"Najbitnije u sporazumima je - a to se često gubi u tabloidnim interpretacijama, poput toga gde je ko sedeo i na kakvoj stolici - što vašingtonski papir suštinski obnavlja staro prijateljstvo, a i doprinosi smanjivanju anti-amerikanizma u Srbiji", rekao je Panović za Tanjug.
Panović smatra da se od neke vrste "anti-zapadnjaštva" i "anti-amerikanizma" pravio novi nacionalni identitet u Srbiji, ali da već duže vreme postoji jedna vrsta trenda da se to sanira i u tome, prema njegovim rečima, učestvuju i srpska strana, ali i američka.
"Svedoci smo da je američka ambasada čitavim nizom promotivnih akcija stimulisala sećanje na srpsko-američke veze preko Mihajla Pupina, Mire Trailović, a glavni dobitak toga je da se anti-amerikanizam sanira" objašnjava Panović.
Takodje, on podseća na to da se anti-amerikanizam i u Srbiji i u BiH, pre svega u Republici Srpskoj, ustvari bazirao i na anti-klintonovskom stavu.
"Imamo paradoks da administracija Džordža Buša mlađeg, koja je priznala Kosovo, ne izaziva toliki animozitet kakve na primer teške i bolne reakcije izaziva Madlen Olbrajt" ističe Panović.
Na pitanje Tanjuga kako vidi ocene Ričarda Grenela da se vašingtonskim sporazumom Srbija i region okreću Zapadu, istovremeno se distancirajući od Kine i Rusije, te da li takve ocene prevashodno treba razumeti kao američko tumačenje u predizborne svrhe, Panović odgovara da je sigurno da američka administacija skup u Vašingtonu koristi u predizborne i propagandne svrhe.
Foto: Printscreen
"Jednostavno predsednik SAD Donald Tramp pokušava američkim medijima da pokaže da on ne mora nikoga da bombarduje, da on ne mora štapom da rešava stvari, da može da doprinese jednom sporazumu koji se bazira na ekonomiji i diplomatiji i to se već u SAD koristi u predizborne svrhe", smatra Panović.
S druge strane, smatra on, Grenelova konstatacija je na neki način logična i slaže se sa ocenama da je ovim sporazumom Srbija suštinski poremetila "sajber-sporazume" sa Kinom, sa Hueveijem, kao i razne "energetske sporazume sa Rusijom".
"Mislim da se i EU tu ljuti, medjutim, kao što i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže - svako ima pravo da se ljuti".
On smatra da se ovim sporazumom ruši temelj Tadićeve spoljne politike, politika četiri stuba - Rusija, Kina, SAD i EU i dodaje da će i Srbija verovatno ovim dobiti jaku proameričku crtu i da će po tome podsećati na neke druge zemlje koje su članice EU, a koje imaju čvrstu saradnju sa Vašingtonom.
"Na primer Poljska, koja je članica EU, u geostrateškom smislu je najjači američki saveznik u tom delu Evrope.
On ocenjuje da je u Vašingtonu ubačena još jedna politika koja je zaboravljena u Srbiji, a to je politika nekadašnjeg saveznog premijera Milana Panića, koja je bila "samo pare, samo ekonomija, samo da se radi".
Kod Panića je, dodaje, uvek bilo i malo cirkusa.
"I ovde ima malo cirkusa, ne toliko zbog nas koliko zbog Trampa i njegovog stila. Ali, s druge strane, problem je to što je Milan Panić imao mnogo bolji demokratski "background" i imao je vladu koja je bila demokratskija nego neke naše unutrašnje stvari", smatra on.
Tako da, objašnjava, jako je bitno da to približavanje SAD u ekonomiji i politici na neki način prati i reafirmacija demokratske atmosfere u Srbiji.
"Jer, ako si veliki saveznik SAD, a nisi demokratija, to mnogo liči na latinoameričke i arapsko-azijske režime", primećuje Panović, koji dodaje da je bitno da budemo i "demokratija unutra".
