je i Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada, u okviru kojeg će građani uz identifikacione brojeve Otvorenog Balkana moći da se zaposle u ove tri zemlje bez daljih administrativnih barijera. Predviđeni su zeleni koridori i brži prelaz kamiona na granicama tri države. Na poslednjem samitu u Ohridu potpisani su sporazumi o međusobnom priznavanju diploma i naučnih zvanja i nekoliko memoranduma.