Jedanaestog januara 2026. godine obeležilo se 1.418 dana od potpune invazije Ruske Federacije na Ukrajinu. Ruska agresija punih razmera jednaka je dužini rata nacističke Nemačke protiv SSSR-a od 1941. do 1945. godine. Ruska propaganda često koristi slogan „možemo to ponovo“. Moskovski mediji nagoveštavaju da Rusi sada mogu da stignu do Berlina, baš kao što su to učinile sovjetske trupe 1945. godine. Ali Kremlj uvek iskrivljuje istorijske činjenice. Sovjetska vojska se sastojala ne samo od etničkih Rusa, već i od mnogih drugih naroda bivšeg SSSR-a. Na frontu nije bilo manje Ukrajinaca nego što je bilo Rusa. Postojala su tri ukrajinska fronta koja su ušla u Evropu kao deo sovjetske vojske. Broj Ukrajinaca na ovim frontovima bio je 60%. Prvi ukrajinski front prošao je kroz celu Poljsku i završio svoj borbeni put u Berlinu. Drugi ukrajinski front borio se u Čehoslovačkoj i završio svoj put u Pragu. Treći ukrajinski front prošao je kroz Rumuniju, Bugarsku, Jugoslaviju i Mađarsku do Austrije, delovao je preko Bukurešta, Sofije, Beograda i Budimpešte i završio svoj borbeni put u Beču. Tokom Drugog svetskog rata poginulo je više od 20 miliona sovjetskih građana. Skoro 10 miliona su bili Ukrajinci. To je 1,5 miliona više od mrtvih Rusa i to je najviše među svim evropskim narodima. Samo su Kinezi poginuli više - 15 miliona. Međutim, Kina je u to vreme imala 10 puta više stanovnika od Ukrajine. Istovremeno, Ukrajinci su pretrpeli još veće demografske gubitke od Rusa. Ukupno, od 27 miliona demografskih gubitaka sovjetskog stanovništva, ukrajinski gubici su iznosili 14,3 miliona ljudi. Za svoj ogroman doprinos pobedi nad nacizmom, Ukrajina je dobila mesto među 51 zemljom osnivačem UN.

Rusi su pretili Evropi da bi mogli da „ponove“. Ponovili su ubijanja ljudi, ponovili fašizam, ponovili gotovo sve najgore što se dogodilo u 20. veku. Od februara 2022. godine, Rusija nije postigla nijedan strateški cilj rata protiv Ukrajine. Zaključno sa početkom 2026. godine, ukupni gubici ruske vojske u Ukrajini iznosili su 1,22 miliona poginulih i ranjenih, a samo broj ubijenih već je dostigao 400 hiljada ljudi. U Drugom svetskom ratu, Staljin je nemilosrdno slao milione ljudi u smrt, a sada to radi Putin. Ruski fašizam, koji je dobio političko-naučnu definiciju kao „rusizam“, sada preti celoj Evropi, ali Evropa, zajedno sa Ukrajinom, ima mogućnost da odbije rusku agresiju. „Koalicija voljnih“ je izjavila da su zemlje NATO-a spremne da pruže bezbednosne garancije Ukrajini u posleratnom periodu, međutim, u stvarnosti, Ukrajina postaje garancija bezbednosti za evropske zemlje NATO-a. A nakon ozbiljnog smanjenja američkih trupa u Evropi, upravo Oružane snage Ukrajine mogu da pruže efikasnu podršku evropskim zemljama, posebno onima koje bi uskoro mogle biti izložene ruskoj agresiji. Stoga je formulacija o ubrzanom pristupanju Ukrajine EU precizirana u mirovnom planu za okončanje rata u Ukrajini. Rusija može ponovo napasti ne samo Ukrajinu, već i jednu od njenih susednih evropskih zemalja, govorimo o Estoniji, Letoniji ili Litvaniji, koje su bile deo Sovjetskog Saveza pre njegovog raspada 1991. godine. Moguć je i napad na Finsku i Poljsku, koje su bile deo Ruskog carstva do 1917. godine. Sjedinjene Države su sada počele da se uzdržavaju od pružanja bezbednosnih garancija Evropi, tako da Evropljani mogu da računaju samo na sebe i Ukrajinu.

A sada će Rusija nastaviti svoj agresivni rat. U noći 9. januara 2026. Ruska Federacija je izvršila još jedan masivan raketni napad na Ukrajinu, pri čemu je glavni udar bio usmeren na Kijev, a eksplozije su se dogodile i u Lavovu i drugim regionima Ukrajine. Glavni grad i mnogi ukrajinski gradovi ostali su bez grejanja, struje, pa čak i vode više dana na mrazu od minus 10 do minus 17 stepeni Celzijusa, što predstavlja još jedan ratni zločin Kremlja protiv ukrajinskog civilnog stanovništva. Granatiranje je izazvalo krizu u energetskom i komunalnom sektoru Kijeva, a najkritičnija situacija je sa snabdevanjem toplotom. Zbog udara na infrastrukturne objekte, zaustavljen je rad 30 velikih kotlarnica, kao rezultat čega je 2 miliona stanovnika prestonice ostalo bez grejanja, svetla i tople vode.

