Panović je rekao  da bi, isto tako, bilo super da je potrebno Ministarstvo za evrointegracije jer bi to značilo da je Srbija uzela čvrst pravac ka Evropi, pa je potrebno da se evropske integracije dižu na nivo ministarstva. "Ali ako SPS želi ekologiju da popravi u Srbiji, to je onda već čudno. Mislim da u Srbiji ne smeju ministarstva da zavise od koalicionih sporazuma", rekao je Panović.

Tragično je, smatra, što Srbija nema, nezavisno od vlada koje se menjaju, jednu vrstu kontinuiteta šta su prioriteti ove države. "Bezveze da nam je ekologija u jednoj vladi DOS-a bila bitna, pa nije bila bitna, a posle kad je došao SPS da treba da se namiri - onda je opet bitna. Nadam se da Ministarstvo za evrointegracije znači da je ovoj vladi to jako bitno", rekao je Panović.

Panović je podsetio da je Vučić rekao da će Ana Brnabić da vodi finansije, digitalizaciju i državnu upravu, a da će Dačić voditi političku sferu. On dodaje da je to apsurdno jer je Ana Brnabić primljena s dozom euforije i simpatija u Evropi i regionu, i da je potrebno da iskoristi taj svoj kapital u međunarodnoj politici. Panović smatra da Ivica Dačić pre svega treba da pomogne Ani Brnabić, nego što bi trebalo da vodi neku međunarodnu politiku sam, bez premijerke.

 "Ako Vulin bude ministar odbrane da li će on biti Vučićev ili Brnabićkin "neformalni ministar za Hrvatsku" (kako ga je Jutarnji list nazvao)?", pita Panović.

Gosti N1 saglasni su da do turbulencija naročito može da dođe oko godišnjice Oluje. "Sve što se uradi, kad dođe Oluja, sve se stropošta", navodi Panović.  U regionalnim odnosima su problem narativi koji su nekompromisni, kaže Panović, dodajući kao primer to što je za Hrvate "Oluja" oslobodilačka akcija, a za Srbe etničko čišćenje. Jedino se može računati na međunarodni faktor, naročito Nemačku, preko programa kao što je Berlin plus, koji će ublažiti narative koji vode ka eskalaciji nove netrpeljivosti, smatra on, jer je, kako navodi, teško da ovde sami nešto uradimo.