Beograd – Odnos prema Sjedinjenim Državama, taj anti-američki stav, pre svega se reducira na “anti-klintonovski stav”, odnosno na tu administraciju – poručio je programski direktor Demostata Zoran Panović, jedan od učesnika okruglog stola “Pokušaj razumevanja anti-zapadne propagande u Srbiji”, održanog u Medija centru, koji je upriličio Atlantski savet Srbije pod pokroviteljstvom Ambasade SAD u Beogradu.

On je podsetio da je administracija Džordža Buša Mlađeg priznala Kosovo, a da prema Kondolizi Rajs nema nikakve negativne emocije u Srbiji, za razliku od Medlin Olbrajt.

- Velike greške su napravljene kada nisu trebale. To su pozne osamdesete i početak devedesetih, kada u Srbiji niko nije imao da kaže ono što je rekao Leh Valensa u Poljskoj, a to je da je evro-atlantska pozicija Poljske neupitna. To se u Srbiji na žalost nije desilo i Srbija je izgubila tempo od koga se nikada više neće povratiti. Mi imamo problem da naše iskustvo ugrađujemo u taj anti-zapadni stav, čime automatski negiramo i našu istoriju. U stvari, mi hoćemo da politiku koja se vodila u Srbiji devedesetih godina, retroaktivno i revizionistički predstavimo kao globalnu avangardu, koja bi valjda uspela, samo su falili Si Đi Ping i Putin – istakao je Panović.

Prema njegovom viđenju, na tom mitu se pravi jedna vrsta novog identiteta koji je u duši anti-zapadni. Panović je ocenio da Aleksandar Vučić vlada po sistemu uzajamno funkcionalnih paradoksa. On je rekao da je jedan od njegovih glavnih paradoksa da se ide ka EU, a da se vodi jedna suštinski antizapadna kampanja.

- Ovde se zaboravlja da su 2012. godine naprednjaci došli na vlast sa glavnom parolom da se ubrzaju evropske integracije, plus 24 privatizacije i slične stvari. Iako se ova vlast zasniva na “catch-all” principu, tu postoji jedna mala niša za neku evro-atlantsku opciju. Ona je vrlo mala. Na srpskoj političkoj sceni, najdefiticarnija roba je prozapadna evropska desnica. Nje uopšte nema. Nama je cela desnica proruska, ili ruska – naveo je Panović.

On je ukazao da i u odnosu prema EU postoje velike nijanse i to ilustrovao primerom da Srbija ima neuporedivo bolje odnose sa Višegradskom grupom nego sa nekim drugim delovima EU.

- Vučić vlada kao veliki eklektičar. Tu ima raznih doktrina, od Miloševićeve i Šešeljeve politike “Srbija se saginjati neće”, preko politike LDP-a, pa zatim Koštunice, a to je neutralnost, što je u stvari eufemizam za prorusku poziciju, do famozne politike Borisa Tadića “četiri stuba”. Sa vašingtonskim sporazumom Vučić je uveo još jednu komponentu, to je politika Milana Panića, a to je biznis, mir i cirkus – istakao je Panović.

On je ocenio da Vučić spektakularizacijom spoljne politike kompenzuje deficite u unutrašnjoj politici.