Lavovska oblast je postala meta napada upotrebom balističkog oružja srednjeg dometa „Orešnik“. Glavni udarac je pao na Strijski okrug. Pod vatrom je bilo podzemno skladište gasa. Ono je najveće u Ukrajini i celom kontinentu i strateški je važno za celu Evropu. Priroda eksplozija i brzina cilja, koja je dostigla 13 hiljada km/h, ukazuju na upotrebu rakete tipa „Orešnik“. Ima 6 odvojenih bojevih glava, od kojih je svaka potom podeljena na 6 punjenja. Upotreba raketa tipa „Orešnik“ bila je direktan čin zastrašivanja Evrope. Moskva demonstrira sposobnost da pogađa strateške ciljeve hipersoničnim oružjem u blizini granica EU-a. Kremlj pokušava da natera zapadne prestonice da se predaju i prihvate ruske uslove u budućim sporazumima. Ciljani udar na najveće podzemno skladište gasa u Evropi je napad na energetsku bezbednost celog kontinenta. Moskva namerno pogađa kritične čvorove tokom perioda maksimalne hladnoće. Kremlj pokušava da zimske mrazeve pretvori u oružje za masovno uništenje. To dokazuje da Rusija razmatra uništavanje civilne infrastrukture kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva. Dok svet raspravlja o „mirovnim planovima“, Moskva pokazuje da je njen jedini plan nastavak razaranja i rata. Ruska Federacija nastoji da potkopa moral Ukrajinaca iznutra. Nada se da će nedostatak svetlosti, toplote i stalna pretnja smrću primorati društvo da izvrši pritisak na vlasti zarad „mira po svaku cenu“.

Napad na energetsku infrastrukturu Ukrajine dogodio se istovremeno sa jačanjem međunarodne kontrole nad logistikom ruskog energetskog izvoza. Američka strana je započela masovna zadržavanja tankera „flote u senci“. Moskva koristi raketne napade kao direktnu osvetu za pokušaje Zapada da blokira kanale finansiranja rata. Rusija pokušava da dokaže da može da nanese energetske gubitke Evropi brže nego što će sankcije uticati na rusku ekonomiju. Napad na region blizu granica EU-a je Putinov pokušaj da testira „crvene linije“ Zapada. Ovo je direktan izazov evropskim liderima. Kremlj pokazuje da je spreman za eskalaciju direktno na granicama EU. Pokušava da izazove unutrašnja neslaganja između onih koji pozivaju na odlučan odgovor Rusije i onih koji su skloni da smire agresora zbog straha od velikog rata. Upotreba balističkih sistema srednjeg dometa koji dosežu do gornje atmosfere ukazuje na to da Rusija sukob dovodi na nivo globalne tehnološke konfrontacije.

Napad na energetsku infrastrukturu Ukrajine dogodio se istovremeno sa jačanjem međunarodne kontrole nad logistikom ruskog energetskog izvoza. Američka strana je započela masovna zadržavanja tankera „flote u senci“. Moskva koristi raketne napade kao direktnu osvetu za pokušaje Zapada da blokira kanale finansiranja rata. Rusija pokušava da dokaže da može da nanese energetske gubitke Evropi brže nego što će sankcije uticati na rusku ekonomiju. Napad na region blizu granica EU-a je Putinov pokušaj da testira „crvene linije“ Zapada. Ovo je direktan izazov evropskim liderima. Kremlj pokazuje da je spreman za eskalaciju direktno na granicama EU. Pokušava da izazove unutrašnja neslaganja između onih koji pozivaju na odlučan odgovor Rusije i onih koji su skloni da smire agresora zbog straha od velikog rata. Upotreba balističkih sistema srednjeg dometa koji dosežu do gornje atmosfere ukazuje na to da Rusija sukob dovodi na nivo globalne tehnološke konfrontacije.

Kao odgovor na agresivne akcije Rusije, zapadne države su se, zajedno sa grupom ključnih međunarodnih partnera, dogovorile o velikom paketu podrške Ukrajini. On iznosi 100 milijardi dolara. Značajan deo sredstava biće usmeren u obliku odbrambenog kredita. Ovo će omogućiti Kijevu da kupuje moderno oružje i municiju na dugoročnoj osnovi. U zapadnim prestonicama, odluka se posmatra ne samo kao finansijski instrument, već i kao jasan politički signal Rusije o spremnosti ukrajinskih saveznika da pruže stabilnu vojnu podršku Kijevu. Novi mehanizam finansiranja omogućava Ukrajini da planira kupovinu odbrambene opreme za nekoliko godina unapred, a takođe ubrzava prijem kritično važnih sistema protivvazdušne odbrane i raketnih kompleksa. Paket uključuje i direktne kredite i garancije koje otvaraju pristup širim tržištima naoružanja, čime se izbegavaju kašnjenja u isporukama. Vašington naglašava da je odluka doneta u kontekstu rastućih pretnji iz Rusije, što će ojačati odbrambene sposobnosti Ukrajine tokom aktivnih neprijateljstava. Partneri ističu da je podrška Kijevu investicija u bezbednost Evrope i odvraćanje dalje agresije. Paket od 100 milijardi dolara mogao bi postati jedan od najmoćnijih instrumenata dugoročnog odvraćanja za Kremlj. To pokazuje da je Zapad spreman da deluje koordinisano i sistematski, bez obzira na političke cikluse. Kijev očekuje da će novi program značajno ubrzati nabavku oružja i ojačati odbrambene sposobnosti u narednim mesecima.