Pandemija pojačala dugogodišnji trend negativnog priraštaja

Demografkinja Gordana Bjelobrk u gostovanju u emisiji Opstajanje televizije Koreni

*Kovid i redovni demografski trendovi u Srbiji, regionu i Evropi 

*Mere populacione politike za veći broj dece

*Zadržati mlade da ne odlaze iz zemlje 

*Projekat “Jednaki” nadležnog Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i Fondacije Divac, o usklađivanju rada i roditeljstva

Pandemija pojačala dugogodišnji trend negativnog priraštaja
Foto: Printscreen Youtube (Koreni TV)

Pandemija pojačala dugogodišnji trend negativnog priraštaja

Demografkinja Gordana Bjelobrk u gostovanju u emisiji Opstajanje televizije Koreni

*Kovid i redovni demografski trendovi u Srbiji, regionu i Evropi 

*Mere populacione politike za veći broj dece

*Zadržati mlade da ne odlaze iz zemlje 

*Projekat “Jednaki” nadležnog Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i Fondacije Divac, o usklađivanju rada i roditeljstva

autor teksta
Ivana Nikoletić | Demostat | Beograd 10. May 2021 | U fokusu

Prema podacima iz matičnih knjiga rođenih i umrlih, u 2020. godini u Srbiji su rođene 61.693 bebe, dok je umrlo 114.954 osobe, što je skoro duplo više. Pandemija Kovid 19 doprinela je većoj smrtnosti nego je to uobičajeno i podaci iz protekle godine nisu baš naklonjeni veri da će nam biti bolje u demografskom pogledu. Ipak, trend manjeg rađanja dece traje već godinama, i pitanje je kako bi se te brojke kretale da nije bilo Kovida. „Svakako bi broj umrlih bio manji, ali bi se pad broja novorođene dece verovatno nastavio, ne u ovolikoj meri, ali to ne možemo sa sigurnošću znati, jer stanje nije redovno“, zaključak je demografkinje Gordane Bjelobrk, koja je na temu demografskih trendova i populacione politike govorila u gostovanju u emisiji Opstajanje, na televiziji Koreni.  

- Trend koji se iz godine u godinu nastavlja, jeste da se sve manje dece rađa, manji je broj dece u porodicama, žene se kasnije odlučuju za rađanje. I da nije bilo pandemija Kovid 19 pitanje je da li bi imali rast broja rođene dece, uzimajući u obzir neke mere koje je država definisala ili bi se on zadržao na istom nivou. Ili možda ono što je najrealnije, i dalje bi bio u padu, doduše manjem, navela je Bjelobrk.

Kako je dodala, očekivano je da se godišnje rađa između 63.000 i 64.000 beba, a da prosečno poslednjih pet godine umire oko 102.000 lica.

- Nažalost, desila se ova 2020. i uticala je na povećanje razlike između tih brojeva. Mi smo do sada gubili oko 35.000 stanovnika godišnje, na osnovu razlike umrlih i rođenih, a sada je to 53.000. Nikada nije bila ovoliko velika razlika u korist umrlih, navodi podatke Bjelobrk ali i napominje da će se konačni rezultati znati 1. jula, te da će tek na osnovu njih moći da se uradi sigurnija analiza koja će pokazati zašto je prošle godine bila tako velika smrtnost.

- Ta analiza zahteva i uključivanje zdravstvenih radnika, odnosno posmatranje smrtnosti iz ugla uzroka, pa ćemo tačno znati zašto se to dogodilo. Otprilike znamo da je uzrok Kovid, ali ima i indirektnih faktora, kao što je paralisanje celog zdravstvenog sistema, navodi Bjelobrk.

Smanjenju broja novorođene dece, smatra ona, svakako je doprinelo i teže odlučivanje parova da u vreme pandemije osnivaju porodicu i planiraju potomstvo. 

- To je individualna odluka, a na svakoga je uticalo po nešto, bilo da je to strah, opreznost, komentari ili preporuke lekara. To ostaje još da se ispita. Moje mišljenje je da ćemo posledice pandemije Kovid 19 kada je u pitanju rađanje, više osetiti u tekućoj godini, kazala je Bjelobrk.

Iako se ekonomski momenat može smatrati odlučujućim, kada je u pitanju odluka mladih ljudi da zasnuju porodicu, Bjelobrk objašnjava da državne mere populacione politike moraju da budu sistemske i da su veoma komplikovane, s obzirom da svako ima drugačije razloge zbog kojih se nije ostvario kao roditelj, sa većim brojem dece.

