Podela na “izdajnike” i “patriote” je plod krize identiteta u našem narodu. Kod nas postoji ogroman broj nevladainih organizacija, a veoma mali broj zaista nešto radi. Takođe, mali broj nevladinih organizacija radi ono za šta su se registrovale, već se bave poslovima finansijske i lukrativne prirode. Zato je zadnji momenat da se promeni strategija rada civilnog sektora i države – zaključci su sa okruglog stola „Patriote protiv izdajnika“, koji je upriličio Atlantski savet Srbije u okviru projekta „Partnerstvo NATO – Srbija“ koji se realizuje uz podršku Ambasade SAD u Beogradu.

Predsednik UO Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, poručio je da je nacionalizam krenuo protiv patriotizma i ukazao da u Srbiji uopšte ne postoji svest ni potreba ljudi da pitaju šta je imenica za reč “državljanstvo”. 

- Nije čudo što je Srbija u tom toku razvoja stigla do Prizrenske lige, pa je ove godine uvela praznik nacionalne zastave. To je Prizrenska liga, to je kraj tursko-otomanske imperije i početak stvaranja nacionalnih država. Druge države imaju državne praznike, što i Srbija ima. Izgubio se pojam patriotizma. Oni koji su na vlasti, pogotovo etno-nacionalisti, su za sebe privilegovali da čim su nacionalisti, oni su i patriote – istakao je Janjić.

On je dodao da je većina pripadnika tog pokreta širom Evrope i sveta bila zapravo antikomunistička, ali da nije bila prodemokratska. Prema Janjićevoj oceni, kada se mantra antikomunizma sakrije pod pričom nacionalizma, dobija se odrednica “borac za slobodu i demokratiju”. On je naveo primer da su čak i ustaše u Švedskoj bili tretirani kao “borci za slobodu”. 

Govoreći o civilnom društvu, Janjić je kazao da je jedan njegov deo koji sada “umire”, isključivo radio na matri: zapadne vrednosti kroz modernizaciju, a ne “vesternizaciju”. On je ocenio da je velika podela u društvu i kriza identiteta dovele do toga da ne znamo ko je patriota, a ko izdajnik. 

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, naglasio je da mnoge nevladine organizacije ne rade svoj posao, odnosno ono za šta su se deklarisale. Prema njegovom utisku, pojedine nevladine organizacije okrenule su se lukrativnosti. 

- Za to su krivi i davaoci grantova. Ti grantovi po pravilu idu jednim ustaljenim, tradicionalnim putevima, bez evaluacija. Kada spominjem evaulaciju, nje se boji civilni sektor, ali se od nje ustručava i državna administracija. Kada prozivate na evaulaciju, posle te prozivke se veoma često upotrebljavaju reči poput “izdajnik” - ukazao je Lunić.

Razmatrajući zašto su nam rezultati u društvu tako porazni i zašto se kod građana smanjuje podrška Evropskoj uniji a naročito NATO-u, on je okrivio tri esnafa: politički, novinarski i civilni sektor. 

- Ukoliko gledamo koji je esnaf najkrivlji, ja bih apostrofirao civilni sektor. Mediji su već dugo vremena pod uticajem politike i finansija. Političari su po pravilu pod uticajem rejtinga, oni detaljno i konzistentno istražuju javno mnjenje da bi, shodno emociji građana, povećavali rejting. Ali, civilni sektor je deklarativno pod uticajem svojih programa, međutim, indirektno je pod uticajem ličnih benefita – istakao je Lunić.

Predsednik organizacije “Ist – vest bridž” Jovan Kovačević kazao je da civilni sektor mora vrlo pažljivo, konzistentno i uporno da radi na pridobijanju javnog mnjenja, kako bi sagledali objektivno i na osnovu dostupnih informacija šta je za Srbiju bolje. 

- Počevši od pitanja da li bi srpskom življu na Kosovu bilo bolje ovako, ili da je Srbija recimo članica NATO-a? Da li bi taj narod tamo bio zaštićeniji ili ne? To je samo jedno od vrlo neprijatnih i nezgodnih pitanja. Da li je naša kolektivna bezbednost bolja kada smo neutralna država, šta je neutralnost kroz istoriju nama dala i da li nam je osigurala bezbednost – upitao je Kovačević.

Okrugli sto „Patriote protiv izdajnika” jedan je u nizu događaja koji će u narednom periodu organizovati Atlantski savet Srbije.