Gordana Bjelobrk/Foto: Printscreen Youtube (Koreni TV)

- Cilj je da razlika između ostvarenog i željenog broja dece bude što manja. Da bi se ostvario željeni broj dece država mora da pomogne, zbog čega postoje mere populacione politike. Te mere su negde više razvijene a negde manje, ali ono što je svakako dobro je da je naša država u prethodnom sazivu Vlade prvi put definisan Kabinet za demografiju i populacionu politiku, koji je ozbiljno krenuo da se bavi definisanjem sistemskih mera. Sada je to preraslo u Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, koje će nastaviti sa primenom postojećih i ažuriranjem novih mera populacione politike. Tu je, naravno,  ekonomski momenat uočen kao veoma bitan, pogotovu u početku, zbog čega se nove mere odnose upravo na finansijsku pomoć porodicama sa decom, navela je gošća emisije i napomenula da će te mere svakako biti dorađivane, kao između ostalog i Zakon o vantelesnoj oplodnji, koji bi trebalo da obuhvati sve žene i pomoć u finansijskom pogledu.

Kao veoma bitan element pomoći, resorno ministarstvo je uočilo usklađivanje rada i roditeljstva, odnosno načine da pomogne porodicama sa malom decom, pre svega zaposlenim majkama, da usklade privatne obaveze sa profesionalnim, i tako im olakša i učini manje stresnim čitav period odrastanja dece. 

- Sprovedeno je jedno veoma dobro istraživanje, u sklopu projekta „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ u kome su učestvovali predstavnici Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i Fondacije Divac, a koje je podržala Evropska komisija. U njemu smo se bavili time kako roditeljima omogućiti to usklađivanje, a istovremeno kako poslodavcima predočiti da zadovoljni zaposleni više doprinose produktivnosti samog preduzeća. Važno je napraviti spregu između zaposlenih roditelja i poslodavaca, koji će im izaći u susret, bilo nekim oblikom fleksibilnog radnog vremena, bilo na neki drugi način, i time obezbediti obostranu korist, naglasila je Bjelobrk, koja je i koordinatorka navedenog istraživanja.

O tome se, u Srbiji, ranije nije govorilo, pa je značaj te teme time veći, smatra Bjelobrk.

- Ako je ova Kovid godina mogla da da neki pozitivan signal, to je onda činjenica da je puno poslodavaca uspelo da istestira rad od kuće, kao jedan oblik fleksibilnog radnog vremena. Cilj je da se taj oblik rada, i kada pandemija prođe, prihvati kao jedna normalna opcija koja se može često koristiti kada su u pitanju zaposleni roditelji. Jedan od podataka tog istraživanja nam kaže da bi velikom procentu roditelja (skoro 90 odsto), kada bi trebalo da menjaju posao, od presudnog značaja bilo to da li novi poslodavac nudi neku formu fleksibilnog radnog vremena, dodala je Bjelobrk.

Zdravi stilovi života

Preventiva, zdrava ishrana, puno treninga, vitamini i minerali, mogu da utiču na to da zaista postanemo zdravija nacija, kao i da nam statistika bude pozitivnija.

- U kontaktu sa lekarima koji tumače naše podatke, vidim da je veoma bitna rana dijagnostika ali i zdravi stilovi života. Sada smo svi postali malo zdravstveno  pismeniji od kako nam se izdešavalo sve ovo sa pandemijom, počeli smo više da brinemo o svom zdravlju. To je neohodno da bi se produžilo očekivano trajanje života i da bi više godina živeli u dobrom zdravlju, a onda je sve mnogo lakše i za državu, ako ne opterećujemo zdravstveni sistem, koji će moći i pažnju i sredstva da usmeri na neku drugu stranu. Time se menja odnos prema zdravlju, životu pa i rađanju, objasnila je Bjelobrk.

Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku podršku Evropske komisije. Za sadržaj teksta isključivo su odgovorni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac i ne može se ni pod kojim okolnostima smatrati da ovaj tekst predstavlja stavove Evropske komisije. Projekat „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ finansiran je iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020)“.

 

 Celu emisiju možete bogledati ovde:

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Mini Šengen ima veliki značaj za prevazilaženje (post)kovid krize
Mini Šengen ima veliki značaj za prevazilaženje (post)kovid krize

Inicijativa Mini Šengen, osmišljena u cilju jačanja ekonomskih ve...

Ilić: Srbija ima iskustva u mirovnim misijama
Ilić: Srbija ima iskustva u mirovnim misijama

Srbija ima veoma veliko iskustvo što se tiče angažovanja na Kipru, izme...

Joković: Vojni sanititet u multinacionalnim operacijama
Joković: Vojni sanititet u multinacionalnim operacijama

Učesnici multinacionalnih operacija, gde je naš vojni sanitet angažovan...

Milenković: Vojska Srbije nastavlja dugu tradiciju učešća u izgradnji mira koju je započela JNA
Milenković: Vojska Srbije nastavlja dugu tradiciju učešća u izgradnji mira koju je započela JNA

Republika Srbija i Vojska Srbije nastavljaju dugu tradiciju učešća u iz...

Vujić: Učešće u multinacionalnim operacijama predstavlja podršku razvoju odbrambenih sposobnosti
Vujić: Učešće u multinacionalnim operacijama predstavlja podršku razvoju odbrambenih sposobnosti

Zemlje koje u okviru multinacionalnih operacija uzimaju učešće, svoje u...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti